U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Milunke Cvetković, Miroljuba Tomića i Jasmine Vasović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr, zbog krivičnog dela nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Petra Paunovića, branioca okrivljenog BB - advokata Veselina Stankovića i branioca okrivljenog VV - advokata Momčila Kovačevića, podnetim protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Nišu K.br.110/17 od 08.04.2019. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 843/2019 od 09.12.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 10.03.2021. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJAJU SE kao neosnovani zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Nišu K.br.110/17 od 08.04.2019. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 843/2019 od 09.12.2020. godine i to zahtevi branioca okrivljenog AA - advokata Petra Paunovića i branioca okrivljenog VV - advokata Momčila Kovačevića u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku i zahtev branioca okrivljenog BB - advokata Veselina Stankovića u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih ODBACUJU kao nedozvoljeni.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Nišu K.br.110/17 od 08.04.2019. godine, između ostalih, oglašeni su krivim i to okrivljeni AA zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. KZ, okrivljeni BB i VV zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. KZ u sticaju sa krivičnim delom razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ, a okrivljeni VV i zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ, pa su okrivljenima BB i VV za izvršena krivična dela prethodno utvrđene pojedinačne kazne zatvora u trajanju od po 1 godine za svako krivično delo i zatim je okrivljeni BB osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 6 (šest) meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 13.03.2013. godine do 18.09.2013. godine, okrivljeni VV je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 (godine) i 6 (šest) meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 01.11.2012. godine do 18.09.2013. godine, dok je okrivljeni AA osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine.

Istom presudom okrivljeni AA i BB su na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP oslobođeni od optužbe i to okrivljeni AA za krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 2. u vezi stava 1. KZ, a okrivljeni BB za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ. Okrivljeni su obavezani da plate troškove krivičnog postupka i sudski paušal, a kako je to bliže označeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 843/2019 od 09.12.2020. godine, između ostalih, u stavu II izreke delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog VV preinačena je presuda Višeg suda u Nišu K.br.110/17 od 08.04.2019. godine tako što su radnje okrivljenog VV iz činjeničnog opisa izreke prvostepene presude pravno kvalifikovane kao krivično delo nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. KZ i krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ, pa je okrivljeni VV, uzimajući mu kao utvrđene kazne zatvora u trajanju od po 1 godine iz prvostepene presude za krivično delo iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. KZ i krivično delo iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ, osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 6 (šest) meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru počev od 01.11.2012. godine do 18.09.2013. godine, te su delimičnim usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Nišu, a shodno odredbi člana 350. stav 5. KZ, od okrivljenih BB i VV oduzeta putnička vozila, a kako je to bliže označeno u izreci presude i određeno je da troškovi krivičnog postupka nastali pred sudom pravnog leka padaju na teret okrivljenih, a o čijoj visini će biti odlučeno posebnim rešenjem, s tim što će o troškovima nastalim pred prvostepenim sudom odlučiti taj sud, dok su u preostalom delu žalbe branioca okrivljenog VV i Višeg javnog tužioca u Nišu, kao i u celosti žalbe branilaca okrivljenih AA i BB, odbijene kao neosnovane i pobijana prvostepena presuda je u nepreinačenom delu u odnosu na ove okrivljene potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenog AA - advokat Petar Paunović, zbog povreda zakona iz člana 16. stav 1, člana 84, člana 90. i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine u celini presude Višeg suda u Nišu K.br.110/17 od 08.04.2019. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 843/2019 od 09.12.2020. godine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak ili da ukine samo drugostepenu presudu i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovni postupak po žalbi okrivljenog ili da preinači u celini navedene presude ili samo drugostepenu presudu i to tako što će okrivljenog AA na osnovu odredbe člana 423. tačka 1) ZKP osloboditi od optužbe;

- branilac okrivljenog BB - advokat Veselin Stanković, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8) i 9), člana 438. stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) i člana 462. stav 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, te da na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukine u celini presude Višeg suda u Nišu K.br.110/17 od 08.04.2019. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 843/2019 od 09.12.2020. godine u odnosu na okrivljenog BB i predmet u tom delu vrati na suđenje prvostepenom ili drugostepenom sudu, s tim da naredi da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem;

- branilac okrivljenog VV - advokat Momčilo Kovačević, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, te da ukine presude Višeg suda u Nišu K.br.110/17 od 08.04.2019. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 843/2019 od 09.12.2020. godine i predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovni postupak i odluku ili da preinači navedene presude tako što će okrivljenog VV osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevima, uz primenu člana 604. ZKP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 od 28.09.2011. godine koji se primenjuje od 01.10.2013. godine) (u daljem tekstu: sada važeći ZKP) kojim je propisano da će se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog zakonika ocenjivati po odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, broj 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, broj 58/04, 85/05 - dr. zakon, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09 - dr. zakon, 72/09 i 76/10) (u daljem tekstu: ranije važeći ZKP), našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti su neosnovani i to branilaca okrivljenih AA i VV u delu koji se odnosi na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a branioca okrivljenog BB u delu koji se odnosi na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) ZKP, dok su isti zahtevi u ostalom delu nedozvoljeni.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog VV u podnetom zahtevu ističe da su pobijane pravnosnažne presude zasnovane isključivo na nezakonitim dokazima i to na zapisnicima o prepoznavanju koja su izvršena dana 09.11.2012. godine u prostorijama MUP-a RS, a koje zapisnike je trebalo izdvojiti iz spisa predmeta. Po stavu branioca navedeni zapisnici su nezakoniti pre svega iz razloga jer ne sadrže pouke da su svedoci prepoznavanja dužni da govore istinu i da lažno svedočenje predstavlja krivično delo. Pored toga, u prilog nezakonitosti ovih dokaza branilac navodi i da radnja prepoznavanja okrivljenog VV od strane svedoka oštećenih nije izvršena u skladu sa odredbama člana 104. ranije važećeg ZKP (članovi 100. i 90. sada važećeg ZKP), obzirom da su se u vrsti za prepoznavanje od ukupno petoro lica, sa okrivljenim VV istovremeno nalazila još i druga dvojica okrivljenih u ovom predmetu i to GG i DD, a što proizilazi iz zapisnika o prepoznavanju lica MUP-a RS PU Niš OKP KU.br.2864/12 od 09.11.2012. godine, pri čemu se po stavu branioca u vrsti za prepoznavanje može naći samo jedan od okrivljenih, a ne istovremeno više okrivljenih.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog VV se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Odredbom člana 104. stav 1. ranije važećeg ZKP, koja se odnosi na dokaznu radnju prepoznavanja lica ili predmeta, je propisano da ako je potrebno da se utvrdi da li svedok prepoznaje određeno lice ili predmet koje je opisao, pokazaće mu se to lice, zajedno sa drugim njemu nepoznatim licima čije su osnovne osobine slične onima kakve je opisao, odnosno taj predmet, zajedno sa predmetima iste ili slične vrste, nakon čega će se zatražiti da izjavi da li lice ili predmet može da prepozna sa sigurnošću ili sa određenim stepenom verovatnoće i da, u slučaju potvrdnog odgovora, na prepoznato lice ili predmet ukaže.

Imajući u vidu da iz napred citirane odredbe člana 104. stav 1. ranije važećeg ZKP koji je važio u vreme obavljanja dokazne radnje prepoznavanja lica - okrivljenih (takođe i iz odredaba članova 100. i 90. sada važećeg ZKP) proizilazi da prilikom vršenja dokazne radnje prepoznavanja lica ne postoji obaveza upozorenja svedoka prepoznavanja da su dužni da govore istinu i da lažno svedočenje predstavlja krivično delo, te imajući pri tome u vidu da iz spisa predmeta proizilazi da je svakom prepoznavanju okrivljenih prisustvovao i branilac po službenoj dužnosti okrivljenih koji nije imao primedbi na izvođenje ove dokazne radnje, kao i javni tužilac, istražni sudija i sudski tumač - prevodilac, to su u ovom delu vezano za nezakonitost navedenih zapisnika o prepoznavanju lica neosnovani navodi branioca okrivljenog. Osim toga, oštećeni strani državljani koji su vršili prepoznavanje su kao svedoci salušani od strane istražnog sudije Višeg suda u Nišu dana 09.11.2012. godine o čemu su sačinjeni zapisnici, a njihovo saslušanje je obavljeno uz sva zakonom propisana upozorenja, između ostalog da su dužni da govore istinu, da ne smeju ništa prećutati i da davanje lažnog iskaza predstavlja krivično delo (član 102. stav 2. i 3. ranije važećeg ZKP).

Međutim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, stoji navod zahteva branioca okrivljenog VV da prepoznavanje okrivljenog VV (takođe i okrivljenih GG i DD) od strane svedoka oštećenih dana 09.11.2012. godine u prostorijama MUP-a RS PU Niš, a o kojoj dokaznoj radnji je sačinjeno 8 zapisnika o prepoznavanju lica MUP-a RS PU Niš OKP KU.br.2864/12, nije obavljeno u svemu u skladu sa odredbom člana 104. stav 1. ranije važećeg ZKP, obzirom da je svedocima oštećenima prilikom obavljanja prepoznavanja, od pokazanih lica u vrsti, umesto jednog lica, istovremeno pokazano tri lica u vrsti protiv kojih je kasnije pokrenut krivični postupak u kome su ta lica oglašena krivim i osuđena na zatvorske kazne, dakle prilikom svakog od 8 prepoznavanja obavljenih dana 09.11.2012. godine svedocima oštećenima je umesto jednog okrivljenog istovremeno pokazano više okrivljenih, u konkretnom slučaju tri okrivljena (okrivljeni VV, GG i DD), a što nije zakonito.

Kako Vrhovni kasacioni sud nalazi da bi, imajući u vidu i druge dokaze izvedene u zakonito sprovedenom postupku, a zatim pojedinačno i u njihovoj međusobnoj vezi ocenjene u prvostepenoj presudi, a posebno imajući u vidu iskaze svedoka oštećenih stranih državljanina, iskaze svedoka ĐĐ i EE, odbranu okrivljenog VV datu u istrazi u kojoj je on delimično priznao izvršenje krivičnih dela, a koju je sud u tom delu prihvatio (strana 56 prvostepene presude), te izveštaj o međusobnoj komunikaciji PU Niš od 16.12.2013. godine, očigledno i bez navedenih zapisnika o prepoznavanju lica MUP-a RS PU Niš OKP KU.br.2864/12 od 09.11.2012. godine, kao nezakonito izvedenih dokaza, bila bi doneta ista presuda i okrivljeni VV u ovom krivičnom postupku pravnosnažno oglašen krivim zbog izvršenog krivičnog dela nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. KZ i krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ, to samim tim neosnovano branilac ovog okrivljenog ističe da je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP kao povreda postupka koja je bila od apsolutnog uticaja na zakonitost i pravilnost pravnosnažne presude.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u delu u kojem ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, isticanjem da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati i to isključivo na iskazu saokrivljenog BB datom u policiji i na zapisniku o radnji prepoznavanja lica koju vrši saokrivljeni BB, a koji dokazi su pribavljeni protivno članu 16. stav 1. ZKP i kao nezakoniti se, shodno članu 84. ZKP, ne mogu koristiti u krivičnom postupku. Po stavu branioca navedeni dokazi su nezakonito pribavljeni iz razloga jer je saokrivljenom BB, koji se u svom iskazu datom u policiji izjašnjavao o licu zaduženom za smeštaj krijumčarenih stranaca, najpre pokazana fotografija pribavljena od policije u postupku izdavanja lične karte AA, pri čemu okrivljenom BB nisu zajedno sa tom fotografijom pokazane i fotografije drugih njemu nepoznatih lica sa osnovnim osobinama sličnim onima kakve je opisao, a što je suprotno odredbi člana 90. ZKP (branilac se poziva na sada važeći ZKP), da bi potom okrivljeni BB izjavio da je lice čija mu je fotografija pokazana upravo lice za koje je naveo da je albanske nacionalnosti i da mu je nadimak „...“, s tim što je okrivljeni BB u svom iskazu na glavnom pretresu izjavio da ne poznaje okrivljenog AA i da ga prvi put vidi.

Po nalaženju ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB u delu u kojem ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, isticanjem da dokazna radnja prepoznavanja lica koju je vršio okrivljeni BB na osnovu fotografije nije izvršena u skladu sa odredbom člana 104. ranije važećeg ZKP, koji je bio na snazi u vreme preduzimanja ove dokazne radnje.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA i BB su neosnovani iz razloga jer se u konkretnom slučaju ne radi o dokaznoj radnji prepoznavanja lica, niti u spisima predmeta postoji zapisnik o radnji prepoznavanja lica koju vrši okrivljeni BB, a kako to pogrešno smatraju branioci okrivljenih, već izjašnjavanje okrivljenog BB u svom iskazu datom pred ovlašćenim službenim licem MUP-a RS PU Niš u prisustvu branioca - advokata Časlava Đorđevića na zapisniku KU.br.2980/12 od 10.01.2013. godine o identitetu lica albanske nacionalnosti koji je kritičnom prilikom organizovao krijumčarenje državljana Somalije iz Makedonije do balon sale u selu ..., a koga on poznaje po nadimku „...“, a čija fotografija mu je pri davanju njegovog iskaza pokazana od strane policije, predstavlja sastavni deo iskaza okrivljenog BB datog u policiji i može biti korišćeno kao dokaz u krivičnom postupku.

Osim toga, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB u delu u kojem ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, isticanjem da izreka prvostepene presude ne sadrži opis radnji izvršenja krivičnog dela razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ za koje je okrivljeni BB pravnosnažno oglašen krivim i osuđen, odnosno opis konkretnih radnji koje je preduzeo okrivljeni BB i to vezano za način na koji je primenjena sila i pretnja napadom na život i telo prema oštećenima i kojim oružjem, a radi pribavljanja protivpravne imovinske koristi.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB su neosnovani iz razloga jer iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne presude i to da je okrivljeni BB zajedno sa okrivljenima ŽŽ, ZZ, GG, DD, VV, II i JJ, a po prethodnom dogovoru i podeljenim ulogama, uz upotrebu sile protiv oštećenih - krijumčarenih stranih državljana i pretnje vatrenim oružjem - pištoljem da će napasti na njihove živote, oduzeli tuđe pokretne stvari, u cilju da njihovim prisvajanjem pribave protivpravnu imovinsku korist, na taj način što su oštećenima, uz pretnje pištoljem i upotrebom sile, naredili da se svuku i da im daju sav novac koji imaju pri sebi, mobilne telefone i druge predmete od vrednosti i tom prilikom, nakon izvršenog pretresa oštećenih i njihovih odevnih predmeta i prtljaga, od oštećenih oduzeli novac u ukupnom iznosu od preko 2000 evra mobilne telefone, nakit i druge predmete od vrednosti, a u vreme, mestu i na način bliže opisanom u izreci pravnosnažne presude, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u radnjama okrivljenog BB stiču sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ za koje je on pravnosnažno oglašen krivim.

Takođe, kao neosnovani su ocenjeni i navodi branioca okrivljenog BB u delu u kojem ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, isticanjem da je u optužnici javnog tužioca navedeno ukupno 12 lica koja su oštećena kritičnim događajem od 30.10.2012. godine, od čega 5 sirijskih državljanina i 7 somalijskih državljanina, dok je sud iz činjeničnog opisa krivičnog dela datog u izreci prvostepene presude kao oštećene izostavio 4 državljanina Somalije i to KK, LL, LJLJ i MM, čime branilac ukazuje da sud u tom delu presudom nije potpuno rešio predmet optužbe.

Na istu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP branilac okrivljenog BB - advokat Veselin Stanković je ukazivao u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude Višeg suda u Nišu K.br.110/17 od 08.04.2019. godine, a koje žalbene navode je Apelacioni sud u Nišu kao drugostepeni u svojoj presudi Kž1 843/2019 od 09.12.2020. godine ocenio neosnovanim, prihvatajući razloge prvostepenog suda date na strani 59 stav 2 prvostepene presude, a koje razloge i Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na iste upućuje.

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih u ostalom delu su odbačeni kao nedozvoljeni.

Naime, branilac okrivljenog BB u ostalom delu zahteva ukazuje na povredu odredbe člana 462. stav 3. ZKP, isticanjem da prvostepeni sud u ponovljenom postupku, nakon ukidanja ranije prvostepene presude, nije raspravio ni jedno od spornih pitanja na koje mu je ukazao drugostepeni Apelacioni sud u Nišu u svojoj odluci Kž1 1236/2016 od 20.06.2017. godine. Pored toga, branilac okrivljenog BB u podnetom zahtevu ističe i da je izreka prvostepene presude nerazumljiva, jer nisu na jasan i precizan način opisane i konkretizovane radnje svakog od okrivljenih vezano za krivično delo razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 2. u vezi stava 1. KZ, a posebno radnje okrivljenog BB i postojanje saizvršilaštva između okrivljenih, te da je izreka presude nerazumljiva vezano za tačno vreme izvršenja krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. KZ, kao i vezano za opis umišljaja okrivljenih za izvršenje predmetnih krivičnih dela i konkretne iznose pribavljene protivpravne imovinske koristi za svakog okrivljenog posebno, a što bi po nalaženju ovoga suda predstavljalo bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP. Branilac ovog okrivljenog ističe i da sud nije dao razloge zbog čega smatra da su se u radnjama okrivljenog BB stekla subjektivna i objektivna obeležja krivičnih dela za koja ga je oglasio krivim, te da nije dao jasne razloge o postojanju svesti okrivljenih o dogovoru i njihovom zajedničkom delovanju u izvršenju predmetnih krivičnih dela, zatim razloge da se u konkretnom slučaju radi o protivpravnoj imovinskoj koristi, a ne o običnoj koristi i na koji način je utvrđena vrednost oduzetih stvari od oštećenih, kao i da drugostepeni sud nije dao ocenu žalbenih navoda branioca okrivljenog, a posebno vezano za netačnost podataka o osuđivanosti ovog okrivljenog u prvostepenoj presudi, a što bi po nalaženju ovoga suda predstavljalo bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Branilac ovog okrivljenog u obrazloženju zahteva navodi i da je sud pogrešno i nepotpuno utvrdio činjenično stanje, obzirom da nema ni jednog dokaza da je okrivljeni BB kritičnom prilikom bio u vikendici okrivljenog NN i da je izvršio krivična dela za koja je pravnosnažno oglašen krivim, pri čemu u njegovom vozilu nisu pronađene stvari oštećenih, a takođe sud nije na pouzdan način utvrdio identitet oštećenih stranih državljana.

Pored toga, branilac okrivljenog VV u ostalom delu zahteva ističe da drugostepeni sud nije dao razloge zbog čega smatra da zapisnici o prepoznavanju predstavljaju zakonito pribavljene dokaze, a takođe ni razloge vezano za postojanje krivičnog dela razbojništvo koje je po iskazima oštećenih izvršeno pretnjom pištoljem, a što bi po nalaženju ovoga suda predstavljalo bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Branilac okrivljenog VV u podnetom zahtevu navodi i da osim iskaza navodno oštećenih lica datih u istrazi koji su pročitani na glavnom pretresu, a čemu se odbrana protivila i insistirala na njihovom neposrednom ispitivanju, nema ni jednog drugog dokaza koji ukazuje da je okrivljeni VV izvršio krivična dela koja mu se stavljaju na teret, pri čemu identitet oštećenih lica nije utvrđen na pouzdan način jer ni jedno od tih lica nije imalo bilo kakvu identifikacionu ispravu, a koji navodi branioca okrivljenog po nalaženju ovoga suda u bitnom predstavljaju osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnim odlukama i ukazivanje na pogrešnu ocenu izvedenih dokaza od strane nižestepenih sudova.

Branilac okrivljenog AA u ostalom delu zahteva navodi da tokom postupka nije na nesumnjiv način utvrđeno da je okrivljeni AA lice koje je po prethodnom dogovoru u balon sali u selu ... smeštalo krijumčarena lica i o tome mobilnim telefonom obaveštavalo organizatora grupe ŽŽ koji bi dalje organizovao transport ovih lica, obzirom da ni jedan od okrivljenih u svojim odbranama ne ukazuje na okrivljenog AA, niti ga prepoznaje na glavnom pretresu, pri čemu se na osnovu telefonskih listinga koji su izvedeni kao dokaz okrivljeni AA ne može dovesti u vezu sa izvršenjem predmetnog krivičnog dela, a koji navodi branioca okrivljenog po nalaženju ovoga suda predstavljaju osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja i ukazivanje na pogrešnu ocenu dokaza u pravnosnažnim odlukama.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti branioci okrivljenih nižestepene presude pobijaju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene dokaza od strane nižestepenih sudova, te branioci okrivljenih BB i VV i zbog povrede odredbe člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a branilac okrivljenog BB i zbog povreda odredaba člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 462. stav 3. ZKP, a što ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima i njihovim braniocima zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahteve branilaca okrivljenih u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Navodima branioca okrivljenog BB u kojima se kao nezakoniti dokazi ističu iskazi svedoka oštećenih stranih državljana dati u istrazi i zapisnici o prepoznavanju se po nalaženju ovoga suda ne osporava zakonitost ovih dokaza, jer se ne navodi ni jedan konkretan razlog njihove nezakonitosti, već se zapravo osporava kredibilitet sudskog prevodioca za arapski jezik Muhameda Mauran Ghassal imajući u vidu da se u zahtevu tvrdi da navedeni sudski prevodilac nije imao važeću licencu prevodioca u vreme ispitivanja svedoka oštećenih i izvršenog prepoznavanja, a pored toga se osporava i ocena suda o prihvatljivosti ovih dokaza i utvrđeno činjenično stanje u ovom delu, obzirom da branilac iznosi tvrdnju da navedeni sudski prevodilac nije mogao razumeti sve oštećene pošto oni govore različitim dijalektima arapskog jezika, a što sve nije dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pa je stoga Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev branioca okrivljenog BB i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Osim toga, branilac okrivljenog BB pravnosnažne presude pobija i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, pri čemu samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, s tim što u obrazloženju zahteva uopšte ne navodi u čemu se ova povreda zakona tačno sastoji, pa je stoga i ovaj razlog nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA, BB i VV, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odbio kao neosnovane i to zahteve branioca okrivljenog AA - advokata Petra Paunovića i branioca okrivljenog VV - advokata Momčila Kovačevića u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a zahtev branioca okrivljenog BB - advokata Veselina Stankovića u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP odbacio kao nedozvoljene.

Zapisničar-savetnik                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                     Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić