Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 558/2015 od 28.10.2015. godine, delimičnim usvajanjem žalbi Višeg javnog tužioca u Valjevu, branioca okrivljenog L.K., advokata D.Đ., prvostepena presuda je preinačena tako što je drugostepeni sud okrivljenog L.K., oglasio krivim da je izvršio krivično delo ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. KZ, u odnosu na oštećenog D.R. i za krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ u odnosu na oštećenog V.B., pa su mu za navedena krivična dela utvrđene kazne zatvora i to: za krivično delo ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. KZ, kazna zatvora u trajanju od tri godine i tri meseca, a za krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, kazna zatvora u trajanju od tri meseca, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od tri godine i šest meseci u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 27.11.2012. do 26.12.2012. godine. U preostalom delu žalbe Višeg javnog tužioca u Valjevu i branioca okrivljenog su odbijene kao neosnovane. Na osnovu člana 87. KZ, prema okrivljenom L.K., izrečena je mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to noža dužine 32 cm i sečiva dužine 19 cm. Okrivljeni je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka plati na račun prvostepenog suda iznos od 167.823,72 dinara, u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, zatim da na ime paušala plati na račun prvostepenog suda iznos od 20.000,00 dinara, kao i da oštećenom D.R., plati troškove krivičnog postupka na ime zastupanja od strane punomoćnika u iznosu od 150.750,00 dinara, a sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Oštećeni D.R., upućen je na parnicu radi ostvarenja imovinskopravnog zahteva.

Protiv drugostepene presude, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog L.K., advokat D.Đ., zbog povrede Zakona iz člana 25. KZ i člana 113. u vezi člana 30. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud delimično preinači presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž1 558/2015 od 28.10.2015. godine, tako što će okrivljenog u odnosu na radnju koju je preduzeo prema oštećenom D.R. oglasiti krivim zbog izvršenja krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ i za oba krivična dela izvršena prema oštećenim licima mu izreći jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine koja će se izvršiti bez napuštanja prostorija u kojima okrivljeni živi ili da navedenu presudu ukine i predmet vrati Apelacionom sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. ZKP, održao sednicu veća, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog L.K., pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog L.K., u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da iz spisa predmeta Višeg suda u Valjevu K 38/14, proizlazi da je umišljaj okrivljenog u vreme izvršenja inkriminisanih radnji bio jedinstven u odnosu na obojicu oštećenih, da se njihov psihički odnos prema izvršenim delima u odnosu na jednog i drugog oštećenog nije mogao razdvojiti, već je morao biti tretiran na potpuno istovetan način, imajući u vidu činjenice da je okrivljeni, da je hteo ili pristao da oštećenog liši života, mogao birati način na koji će to učiniti sa potpunom izvesnošću, jer je u momentu preduzete radnje oštećeni bio okrenut ka leđima okrivljenom, ali da mu je okrivljeni zadao samo jedan udarac u predeo leve plećke nanevši mu tom priliku laku telesnu povredu. Iz iznetih razloga, prema stavu branioca kod okrivljenog nije postojao umišljaj da oštećenog D.R. liši života, pa je apelacioni sud preinačenjem prvostepene presude na štetu okrivljenog povredio odredbu člana 25. KZ, koja se odnosi na umišljaj kao i odredbu člana 113. u vezi člana 30. KZ, time što ga je osudio za krivično delo koje nije učinio.

Iznetim navodima zahteva branilac okrivljenog ceni izvedene dokaze tokom postupka i iznosi svoje činjenične zaključke, a u vezi sa subjektivnim odnosom okrivljenog prema izvršenom krivičnom delu, koji činjenični zaključci su drugačiji od onih utvrđenih pobijanom presudom, zbog čega branilac, po oceni ovog suda, u suštini osporava ocenu izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pobijanoj presudi, a vezano za utvrđeni oblik krivice koji je postojao kod okrivljenog kritičnom prilikom.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koje u postupku ima, u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog L.K., ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar – savetnik                                                                            Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                          Janko Lazarević,s.r.