Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Milan Unković, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijana rešenja ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je u smislu odredbe člana 490. ZKP održao sednicu veća, o kojoj, shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Milana Unkovića je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA, advokat Milan Unković u zahtevu numeriše povredu zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, koju obrazlaže navodima da je zahtev VJT za trajno oduzimanje imovine od 11.04.2018. godine neblagovremen, jer je Zakonom o oduzimanju imovine proistekla iz krivičnog dela („Sl. glasnik RS“ br. 32/2013) koji je na snazi od 16.04.2013. godine propisano da, zahtev za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela, javni tužilac podnosi u roku od 3 meseca od dana dostavljanja pravnosnažne presude (drugostepena presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1- 865/17 od 27.09.2017. godine dostavljena VJT u Novom Sadu dana 18.10.2017. godine, a zahtev je podnet 11.04.2018. godine ). Dalje se navodi da nije sporna činjenica da je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela („Sl. glasnik RS“ br. 94/2016) predviđen duži rok za podnošenje zahteva za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela, odnosno rok od 6 meseci, ali da je odredbom člana 34. tog Zakona propisano da: „postupci u kojima je do dana stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela („Sl. glasnik RS“ br. 94/2016) odnosno 02.12.2016. godine izjavljen prigovor, odnosno nije istekao rok za izjavljivanje prigovora na rešenje iz člana 25. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela („Sl. glasnik RS“ broj 32/2013) okončaće se u skladu sa tim zakonom. Imajući u vidu sve navedeno, po stavu odbrane, a kako je prigovor protiv rešenja SPP Višeg suda u Novom Sadu POI-2/16 od 22.04.2016. godine izjavljen dana 28.04.2016. godine, odnosno pre stupanja na snagu izmene i dopune Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, to se u konkretnoj situaciji, primenjuje rok od 3 meseca za podnošenje zahteva za trajno oduzimanje imovine.

Izneti navodi zahteva, kojima se po oceni Vrhovnog kasacionog suda u suštini ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, odnosno pogrešnu primenu odredaba zakona koji propisuje oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela, a zatim i odredaba krivičnog zakona, su neosnovani, a ovo iz sledećih razloga:

Presudom Višeg suda u Novom Sadu K 116/16 od 10.05.2016. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ. Navedena presuda potvrđena je presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 865/17 od 27.09.2017. godine. Presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 865/17 od 27.09.2017. godine dostavljena je Višem javnom tužiocu u Novom Sadu dana 18.10.2017. godine. Zahtev za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela OIK 8/15 podneo je Viši javni tužilac u Novom Sadu dana 11.04.2018. godine.

Odredbom člana 38. stav 1. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela (''Službeni glasnik RS'' br. 32 od 08.04.2013. godine), bilo je propisano da javni tužilac podnosi zahtev za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela u roku od 3 meseci od dana dostavljanja pravnosnažne presude kojom je utvrđeno da je učinjeno krivično delo iz člana 2. ovog zakona.

Odredbom člana 24. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela (''Službeni glasnik RS'' br. 94 od 24.11.2016. godine), propisano je u stavu jedan da se u članu 38. stav 1. reči: “tri meseca“ zamenjuju rečima „šest meseci“.

Odredbom člana 82. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela (''Službeni glasnik RS'' br. 32 od 08.04.2013. godine i br. 94 od 24.11.2016. godine), propisano je da će se postupci oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona, po odredbama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela (''Službeni glasnik RS'' broj 97/08), okončati po odredbama ovog zakona.

Odredbom člana 83. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela (''Službeni glasnik RS'' br. 32 od 08.04.2013. godine i br. 94 od 24.11.2016. godine) propisano je da stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela (''Službeni glasnik RS'' broj 97/08) izuzev člana 2. tog zakona koji prestaje da važi 15. aprila 2013. godine.

Odredbom člana 84. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela (''Službeni glasnik RS'' br. 32 od 08.04.2013. godine i br. 94 od 24.11.2016. godine) propisano je da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u ''Službenom glasniku Republike Srbije'', izuzev člana 2. koji stupa na snagu 15. aprila 2013. godine.

Shodno iznetom, odredbom člana 38. stav 1. važećeg Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela propisan je rok od 6 meseci za podnošenje zahteva za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela.

Pri tome, odredba člana 34. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, na koju se branilac poziva, nije od uticaja na drugačiju odluku Vrhovnog kasacionog suda, imajući u vidu činjenicu da se navedena odredba odnosi na prigovor protiv rešenja donetog u postupku za privremeno oduzimanje imovine, pre pravnosnažnosti presude, a ne u postupku za trajno oduzimanju imovine, nakon pravnosnažnosti presude.

S tim u vezi, pokretanje i vođenje postupka za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela isključivo je vezano za trenutak donošenja pravnosnažne presude kojom je okrivljeni oglašen krivim zbog izvršenja predmetnog krivičnog dela, odnosno trenutak dostavljanja pravnosnažne presude javnom tužiocu, a što je i uslov za trajno oduzimanje imovine, zbog čega se u smislu odredbe člana 38. stav 1. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela (''Službeni glasnik RS'' br. 32/2013, 94/2016), ovaj Zakon ima i primeniti.

Shodno iznetim zakonskim odredbama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela (''Službeni glasnik RS'' br. 32 od 08.04.2013. godine i br. 94 od 24.11.2016. godine), a imajući u vidu i okolnost da je Viši javni tužilac u Novom Sadu zahtev za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela OIK.8/15 podneo dana 11.04.2018. godine, dakle u vreme važenja Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela (''Službeni glasnik RS'' br. 32/2013, 94/2016), to su, po oceni Vrhovnog kasacionog suda nižestepeni sudovi, a suprotno navodu iz zahteva branioca okrivljenog, pravilnom primenom zakona, trajno oduzimanje imovine sproveli po važećem Zakonu o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela (''Službeni glasnik RS'' br. 32/2013, 94/2016).

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu numeriše povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, koju obrazlaže navodima da je predmetni postupak pred prvostepenim - Višim sudom u Novom Sadu započet u veću sastavljenom od troje sudija i to: Slobodanka Gutović, predsednik veća i Nenad Simović i Tatjana Šunka, članovi veća, a da je pobijano prvostepeno rešenje doneto u veću koje je bilo u sastavu: sudija Ivana Josifović, kao predsednik veća i sudije Mirele Nikolčić i Ksenije Rončević kao članovi veća. Dalje se navodi da veće koje je donelo pobijanu odluku nije postupilo u smislu člana 388. ZKP, odnosno glavno ročište nije započeto iznova, te je učinjena i povreda zakona iz člana 377. stav 2. ZKP.

Po stavu Vrhovnog kasacionog suda, na opisani način, branilac okrivljenog u suštini ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 377. stav 2. i člana 388. ZKP.

Pored iznetog, branilac numeriše i obrazlaže i povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Međutim, povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) , člana 377. stav 2. ,člana 388. i člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, ne predstavljaju zakonske razloge, zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca zbog povrede zakona, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenio kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim rešenjima nije učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Milana Unkovića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev odbio kao neosnovan, dok je u preostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                      Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić