Na osnovu člana 258. stav 4. ZKP, oštećenoj BB, dosuđen je imovinskopravni zahtev u visini od 107.100,00 dinara, pa su okrivljeni obavezani da oštećenoj ovaj iznos isplate u roku od tri meseca po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Na osnovu člana 258. stav 3. ZKP, oštećeni VV, GG i DD, upućeni su na parnicu radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 985/19 od 06.11.2019. godine, delimično je usvojena žalba Višeg javnog tužioca u Zrenjaninu i preinačena presuda Višeg suda u Zrenjaninu 5K 13/19 od 11.07.2019. godine u delu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu okrivljene Danijela Dimovića i AA za krivično delo razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, za koje su oglašeni krivim prvostepenom presudom osudio i to okrivljenog Danijela Dimovića na kaznu zatvora u trajanju od tri godine u koju mu se na osnovu člana 63. KZ, uračunava vreme provedeno u pritvoru od 08.05.2017. godine do 05.08.2018. godine, a okrivljenog AA na kaznu zatvora u trajanju od dve godine i šest meseci dok su žalba Višeg javnog tužioca u Zrenjaninu u preostalom delu kao i žalbe branilaca okrivljenih odbijene kao neosnovane, a presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog Danijela Dimovića, adv. Zdravko Ćosić, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude, okrivljenog oslobodi od optužbe ili pak iste ukine u celini ili delimično i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Danijela Dimovića, adv. Zdravka Ćosića, u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP je neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti nedozvoljen.

Branilac okrivljenog Danijela Dimovića, adv. Zdravko Ćosić, u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe, primenjen je zakon koji se ne može primeniti, tj. odredba člana 61. KZ, te da je oglašen krivim za produženo krivično delo razbojništvo, čime se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, a Vrhovni kasacioni sud ovakve navode ocenjuje neosnovanim.

Iz spisa predmeta proizlazi da je nadležni javni tužilac, na glavnom pretresu održanom dana 20.06.2019. godine, precizirao optužni akt, na taj način što je izmenio pravnu kvalifikaciju krivičnog dela koje se stavlja na teret okrivljenima, na taj način što je umesto tri krivična dela razbojništvo iz člana 206. stav 2. u vezi stava 1. KZ, okrivljenima sada stavio na teret izvršenje jednog produženog krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 2. u vezi stava 1. KZ, tako da krivična dela opisana pod tačkama 1-3 postaju krivičnopravne radnje jednog produženog krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.

Prvostepeni sud je na osnovu činjeničnog stanja koje je utvrdio na glavnom pretresu, okrivljene Danijela Dimovića i AA, oglasio krivim, za jednu radnju iz sastava produženog krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ, i to za radnju izvršenja dana 08.10.2014. godine, a radnje izvršenja, koje su ulazile u sastav tog krivičnog dela (pod tačkom 2. i 3. precizirane optužnice), izostavio a u presudi je na strani 17. i 19. obrazloženja dao razloge zbog čega je našao da nisu dokazane.

Iz navedenog proizlazi da prvostepeni sud okrivljenog Danijela Dimovića nije ni oglasio krivim za produženo krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ, tj. da nije ni primenio odredbu člana 61. KZ, kako se to neosnovano navodi u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Samim tim, po oceni ovoga suda, radnje okrivljenog opisane u izreci prvostepene presude pravilno su pravno kvalifikovane kao krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ, pa sledstveno tome Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zahtevom branioca okrivljenog pravnosnažne presude neosnovano pobijaju zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Po oceni ovog suda neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu kojim se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, isticanjem da se navedene presude zasnivaju na dokazu na kojem se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati.

Navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, da se na iskazu sada pok. ĐĐ, koji je saslušan kao okrivljeni, ne mogu zasnivati pravnosnažne presude, branilac okrivljenog, već je isticao u žalbi podnetoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da je taj žalbeni navod neosnovan i o tome na strani 4, prvi stav obrazloženja dao veoma jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Ostalim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazuje da u radnjama okrivljenog Danijela Dimovića, nema prinude tj. nema drugog elementa krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen, iz čega proizlazi da se zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno. Međutim, branilac suštinski ovu povredu zakona obrazlaže tako što osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza i pogrešno utvrđeno činjenično stanje, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Zahtev za zaštitu zakonitosti, podnet je i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a koja povreda ne predstavlja u smislu člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu kojim je zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Zapisnčar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća – sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić