Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 505/23 od 01.11.2023. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca VJT u Pančevu i branilaca okrivljenih a presuda Višeg suda u Pančevu K 40/22 od 20.12.2022. godine, potvrđena.

Branilac okrivljenog AA - advokat Dalibor Katančević podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažnih presuda, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1), 2) i 3) ZKP povrede odredbe člana 74. ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP , sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje ili ih preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili odbiti optužbu za krivično delo ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 2. Zakona o javnom redu i miru.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, uz primenu člana 604. stav 1. ZKP, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 74. ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, međutim u obrazloženju ove povrede ne opredeljuje ni jedan dokaz kao nezakonit, već suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 74. ZKP. Ovo sa razloga što navodi da je okrivljenom određena mera zabrane napuštanja stana, a sud je držao glavne pretrese u odustvu branioca okrivljenog, što je dovelo do ukidanja prve prvostepene presude od 19.04.2022. godine. Nakon ukidanja, posledice ove povrede nisu otklonjenje ni u novom postupku obzirom da odbrana okrivljenog nije prisustvovala izvođenju dokaza u prethodnom postupku, pa je sud bio dužan da ponovi izvođenje tih dokaza, što nije učinio, već je zakazivao glavne pretrese u razmacima od svega par dana, onemogućavajući u potpunosti pripremu odbrane, ignorišući podneske branilaca o nemogućnosti pristupa na glavni pretres i na kraju onemogućavajući branioca da iznese završnu reč. Na navedeni način sud je grubo povredio okrivljenom AA pravo na odbranu.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 74. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku je propisano da okrivljeni mora imati branioca ako je zadržan ili mu je zabranjeno da napušta stan ili je pritvoren – od lišenja slobode, pa do pravnosnažnosti rešenja o ukidanju mere.

Imajući u vidu da iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljenom AA mera zabrane napuštanja stana ukinuta rešenjem K 40/21 od 19.04.2022. godine, te da je nakon ukidanja presude Višeg suda u Pančevu K.br.40/21 od 19.04.2022. godine, u ponovljenom postupku, tokom celog postupka okrivljeni imao branioca advokata Dalibora Katančevića, te da se postupak protiv okrivljenog vodio za krivično delo ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 2. Zakona o javnom redu i miru za koje je propisana kazna zatvora od jedne do pet godina, to po nalaženju ovoga suda, u konkretnom slučaju nije učinjena povreda zakona iz člana 74. ZKP, obzirom da okrivljeni nije bio u pritvoru, niti mu je bilo zabranjeno napuštanje stana, a krivični postupak se vodio za krivično delo za koje nije bila obavezna odbrana.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva, kao razlog njegovog podnošenja, ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje je dozvoljeno podnošenje zahteva okrivljenom i braniocu. Međutim ovu povredu zakona branilac okrivljenog obrazlaže tako što vrši ocenu izvedenih dokaza i navodi da odbrana okrivljenog i ostali dokazi ukazuju da je okrivljeni postupao u cilju odbijanja od sebe istovremenog protivpranog napada usled upotrebe prekomerne sile od strane policijskih službenika, te da se eventualno, po mišljenju branioca, u njegovim radnjama mogu steći samo obeležja krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, na koji način se suštinski osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima i ocenom dokaza datom od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim presudama.

Pored navedenog, kao razlog podnošenja zahteva branilac ističe i povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, međutim, u obrazloženju navedene povrede navodi da je sud okrivljenom izrekao kaznu zatvora pridajući preveliki značaj otežavajućim okolnostima naspram olakšavajućih, na koji način se suštinski ističe povreda člana 441. stav 1. ZKP.

Kako, dakle, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, dok suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza datu od strane nižestepenih sudova i povredu člana 441. stav 1. ZKP, a što ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog AA u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored navedenog, zahtevom se ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, koja povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, te je i u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenjen kao nedozvoljen.

U preostalom delu zahteva branilac okrivljenog navodi da niko od svedoka nije video da je okrivljeni udario oštećenog, te da je okrivljeni osuđen samo na osnovu reči oštećenog čiju dokaznu snagu treba sagledati u svetlu toga da je menjao iskaz. Dalje napominje da nema saglasnosti oko bitne činjenice a to je momenat zadobijanja povrede kod oštećenog, niti mehanizam nastanka povrede, te da je sud olako i nekritički prihvatio i nalaz i mišljenje veštaka u čijem nalazu postoji ogromna kontradiktornost. Branilac zaključuje da ostaje nejasno na osnovu čega su sudovi na nesumnjiv način izveli zaključak da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret.

Na ovaj način branilac okrivljenog suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, koja povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, pa je i u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenjen kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona iz člana 74. ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Dalibora Katančevića, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljenog u odnosu na navedenu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Milena Rašić s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić