U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Dubravke Damjanović, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela krađa u pokušaju iz člana 203. stav 2. u vezi stava 1. i člana 30. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Svjetlane Radonić, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu 36K.br.415/23 od 08.08.2023 godine i Višeg suda u Beogradu Kž1.br.744/23 od 01.11.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 20.03.2024. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Svjetlane Radonić, podnet protiv pravnosnažnih presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu 36K.br.415/23 od 08.08.2023 godine i Višeg suda u Beogradu Kž1.br.744/23 od 01.11.2023. godine, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu 36K.br.415/23 od 08.08.2023 godine okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela krađa u pokušaju iz člana 203. stav 2. u vezi stava 1. i člana 30. KZ i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 7 (sedam) meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 09.02.2023. godine kada je lišen slobode pa do upućivanja okrivljenog u Zavod za izvršenje krivičnih sankcija, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene u prvostepenoj presudi. Okrivljeni je oslobođen od plaćanja sudskih troškova i paušala i određeno je da isti padaju na teret budžetskih sredstava.

Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1.br.744/23 od 01.11.2023. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog AA i njegovog branioca – advokata Svjetlane Radonić, pa je potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu 36K.br.415/23 od 08.08.2023 godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog AA - advokat Svjetlana Radonić, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da na osnovu člana 492. ZKP preinači u celini presude Prvog osnovnog suda u Beogradu 36K.br.415/23 od 08.08.2023 godine i Višeg suda u Beogradu Kž1.br.744/23 od 01.11.2023. godine tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok su u ostalom delu ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP).

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da je pobijana osuđujuća presuda zasnovana na nezakonitom dokazu i to isključivo na potvrdi o privremeno oduzetim predmetima od 09.02.2023. godine. Kao razlog nezakonitosti navedene potvrde, branilac okrivljenog ističe da ista nije sačinjena od strane policijskog službenika u skladu sa odredbama ZKP i to vezano za sve elemente koje potvrda o privremeno oduzetim predmetima mora da sadrži, a posebno vezano za to gde su predmeti pronađeni i od koga su isti oduzeti.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo sa razloga jer je potvrda o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenog AA sačinjena dana 09.02.2023. godine od strane ovlašćenog službenog lica MUP-a RS DP PU za grad Beograd PS Palilula PI Palilula pod brojem 7387/2023 rezultat zakonito sprovedene dokazne radnje privremeno oduzimanje predmeta, tako da i po načinu pribavljanja i po svojoj sadržini predstavlja zakonit dokaz i na istoj se može zasnivati presuda. Naime, navedena potvrda sadrži sve podatke propisane odredbom člana 150. stav 1. ZKP i to opis predmeta koji su oduzeti od okrivljenog, podatke o okrivljenom AA od koga su predmeti oduzeti, gde su isti pronađeni, kao i svojstvo i potpis lica koje radnju sprovodi, a potvrdu je bez primedbi potpisao AA.

Ostalim navodima branioca okrivljenog vezanim za potvrdu o privremeno oduzetim predmetima se, po nalaženju Vrhovnog suda, ne osporava zakonitost navedene potvrde, već se zapravo samo osporava činjenično utvrđenje suda vezano za broj čokolada koji je okrivljeni kritičnom prilikom pokušao da oduzme, a koji broj je naveden u potvrdi o privremeno oduzetim predmetima i u vezi sa tim se osporava i vrednost pokretnih stvari koje je okrivljeni pokušao da oduzme, davanjem pri tome sopstvene ocene izvedenih dokaza i iznošenjem sopstvenih činjeničnih tvrdnji i zaključaka, a što nije dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, pa stoga Vrhovni sud ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nije posebno razmatrao.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ostalom delu je odbačen.

Naime, branilac okrivljenog AA u ostalom delu zahteva kao razlog njegovog podnošenja formalno označava bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, branilac svojim navodima kojima obrazlaže da po njemu u konkretnom slučaju ne postoji optužba ovlašćenog tužioca, faktički, po nalaženju Vrhovnog suda, samo osporava činjenično utvrđenje i zaključak nižestepenih sudova da je okrivljeni izvršio krivično delo krađa u pokušaju iz člana 203. stav 2. u vezi stava 1. i člana 30. KZ za koje je optužen i pravnosnažno oglašen krivim, iznoseći pri tome sopstvene tvrdnje i zaključke da iz svih izvedenih dokaza, a posebno video snimka koji su dostavili oštećeni, proizilazi da okrivljeni kritičnom prilikom nije pokušao da oduzme pokretne stvari u vrednosti većoj od 5.000,00 dinara i da je sledstveno tome izvršio krivično delo sitna krađa.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja nižestepenih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 438. stav 1. tačka 7. ZKP), dok suštinski svojim navodima osporava činjenično utvrđenje i zaključak nižestepenih sudova da je okrivljeni izvršio krivično delo krađa u pokušaju iz člana 203. stav 2. u vezi stava 1. i člana 30. KZ, uz iznošenje sopstvenih tvrdnji i zaključaka da okrivljeni nije pokušao da oduzme pokretne stvari u vrednosti većoj od 5.000,00 dinara, a što sve ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom.

Međutim, kako branilac okrivljenog dalje u obrazloženju zahteva ne ukazuje u čemu se konkretno sastoji povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, odnosno ne ukazuje u čemu je to sud prekoračio granice svoga ovlašćenja prilikom izricanja krivične sankcije okrivljenom i koja odredba krivičnog zakona je povređena, to je stoga Vrhovni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Svjetlane Radonić, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljenog u odnosu na navedenu povredu zakona odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić