Presudom Apelacionog suda u Nišu 20Kž1 br. 260/14 od 17.11.2014. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih i okrivljenog G.A., a prvostepena presuda potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac po službenoj dužnosti okrivljenog I.S., adv. Ž.R., zbog povrede odredaba iz člana 438. stav 1. tačka 7) i člana 439. stav 1. tačka 3) ZKP-a i pogrešne primene zakona, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine obe nižestepene presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, kao i da odloži izvršenje pravnosnažne presude u odnosu na okrivljenog I.S.

Vrhovni kasacioni sud je, održao sednicu veća, u smislu člana 486. stav 1. i 487. stav 1. ZKP-a, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljenog I.S., adv. Ž.R., je nedozvoljen.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP-a, prodpisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a stavom 3. istog člana propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Odredbom člana 74. ZKP-a određeno je i taksativno nabrojano devet procesnih situacija u kojima okrivljeni mora imati branioca i do kada. Odredbom člana 76. stav 1. ZKP-a pak određeno je da u tim procesnim slučajevima, ako okrivljeni ne izabere branioca ili bez njega ostane, branioca mu po službenoj dužnosti za dalji tok postupka, postavlja javni tužilac ili predsednik suda.

Navedenim odredbama, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, tako je jasno opredeljeno ne samo do kada okrivljeni mora imati branioca uopšte, nego i branioca koji mu je postavljen po službenoj dužnosti, a što je u konkretnom slučaju - okrivljeni I.S., imajući u vidu odredbu člana 74. stav 1. tačka 2) (od prvog saslušanja, pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka, ako se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od osam godina ili teža kazna).

Kako je protiv okrivljenog postupak okončan donošenjem pravnosnažne presude, a zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac koji je po službenoj dužnosti branio okrivljenog do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka, to ovaj branilac (iz člana 76. ZKP-a), iz iznetih razloga, imajući u vidu odredbu člana 483. stav 3. ZKP-a ne spada u krug lica koja mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je njegov zahtev u smislu navedenih odredbi nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP-a, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                               Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković,s.r.                                                                                Vesko Krstajić,s.r.