Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-763/20 od 21.12.2020. godine delimično je usvojena žalba branioca okrivljenog Nemanje Pavlovića, advokata Ivana Ćalovića i presuda Višeg suda u Čačku K. br. 6/20 od 14.09.2020. godine je preinačena samo u delu odluke u kazni, tako što je Apelacioni sud okrivljenog Nemanju Pavlovića za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 26.08.2019. godine do 25.09.2019. godine, dok je žalba branioca u preostalom delu odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Ivan Ćalović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku i povrede zakona iz člana 439. tačka 1) do 3) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovnu odluku i suđenje prvostepenom sudu pred potpuno izmenjenim sastavom veća ili da pobijane odluke preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe, a da troškovi postupka padnu na teret budžetskih sredstava suda. Predložio je i da se izvršenje pravnosnažne presude odloži ili prekine u smislu člana 488. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je nakon ispitivanja podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbe člana 487. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu branioca okrivljenog našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se presuda zasniva na dokazu na kome se ne može zasnivati i to na Potvrdi o privremeno oduzetim predmetima Policijske uprave OKP Čačak od 23.08.2019. godine. Navedeni dokaz (potvrdu o privremeno oduzetim predmetima Policijske uprave OKP Čačak od 23.08.2019. godine) po navodima branioca, sud je bio dužan da izdvoji iz spisa predmeta s obzirom da okrivljeni Nemanja Pavlović potvrdu nije potpisao, da u trenutku potpisivanja potvrde od strane oca okrivljenog, okrivljeni Nemanja Pavlović nije imao branioca, niti status osumnjičenog, niti status svedoka, pa mu je na ovaj način uskraćeno pravo na odbranu, te se na tako sačinjenoj potvrdi o oduzimanju predmeta presuda ne može zasnivati.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da je zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija od strane MUP-a Republike Srbije, Direkcija policije, Policijska uprava Čačak, OKP broj KPP. Pov 126/19 od 23.08.2019. godine rezultat zakonito sprovedene dokazne radnje pretresanje stana i drugih prostorija okrivljenog Nemanje Pavlovića, izvršen od strane ovlašćenih službenih lica MUP-a Republike Srbije, Policijska uprava Čačak, a po naredbi sudije za prethodni postupak Višeg suda u Čačku broj KPP. Pov 126/19 od 23.08.2019. godine za pretresanje stana i drugih prostorija. Iz Zapisnika o pretresanju stana proizilazi da je prilikom vršenja dokazne radnje postupljeno u svemu u skladu sa odredbom člana 156. stav 7. ZKP, kao i u skladu sa ostalim odredbama ZKP koje se odnose na ovu dokaznu radnju, odnosno da su navedenom pretresanju prisustvovala dva punoletna građanina kao svedoci, koji su pre početka pretresanja poučeni njihovoj ulozi prilikom vršenja dokazne radnje, a nakon čitanja navedenog zapisnika su izjavili da je sadržaj istog istinit i potpisali su ga bez ikakvih primedbi, kao i otac okrivljenog AA.

Odredbom člana 147. stav 1. ZKP određeno je da će organ postupka predmete koji se po Krivičnom zakoniku moraju oduzeti ili koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku privremeno oduzeti i obezbediti njihovo čuvanje.

Sastavni deo zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija čini i Potvrda o privremeno oduzetim predmetima pronađenih prilikom izvršenja naredbe Višeg suda u Čačku broj KPP. Pov 126/19 od 23.08.2019. godine i licu od koga su predmeti oduzeti, ocu okrivljenog AA, izdat je potpisan i overen primerak ove potvrde u smislu člana 150. stav 1. ZKP, te suprotno iznetim navodima u zahtevu za zaštitu zakonitosti, u svemu je postupljeno u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku u pogledu pretresanja i izdate potvrde o privremeno oduzetim predmetima.

Ukazivanje branioca da je potvrda o privremeno oduzetim predmetima nezakonita je neosnovano jer, osim što potvrda o oduzetim predmetima čini sastavni deo zapisnika o pretresanju (koju branilac i ne pobija) nebitno je i procesno svojstvo koje okrivljeni ima u tom trenutku, budući da je potvrdu u vezi pronađenih i oduzetih predmeta potpisao otac okrivljenog kao držalac stana.

Dalje, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac je ukazao i na učinjene povrede zakona iz člana 439. tačka 1) do 3) ZKP koje u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP predstavljaju dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, međutim, prilikom obrazlaganja navedene povrede branilac ukazuje na činjenicu da je okrivljeni prilikom saslušanja izjavio da je opojnu drogu nabavio isključivo radi lične upotrebe, a ne radi dalje prodaje, da je nakon kupovine droge od drugara ubacio istu u svoja kola, a potom i u boks za pse, te nije bilo prisustva trećih lica kao potencijalnih kupaca. Samim tim, po navodima branioca, eventualno može se govoriti o postojanju krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika. Osim toga branilac navodi da se iz obrazloženja pobijanih presuda ne može utvrditi da li je umišljaj okrivljenog bio usmeren da neovlašćeno radi prodaje drži supstance koje su proglašene za opojnu drogu, kao ni koje je to protivpravne radnje okrivljeni preduzeo.

Napred iznetim navodima kojima branilac daje sopstvenu ocenu izvedenih dokaza, polemiše sa stavom suda u pogledu činjenice da li je okrivljeni opojnu drogu držao radi sopstvene upotrebe ili radi prodaje i zaključkom o postojanju umišljaja, te na osnovu svoje verzije činjeničnog stanja izvodi zaključak da se radi o krivičnom delu neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika, po oceni Vrhovnog kasacionog suda ukazuje se na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koje ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić