Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenih, advokat Marko Tešić, zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijana rešenja ukine i spise predmeta vrati Višem sudu u Pirotu na ponovno odlučivanje ili da pobijana rešenja preinači i u celosti usvoji zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka od 07.10.2020. godine uvećan za troškove za sastav žalbe i za sastav zahteva za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao sledeće:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na ukazanu povredu zakona iz člana 441. stav 4. u vezi člana 265. stav 1. ZKP, dok je u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti nedozvoljen.

Branilac okrivljenih je u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazao da iako je na rešenje Višeg suda u Pirotu K. br. 14/18 od 13.11.2020. godine izjavio žalbu, koja je delimično usvojena, u pobijanom drugostepenom rešenju nije mu priznat trošak za sastav žalbe od 23.11.2020. godine, koji ne treba da snose okrivljeni s obzirom da su pravnosnažno oslobođeni od optužbe te troškovi za sastav žalbe padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovani su navodi branioca okrivljenih da braniocu pripadaju troškovi za sastav žalbe na rešenje o troškovima u situaciji kada je žalba ocenjena kao delimično osnovana i pobijano rešenje je preinačeno tako što mu je umesto 2.013,780,40 dinara, drugostepenim rešenjem priznato na ime troškova krivičnog postupka iznos od 2.022.780,40 dinara. Branilac okrivljenog je ove navode već isticano u žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani 6. pasus 1. obrazloženja rešenja dao jasne i dovoljne razloge koje u svemu prihvata Vrhovni kasacioni sud i na iste upućuje shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakoniosti branilac je ukazao da je učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 441. stav 4. u vezi člana 265. stav 1. ZKP u vezi člana 9. i Tarifnog broja 4. i 7. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, na taj način što je braniocu neopravdano odbijeno da mu se kao trošak krivičnog postupka obračuna i radnja preuzimanja rešenja o zadržavanju dana 21.12.2015. godine usled pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja po pitanju mesta gde je obavljeno saslušanje okrivljenog AA jer sud pogrešno navodi da je saslušanje okrivljenog bilo u prostorijama MUP-a, dok se iz zapisnika o saslušanju okrivljenog AA jasno utvrđuje da je isti saslušan u Višem javnom tužilaštvu. Pored toga branilac navodi da je u drugostepenom rešenju pogrešno utvrđeno činjenično stanje po pitanju podnesaka sačinjenih 05.05.2016. godine, 01.07.2016. godine, 28.12.2016. godine, 09.01.2017. godine, 10.07.2017. godine, 04.09.2017. godine i 25.09.2017. godine, gde je braniocu iako je branio troje okrivljenih, priznata nagrada u iznosu od 15.000,00 dinara bez uvećavanja za po 50% za drugog i trećeg okrivljenog. Branilac je ukazao da je pobijanim rešenjima činjenično stanje pogrešno utvrđeno i u pogledu naknade troškova prevoza sopstvenim vozilom, jer je pogrešno utvrđena cena goriva koja varira od prodavca do prodavca i od jednog do drugog prodajnog mesta.

Napred iznetim navodima branilac okrivljenog ukazuje na činjenične nedostatke po pitanju načina obračuna troškova, polemiše sa stavom suda u pogledu iznosa troškova na ime prevoza sopstvenim vozilom i na ime priznatog uvećanja izvesnih podnesaka na odbrane tri okrivljena lica, te suštinski ukazuje na povredu odredbe člana 440. ZKP.

Branilac je u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti takođe ukazao da je u pobijanim rešenjima braniocu u pogledu pojedinih podnesaka priznato uvećanje od 50% za zastupanje drugog okrivljenog, a u drugom slučaju se takvo uvećanje ne priznaje, što pobijana rešenja po navodima odbrane čini nejasnim i kontradiktornim. Takođe, na kontradiktornost branilac je ukazao i u pogledu pogrešnog tretiranja žalbe protiv rešenja o kažnjavanju kao „ostalog podneska“, kao i zahteva za izuzeće, gde se okrivljenima neosnovano ne priznaje trošak za sastav istih iako su žalba i zahtev za izuzeće obrazloženi podnesci. Iznetim navodima branilac ukazuje da je pobijanim rešenjima učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i člana 440. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenih u ovim delovima ocenio kao nedozvoljen.

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić