.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 240/2016
16.03.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Veska Krstajića, predsednika veća, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković, Zorana Tatalovića i Radmile Dragičević-Dičić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Medenicom kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog M.D. i dr, zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu iz člana 344a stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.D. – advokata Z.K., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu K br.292/12 od 30.06.2015. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.1179/15 od 18.11.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 16. marta 2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.D. – advokata Z.K., podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu K br.292/12 od 30.06.2015. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.1179/15 od 18.11.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Novom Sadu K br.292/12 od 30.06.2015. godine, okrivljeni M.D. je, pored okrivljenog N.P., oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu iz člana 344a stav 1. KZ, za koje delo mu je primenom odredaba članova 65, 66. i 67. KZ izrečena uslovna osuda, tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od jedne godine ne učini novo krivično delo.
Na osnovu odredaba članova 48, 50. i 51. KZ, okrivljeni je osuđen i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara, i istovremeno je određeno da je okrivljeni obavezan da u roku tri meseca od dana pravnosnažnosti presude plati izrečenu novčanu kaznu, te da ukoliko je ne plati u navedenom roku, sud će novčanu kaznu zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih neplaćenih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora.
Istom presudom, na osnovu člana 344a stav 6. u vezi stava 2. KZ, u vezi sa članom 89b KZ, okrivljenom M.D. izrečena je i mera bezbednosti zabrane prisustvovanja određenim sportskim priredbama, i to fudbalskim utakmicama kada je jedan od učesnika FK „V.“ iz V., a koje se odigravaju u V., u periodu od jedne godine, računajući od dana pravnosnažnosti presude. Istovremeno je određeno da ukoliko okrivljeni prekrši zabranu prisustvovanja utakmicama FK „V.“ iz V., sud će opozvati uslovnu osudu koja je okrivljenom izrečena tom presudom.
Na osnovu člana 264. stav 1. ZKP, okrivljeni M.D. je obavezan na plaćanje troškova sudskog postupka nastalih medicinskim veštačenjem u iznosu od 4.500,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, a na osnovu člana 264. stav 4. ZKP, oslobođen je obaveze plaćanja sudskog paušala.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.1179/15 od 18.11.2015. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih N.P. i M.D., a presuda Višeg suda u Novom Sadu K br.292/12 od 30.06.2015. godine, potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog M.D. – advokat Z.K., zbog „povrede Zakonika o krivičnom postupku, u skladu sa odredbom člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP“, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude ili da preinači pobijane presude u odnosu na okrivljenog M.D. tako što će ga osloboditi od optužbe.
Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbe člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:
Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).
Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1. i 4. i tačka 7. do 10. i stav 2. tačka 1, člana 439. tačka 1. do 3. i člana 441. stav 3. i 4, učinjenih u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim sudom.
Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona, podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.
U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog M.D., kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ističe povredu zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) i povrede odredaba Zakonika o krivičnom postupku, s tim što ne konkretizuje u čemu se ove povrede sastoje, dok suštinski, u obrazloženju zahteva, ukazuje na povredu odredaba člana 16. stav 4. i 5. ZKP, odnosno na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, isticanjem da u toku postupka nije izveden nijedan dokaz iz kojeg bi proizilazilo da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret i da su navodi oštećenog Đ.K. izneti u toku postupka nedosledni i protivrečni, te da je potpuno nejasno zbog čega je sud poklonio veru njegovom iskazu, obzirom da iz izvedenih dokaza nije bio u mogućnosti da sa izvešnoću utvrdi činjenicu ko je naneo povrede oštećenom, a zbog čega je prema stavu branioca bio u obavezi da u skladu sa članom 16. ZKP i prema načelu in dubio pro reo presudi u korist okrivljenog.
Iz iznetih navoda, dakle, proizilazi da se nižestepene presude suštinski pobijaju zbog pogrešno i nepotpunog utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene dokaza, a što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, a zbog povrede zakona.
Imajući u vidu da je u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenima i braniocima okrivljenih (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), te da se suštinski ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Snežana Medenica, s.r. Vesko Krstajić, s.r.
