Protiv pravnosnažne presude drugostepenog suda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Ilije Aničića, advokat Milan Latinović, zbog povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, preinači presudu drugostepenog suda tako što će okrivljenog oglasiti krivim za krivično delo omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 247. stav 1. KZ i osudi na kaznu zatvora u kraćem vremenskom trajanju ili ukine presudu drugostepenog suda i predmet vrati tom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažnu presudu protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog Ilije Aničića, advokat Milan Latinović, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP ističući da radnje za koje je okrivljeni oglašen krivim, a koje su opisane u izreci drugostepene presude, ne sadrže zakonska obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ već krivičnog dela omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 247. stav 1. KZ. Prema navodima zahteva, u izreci drugostepene presude se, između ostalog, navodi da je okrivljeni Ilija Aničić „neovlašćeno posredovao u kupovini supstance kokain“, što, po mišljenju branioca, ne predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ, obzirom da svaka od alternativno propisanih radnji izvršenja tog krivičnog dela, pa i neovlašćeno posredovanje u kupovini, mora biti preduzeta radi stavljanja u promet opojnih droga. Kako se u izreci drugostepene presude ne navodi da je okrivljeni posredovao u kupovini kokaina radi njegovog daljeg stavljanja u promet, već radi lične konzumacije, to branilac smatra da se u radnjama okrivljenog ne stiču obeležja krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ za koje je oglašen krivim, već krivičnog dela iz člana 247. stav 1. KZ.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Odredbom člana 246. stav 1. KZ („Službeni glasnik RS“, broj 35/19) propisano je da krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga čini ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge.

Iz citirane zakonske odredbe proizlazi da je jedna od alternativno propisanih radnji izvršenja predmetnog krivičnog dela-neovlašćeno posredovanje u kupovini ili prodaji opojnih droga. Osnovni cilj ove radnje izvršenja je dovođenje u vezu prodavca i kupca opojnih droga, što može biti izvršeno na različite načine, s tim da je sa aspekta postojanja ovog krivičnog dela, bez značaja da li je posredovanje uspelo, a samim tim i da li je, ukoliko je posredovanje bilo uspešno, opojna droga prodata, odnosno kupljena radi daljeg stavljanja u promet.

U konkretnom slučaju, u izreci drugostepene presude pored subjektivnih obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, opisana su i sva objektivna obeležja ovog krivičnog dela, a među njima i radnja izvršenja-neovlašćeno posredovanje u kupovini opojne droge kokain. Okrivljeni Ilija Aničić je, prema izreci drugostepene presude, od neutvrđenog dana septembra meseca 2020. godine do 05.04.2021. godine, u Novom Sadu, u više navrata neovlašćeno posredovao u kupovini kokaina između nepoznatog prodavca iz Novog Sada, i AA, kao kupca, od kog je prethodno uzimao novac u iznosima od 50 do 60 evra, kojem je dodavao svoj novac, kojim je potom od NN prodavca kupovao opojnu drogu kokain u količinama od 1 do 5 grama i za AA i za sebe.

Kupovina opojne droge za drugog, u konkretnom slučaju za AA, nedvosmisleno predstavlja neovlašćeno posredovanje u kupovini opojnih droga, što je radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ za koju je okrivljeni i oglašen krivim, pa je za postojanje ovog krivičnog dela i pravnu kvalifikaciju, bez značaja okolnost što je okrivljeni istu priliku koristio da kokain kupi i za lične potrebe i to što je kokain, prema izreci presude, konzumirao zajedno sa AA.

Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se u radnjama okrivljenog Ilije Aničića, opisanim u izreci drugostepene presude, stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ, pa se samim tim ne može raditi o krivičnom delu iz člana 247. stav 1. KZ, na koje branilac okrivljenog u zahtevu neosnovano ukazuje.

Iz svih iznetih razloga, nalazeći da pobijanom presudom nisu učinjene povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ilije Aničića, advokata Milana Latinovića, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                 Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić