Na osnovu odredaba članova 193. i 196. ZKP okrivljeni je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka plati sudu iznos od 44.179,58 dinara, a na ime paušala iznos od 10.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti rešenja pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž1 215/13 od 21.05.2013. godine, povodom žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, a po službenoj dužnosti, rešenje Višeg suda u Beogradu K 588/12 od 23.11.2012. godine je preinačeno tako što je Apelacioni sud u Beogradu prema okrivljenom Š.F. na osnovu odredbe člana 78. stav 2. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično-pravnoj zaštiti maloletnih lica obustavio postupak po podnetoj optužnici javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Kt 1025/10 od 30.12.2010. godine, kojom mu je stavljeno na teret da je izvršio krivično delo neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ.

Istim rešenjem, prema okrivljenom Š.F. je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta – dve kesice ... u obliku baze u smeši sa kofeinom i paracetamolom neto mase ... grama i ... grama, jedne PVC kesice ... u obliku baze u smeši sa kofeinom i paracetamolom neto mase ... grama i jedne celofanske kesice sa ... grama ..., a od okrivljenog je oduzeta i imovinska korist pribavljena krivičnim delom, i to novac u iznosu od 40 evra i 12.000,00 dinara.

Na osnovu člana 197. ZKP, okrivljeni je oslobođen plaćanja troškova krivičnog postupka i određeno da isti padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz. Broj 914/13 od 11.03.2014. godine, samo protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž1 broj 215/2013 od 21.05.2013. godine, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP u vezi sa članom 369. stav 1. tačka 3. ZKP („Službeni list SRJ“ broj 70/2001 i „Službeni glasnik RS“ broj 58/2004 i dr.) u vezi sa članom 78. stav 2. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično-pravnoj zaštiti maloletnih lica, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i konstatuje da je pobijanim rešenjem povređen zakon u korist okrivljenog Š.F.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okrivljenog, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjem protiv kojeg je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je osnovan.

Odredbom člana 604. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...43/13), koji se primenjuje od 01.10.2013. godine, propisano je da će se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog zakonika, ocenjivati po odredbama ranije važećeg Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“broj 58/04 i dr.), te je u ovom smislu pobijano rešenje i ispitano.

Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ističe da je Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni, pobijanim rešenjem učinio povredu krivičnog zakona iz člana 369. stav 1. tačka 3. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“ broj 70/2002 i „Službeni glasnik RS“ broj 58/2004 i dr.), koji se primenjivao u vreme donošenja pobijanog rešenja.

Protiv okrivljenog Š.F., Više javno tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ i postupak je vođen po odredbama Zakonika o krivičnom postupku, jer je okrivljeni u vreme izvršenja krivičnog dela bio punoletan (obzirom da je imao 18 godina i 11 meseci života). Odredbom člana 3. stav 4. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, propisano je da je mlađe punoletno lice – lice koje je u vreme izvršenja krivičnog dela navršilo 18, a u vreme suđenja nije navršilo 21 godinu, te koje ispunjava ostale uslove iz člana 41. tog zakona.

Imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu, te činjenicu da je okrivljeni rođen ... godine, a da je krivično delo izvršio dana 02.11.2010. godine, dakle kao mlađe punoletno lice, te da u vreme donošenja prvostepene odluke nije navršio 21 godinu, Viši sud u Beogradu je prema okrivljenom na osnovu člana 41. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično- pravnoj zaštiti maloletnih lica izrekao vaspitnu meru pojačanog nadzora od strane organa starateljstva.

Nakon toga, Apelacioni sud u Beogradu je povodom žalbe javnog tužioca, a po službenoj dužnosti, rešenjem Kž1 broj 215/13 od 21.05.2013. godine, preinačio rešenje Višeg suda u Beogradu kojim je okrivljenom izrečena vaspitna mera i prema njemu obustavio krivični postupak na osnovu člana 78. stav 2. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično-pravnoj zaštiti maloletnih lica, iz razloga celishodnosti, iako je okrivljeni u vreme donošenja drugostepene odluke imao već navršenih 21. godinu i 6 meseci života.

Postupajući na ovaj način, Apelacioni sud u Beogradu je učinio povredu krivičnog zakona iz člana 369. stav 1. tačka 3. Zakonika o krivičnom postupku koji je važio u vreme donošenja drugostepene odluke, obzirom da je primenio zakon koji nije mogao primeniti.

Odredbom člana 1. stav 1. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično-pravnoj zaštiti maloletnih lica, propisano je da taj zakon sadrži odredbe koje se primenjuju prema maloletnim učiniocima krivičnih dela, a stavom 2. istog člana, propisano je da se odredbe tog zakona primenjuju i na punoletna lica, kada im se sudi za krivična dela koja su učinili kao maloletnici, kao i na lica koja su krivična dela učinila kao mlađi punoletnici, tj. na lica koja su u vreme izvršenja krivičnog dela navršila 18, a u vreme suđenja nisu navršila 21 godinu života, uz ispunjenje uslova iz člana 41. navedenog zakona (član 3. stav 4. istog zakona).

Odredbom člana 78. stav 2. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično-pravnoj zaštiti maloletnih lica, propisano je da će veće rešenjem obustaviti postupak u slučajevima kada sud na osnovu člana 354. tačka 2. i 3. Zakonika o krivičnom postupku donosi presudu kojom se optužba odbija ili kojom se optuženi oslobađa od optužbe u smislu člana 355. Zakonika o krivičnom postupku, kao i kad nađe da nije celishodno izreći maloletniku kaznu niti vaspitnu meru.

Kada se imaju u vidu navedene zakonske odredbe, te činjenica da je okrivljeni Š.F. u vreme donošenja drugostepene odluke (21.05.2013. godine) imao navršenih 21 godinu i šest meseci života, to u konkretnom slučaju Apelacioni sud u Beogradu nije više mogao prema njemu primeniti odredbe Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično-pravnoj zaštiti maloletnih lica, pa tako ni odredbe člana 78. stav 2. istog zakona.

Stoga je Apelacioni sud u Beogradu, obustavljajući postupak protiv okrivljenog Š.F. na osnovu navedene zakonske odredbe, učinio povredu krivičnog zakona iz člana 369. stav 1. tačka 3. ZKP koji se primenjivao u vreme donošenja pobijanog rešenja, u korist okrivljenog, što se osnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, odnosno povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. sada važećeg Zakonika o krivičnom postupku.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca osnovan, te utvrdio da je rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž1 215/2013 od 21.05.2013. godine povređen zakon u korist okrivljenog Š.F., ne dirajući u pravnosnažno rešenje protiv kojeg je zahtev podnet.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 3. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                             Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                         Nevenka Važić,s.r.