Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.4959/13 od 27.11.2013. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog V.B., a presuda Višeg suda u Kruševcu K 52/13 od 30.09.2013. godine, potvrđena.

Protiv navedenih presuda branilac okrivljenog V.B, adv. A.D. podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona i to iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 3) i člana 439. stav 1. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe, ili iste preinači i okrivljenog oglasi krivim po blažem krivičnom zakonu, ili pak da iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Nakon što je podnet, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog V.B., adv. A.D., u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku dostavljen je javnom tužiocu, a Vrhovni kasacioni sud je zatim održao sednicu veća u smislu člana 488. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, o kojoj nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća održanoj u smislu člana 490. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu uz primenu člana 604. ZKP (''Službeni glasnik RS'', broj 72/11 od 28.09.2011. godine), u odnosu na prvostepenu presudu, našao:

Branilac okrivljenog V.B., u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, tj. da se iste zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati, ukazujući da prvostepeni sud svoj stav o krivici okrivljenog za predmetno krivično delo zasnovao je isključivo na ''priznanju'' okrivljenog datom pred organima policije.

S tim u vezi u zahtevu se navodi da okrivljeni prilikom saslušanja u svojstvu osmunjičenog nije bio izričito poučen o svim pravima koja mu pripadaju u postupku, kao i da nije stvarno obavio poverljiv razgovor sa braniocem po službenoj dužnosti, i da njegov pristanak da da svoju odbranu nije unet u zapisnik o saslušanju osumnjičenog.

Suprotno iznetim navodima u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pobijanim presudama nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1.) ZKP.

Iz spisa predmeta proizilazi, da je okrivljeni V.B, saslušan pred ovlašćenim službenim licem PS u Varvarinu dana 01.04.2013. godine, u prisustvu branioca po službenoj dužnosti adv. SM, koja je prilikom ispitivanja u svojstvu svedoka na zapisniku pred istražnim sudijom dana 12.06.2013. godine navela da je sa osumnjičenim pre saslušanja obavila poverljiv razgovor, i kojom prilikom je poučen o svojim pravima u krivičnom postupku, a pre svega o pravu na branioca, da nije dužan da iznese svoju odbranu, niti da odgovara na postavljena pitanja, nakon čega je tražio da pročita zapisnik o saslušanju, na koji nije imao primedbi.

Imajući u vidu činjenicu da je okrivljeni V.B., iskaz u policiji dao u prisustvu branioca sa kojim je pre saslušanja obavio poverljiv razgovor, da je poučen o svojim pravima, kao i da je zapisnik potpisao bez primedbi, to je očigledno da iskaz okrivljenog u policiji dat je u svemu u skladu sa odredbama člana 89. stav 2. u vezi sa članom 4. stav 2. tačka 2) i članom 226. stav 9. Zakonika o krivičnom postupku koji je važio u vreme donošenja prvostepene presude (''Službeni glasnik RS'', br. 58/2004 ... 76/2010).

Stoga su, po oceni ovog suda neosnovani navodi zahteva da je prvostepena presuda zasnovana na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne može zasnivati.

Na istu povredu odredaba krivičnog postupka, branilac okrivljenog V.B. ukazivao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a Apelacioni sud u Kragujevcu, kao drugostepeni sud ove žalbene navode ocenio je neosnovanim i u obrazloženju presude Kž1 br.4959/13 od 27.11.2013. godine, na strani 3 dao jasne razloge, koje i ovaj sud u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP u svemu prihvata kao pravilne, a suprotni navodi branioca okrivljenog u zahtevu ocenjeni su neosnovanim.

Branilac okrivljenog V.B. u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da su pobijane presude donete uz povredu zakona iz člana 439. stav 1. tačka 2) ZKP. Navedena povreda prema navodima zahteva učinjena je time što je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti i da se pravilnom primenom krivičnog zakonika u konkretnom slučaju moglo raditi o krivičnom delu iz člana 246a ili iz člana 246. stav 2. KZ, a Vrhovni kasacioni sud ovakve navode ocenjuje neosnovanim.

Naime, prvostepenom presudom okrivljeni V.B. oglašen je krivim zbog toga što je neovlašćeno proizveo biljnu materiju poznatu pod nazivom ''marihuanu'' ... tako što je u potoku iza farme zasadio i uzgajao jednu biljku konoplje, kasnije poseko i osušio, dobivši biljnu materiju ''marihuanu'' u količini od 100 grama, od koje količine mu je 12 paketića neto mase 6,19 grama od strane ovlašćenih službenih lica ... pronađeno i uz potvrdu oduzeto.

Stoga se neosnovano zahtevom branioca ukazuje da je donošenjem pobijanih presuda učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, a navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac je isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i dao razloge za pravnu kvalifikaciju krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ za koje je okrivljeni oglašen krivim (strana 4 obrazloženja drugostepene presude), koje i Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Ovo i sa razloga što se radnje koje je preduzimao okrivljeni ne mogu tretirati kao uzgoj biljke u smislu člana 246. stav 2. KZ. Naime, pod uzgojem biljke podrazumevaju se radnje koje se odnose na setvu i negu biljke do njenog biološkog zrenja i okončanja vegetacije (Zakon o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama ''Službeni glasnik RS'', broj 99/2010 od 27.12.2010. godine, koji je stupio na snagu 03.01.2011. godine), ali se pod uzgojem biljke ne mogu smatrati dalje radnje koje je preduzimao okrivljeni, odnosno seča listova koje je zatim sušio i time dobio novi proizvod podoban za konzumiranje – opojnu drogu ''marihuanu'', u količini od oko 100 grama, koju je pakovao u paketiće pa mu je 12 paketića od strane ovlašćenih službenih lica pronađeno i oduzeto.

Prema tome, radnje okrivljenog ni u kom slučaju se ne mogu podvesti pod pojam neovlašćeni uzgoj maka, psihoaktivne konoplje ili druge biljke, već pod pojam proizvodnje opojne droge – marihuane – član 246. stav 1. KZ.

Iz navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog V.B. u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 2) ZKP odbijen je kao neosnovan, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Ostalim navodima zahteva branioca okrivljenog, pobijaju se pravnosnažne presude zbog povrede iz člana 438. stav 1. tačka 3. ZKP, zbog kog razloga podnošenje zahteva nije dozvoljeno, a zatim se u obrazloženju zahteva polemiše se činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, što sve ne predstavlja razloge zbog kojih je u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog V.B. u ovom delu odbacio kao nedozvoljen, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP.

Sa svih iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                Predsednik veća-sudija

Mila Ristić, s.r.                                                                                         Nevenka Važić, s.r.