Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž3 41/14 od 25.12.2014. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog J.Đ., a presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1 broj 4504/13 od 01.10.2014. godine je potvrđena.

Protiv ovih presuda branilac okrivljenog J.Đ., advokat J.Ć., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači navedene presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu ali ga nije obavestio o sednici veća kao ni branioca okrivljenog nalazeći da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, pa je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog J.Đ. ukazuje se da su apelacioni sudovi na štetu okrivljenog povredili krivični zakon iz člana 439. tačka 2) ZKP, tako što su u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenili zakon koji se ne može primeniti. U vezi sa tim, u zahtevu se ističe da su apelacioni sudovi preinačili prvostepenu presudu, kojom je okrivljeni bio oslobođen od optužbe da je izvršio predmetno krivično delo, tako što su ga oglasili krivim da se nije pridržavao saobraćajnih propisa iz člana 45. stav 1. ZOBS-a na putevima, koja odredba je opšta i obavezuje vozače da na svim deonicama puta prilagode brzinu. Međutim, kako se saobraćajna nezgoda dogodila na obeleženom pešačkom prelazu u konkretnom slučaju se, prema navodima zahteva, imala primeniti odredba člana 110. stav 3. ZOBS-a koja obavezuje vozače da se obeleženom pešačkom prelazu približavaju dovoljno umerenom brzinom, da ne ugrožavaju pešake koji su već stupili ili stupaju na pešački prelaz, a po potrebi i da zaustave svoje vozilo da bi propustili pešake.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode zahteva branioca okrivljenog ocenjuje neosnovanim. Po nalaženju ovog suda, iz činjenica i okolnosti naznačenih u izreci drugostepene presude, proizlaze sva zakonska obeležja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje krivično delo je okrivljeni i oglašen krivim tom presudom. Drugostepeni sud je propust okrivljenog da blagovremeno reaguje na prisustvo bicikliste na kolovozu i to na obeleženom pešačkom prelazu i tako izbegne saobraćajnu nezgodu doveo u uzročnu vezu sa upravljanjem vozilom brzinom neprilagođenom uslovima saobraćaja i to – smanjenoj vidljivosti zbog noćnih uslova vožnje, atmosferskim prilikama, vlažnom vremenu, jer je padala kiša i usled toga klizavom kolovozu i stanju puta, s obzirom da je u pravcu kretanja nailazio na obeleženi pešački prelaz, tako da vozilo nije mogao da zaustavi pred svakom preprekom koju je pod datim uslovima mogao da predvidi, pa je vozilom udario u bicikl kojim je upravljao oštećeni prelazeći obeleženi pešački prelaz i usled udarca i pada na kolovoz oštećeni zadobio teške telesne povrede opasne po život, usled kojih je nastupila smrt. Na ovaj način okrivljeni se kao učesnik u saobraćaju nije pridržavao saobraćajnog propisa iz člana 45. stav 1. ZOBS-a na putevima, koju odredbu je drugostepeni sud i primenio u konkretnom slučaju. Stoga su neosnovani navodi iz zahteva branioca okrivljenog da je u konkretnoj situaciji trebalo primeniti odredbu člana 110. stav 3. ZOBS-a na putevima, jer, bez obzira što se predmetna saobraćajna nezgoda dogodila na obeleženom pešačkom prelazu, po nalaženju ovog suda, član 110. stav 3. ZOBS-a ne isključuje primenu člana 45. stav 1. ZOBS-a, koja odredba je opšteg karaktera i obavezuje vozača da brzinu kretanja vozila prilagodi konkretnim saobraćajnim uslovima, tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim uslovima može da predvidi, koja obaveza se odnosi i na brzinu kretanja kolovozom u trenutku kada se vozilo približava obeleženom pešačkom prelazu. Iz iznetih razloga, po oceni ovoga suda neosnovano se zahtevom branioca okrivljenog pobijaju navedene presude zbog povrede Krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, pa je zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenjen kao neosnovan.

Navodima zahteva branioca okrivljenog da: su apelacioni sudovi prevideli činjenicu da je oštećeni suprotno zakonu pešački prelaz koristio za vožnju biciklom i tako stvorio iznenadnu i neočekivanu prepreku koju okrivljeni nije mogao niti je bio dužan da predvidi, da je pogrešno utvrđenje da je okrivljeni upravljao neprilagođenom brzinom od 51 km na čas, imajući u vidu da je u vreme saobraćajne nezgode ograničenje brzine kretanja u naseljenom mestu iznosilo 60 km na čas, tako da je njegova brzina bila ispod dozvoljene, a iznad minimalne propisane brzine kretanja koja omogućava normalno funkcionisanje saobraćaja a to je 40 km na čas, da su nižestepeni sudovi zanemarili činjenicu da odredba člana 45. ZOBS ima dva stava i da je u stavu dva predviđena zabrana vozaču da ne sme smanjiti brzinu kretanja do te mere da njegovo vozilo pričivanja smetnju normalnom odvijanju saobraćaja, kao i da su apelacioni sudovi pogrešno utvrdili da je kršenje propisa ZOBS-a od strane bicikliste koji se bez zaustavljanja u punoj brzini pojavio na obeleženom pešačkom prelazu, ne silazeći sa bicikla i ne gurajući ga preko obeleženog pešačkog prelaza, predstavljalo prepreku koja se mogla predvideti, po oceni ovoga suda, pravnosnažna presuda se suštinski osporava zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, što ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog u smislu člana 485. stav 4. ZKP, pa je zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                       Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                    Janko Lazarević,s.r.