Na osnovu člana 261. - 264. ZKP obavezan je okrivljeni da na ime troškova krivičnog postupka plati sudu iznos od 49.460,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudne naplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1054/15 od 26.11.2015. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, okrivljenog M.N. i njegovog branioca adv. M.M. a presuda Višeg suda u Beogradu K 843/14 od 16.06.2015. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog M.N., adv. M.M., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine u celini ili delimično prvostepenu i drugostepenu odluku u predmet vrati na ponovno odlučivanje ili pak iste preinači u celini ili delimično.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez dostavljanja obaveštenja Republičkom javnom tužiocu i braniocu okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.N., adv. M.M., u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku je neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev nedozvoljen.

Branilac okrivljenog M.N., adv. M.M., u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kome se ne mogu zasnivati, i to na potvrdi o privremeno oduzetim predmetima, zapisniku o fizičko-hemijskom veštačenju, zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija, iz razloga što potvrda o privremeno oduzetim predmetima nije sačinjena u skladu sa članom 150. ZKP, jer nije navedeno gde su oduzeti predmeti pronađeni, jer se u naredbi za fizičko-hemisko veštačenje navodi da su predmeti veštačenja oduzeti prilikom pretresa dana 06.06.2014. godine, a iz potvrde o privremeno oduzetim predmetima proizilazi da su oduzeti dana 07.06.2014. godine. Takođe se navodi da je u potvrdi navedeno da je oduzet heroin, da su pretresanje stana u Obrenovcu i u B. ulica ... vršila druga ovlašćena službena lica, a ne ona navedena u naredbi za pretresanje i da je pretresu stana u Obrenovcu prisustvovao samo jedan svedok pretresa. Pored tog i naredba za veštačenje, nije sačinjena u skladu sa odredbom člana 118. stav 6, 7, 8. i 9. ZKP. Po navodima branioca iz ovako nezakonitih naredbi nije mogao proisteći zakonit dokaz, a Vrhovni kasacioni sud ovakve navode ocenjuje neosnovanim.

Navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog M.N. je isticao već u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da je taj žalbeni navod neosnovan i o tome na stranama 2 (poslednji pasus) i 3 obrazloženja dao jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP.

Pored iznetog, Vrhovni kasacioni sud nalazi, da nedostatak u naredbi o veštačenju, koja se odnosi na rok za podnošenje nalaza i mišljenja, obavezu da se nalaz i mišljenje dostave u dovoljnom broju primeraka za sud i stranke, upozorenje da činjenice koje je veštak saznao prilikom veštačenja predstavljaju tajnu i upozorenje na posledice davanja lažnog nalaza i mišljenja (član 118. stav 6, 7, 8. i 9. ZKP) nisu od uticaja na zakonitost samog nalaza i mišljenja veštaka.

Isto tako, nenavođenje u potvrdi o privremeno oduzetim predmetima, gde su isti pronađeni u konkretnom slučaju, ne čine potvrdu nezakonitim dokazom, jer je to navedeno u zapisniku o pretresanju stana, a potvrda o privremeno oduzetim predmetima predstavlja sastavni deo zapisnika o pretresanju stana.

Navodi branioca da su pretresanju stana prisustvovala druga službena lica, a ne ona određena naredbom o pretresanju, bez uticaja su na zakonitost zapisnika o pretresanju stana, jer prema odredbi člana 155. ZKP, navođenje lica koje će preduzimati pretresanje nije obavezan deo sadržaja naredbe o pretresanju, već je dovoljno samo navesti naziv organa koji će vršiti pretresanje, što je i učinjeno u konkretnom slučaju.

Nadalje, stoje navodi zahteva da je prema zapisniku o pretresanju stana u Obrenovcu prisustvovao samo jedan svedok, no ta činjenica u konkretnom slučaju ne čini ovaj zapisnik nezakonitim dokazom. Ovo sa razloga, a kako je to navedeno u zapisniku o pretresanju stana, pretresanje je izvršeno za vreme trajanja vanredne situacije u Opštini Obrenovac – odluka Vlade Republike Srbije od 15.05.2015. godine („Službeni glasnik RS“ broj 52/2014), a koja vanredna situacija je trajala na teritoriji navedene opštine i u vreme vršenja pretresanja, budući da i nakon ukidanja vanredne situacije na teritoriji Republike Srbije dana 23.05.2014. godine („Službeni glasnik RS“ broj 55/2014) ostala je na snazi na teritoriji Obrenovca i dalje, pa i nakon 17.06.2014. godine kada je ukinuta u pojedinim delovima Republike, osim u Opštini Obrenovac („Službeni glasnik RS“ broj 63/2014), a u zapisniku je konstatovano da je pretresanje stana izvršeno u prisustvu jednog svedoka, zbog nemogućnosti da se drugi pronađe.

Pri tom, iz iskaza svedoka Đ.I. od 02.07.2014. godine proizilazi da je držalac stana T.L. dala saglasnost da se pretresanje stana izvrši u prisustvu jednog svedoka, što proizilazi i iz iskaza svedoka pretresa D.Ž. od 16.07.2014. godine, a što je potvrđeno i potpisom držaoca stana T.L., na zapisniku o pretresanju stana ispod konstatacije da se pretresanje vrši u prisustvu jednog svedoka.

Kako se prema odredbi člana 158. stav 1. ZKP uz saglasnsot držaoca stana pretresanje može izvršiti i bez naredbe suda i prisustva svedoka, to saglasnost držaoca stana da se pretresanje zbog vanrednih okolnosti (evakuacije) obavi u prisustvu jednog svedoka, čini ovaj zapisnik zakonitim dokazom.

Iz navedenog proizilazi da je sud postupao u svemu u skladu sa odredbama ZKP, pa se neosnovano u zahtevu branioca okrivljenog ukazuje da se presude zasnivaju na dokazu na kome se ne mogu zasnivati, to jest da je donošenjem pravnosnažnih presuda učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog M.N., adv. M.M., u ostalom delu zahteva, ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9), 438. stav 2. tačka 3), člana 428. stav 2. i člana 16. stav 4. ZKP.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona iz člana 485. stav 4. ZKP se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog podnošenja zahteva samo formalno označava povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP iz kojih razloga je zahtev dozvoljen, ali u zahtevu ne opredeljuje u čemu se ova povreda sastoji.

Ostalim navodima zahteva ukazuje se na povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 428. stav 2., člana 438. stav 2. tačka 3) i člana 16. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku, a koje ne predstavljaju razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Nalazeći, iz iznetih razloga da pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, a da je zahtev u odnosu na ostale navedene povrede zakona nedozvoljen, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Mila Ristić, s.r.                                                                                                          Nevenka Važić, s.r.