.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 247/2014
03.06.2014. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Veska Krstajića, Biljane Sinanović i Zorana Tatalovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Natašom Banjac, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog D.J., zbog krivičnog dela protivprirodni blud iz člana 110. stav 2. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakona Republike Srbije, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.J., advokata R.A. iz B., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu K br. 75/10 od 15.04.2013. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 broj 4727/13 od 09.12.2013. godine, u sednici veća održanoj dana 03.06.2014. godine, jednoglasno, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.J., advokata R.A., podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu K br. 75/10 od 15.04.2013. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 broj 4727/13 od 09.12.2013. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu K br. 75/10 od 15.04.2013. godine, okrivljeni D.J. oglašen je krivim za krivično delo protivprirodni blud iz člana 110. stav 2. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakona Republike Srbije (KZ RS) i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2-dve godine i 6-šest meseci, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 10.10.2001. godine do 10.11.2001. godine. Istom presudom, okrivljeni je obavezan na plaćanje sudu troškova krivičnog postupka u iznosu od 160.000,00 dinara i paušala u iznosu od 20.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Apelacioni sud u Beogradu, presudom Kž1 broj 4727/13 od 09.12.2013. godine, uvojio je žalbu javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i preinačio presudu Višeg suda u Beogradu K br. 75/10 od 10.04.2013. godine (koja je objavljena dana 15.04.2013.godine) samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je okrivljenog D.J. za izvršeno krivično delo protivprirodni blud iz člana 110. stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ RS, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3-tri godine u koju mu se ima uračunati vreme provedeno u pritvoru od 10.10.2001. godine do 10.11.2001. godine, dok je žalbu branioca okrivljenog D.J., advokata R.A. odbio kao neosnovanu i prvostepenu presudu u nepreinačenom delu potvrdio.
Branilac okr. D.J., advokat R.A., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, odnosno zbog povrede odredaba krivičnog postupka učinjenih u postupku pred Apelacionim sudom u Beogradu, pogrešne primene Krivičnog zakonika na utvrđeno činjenično stanje i povrede odredaba ZKP iz člana 439. stav 1. tačka 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine prvostepenu i drugostepenu presudu zbog povrede krivičnog zakona i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje.
Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14) (u daljem tekstu: ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okr. D.J. smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. D.J., advokata R.A., je neosnovan.
Neosnovano branilac okrivljenog zahtevom za zaštitu zakonitosti pobija označene pravnosnažne presude zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP i s tim u vezi ističe da je kvalifikacijom dela okrivljenog po zakonu važećem u vreme izvršenja dela primenjen stroži propis protivno odredbi člana 5. stav 2. Krivičnog zakonika, s obzirom da je izmenama krivičnog zakona nakon izvršenja dela krivično delo protivprirodni blud iz člana 110. KZ RS, koje je okrivljenom optužnicom stavljeno na teret, prestalo da postoji i da sada u Krivičnom zakoniku postoji sasvim druga zakonska kvalifikacija, odnosno drugo krivično delo koje je blaže za okrivljenog, pa da je sud morao primeniti taj zakonski propis kao blaži za okrivljenog.
Ocenjujući kao neosnovane navode žalbe branioca okrivljenog izjavljene protiv prvostepene presude, istovetne napred izloženim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, drugostepeni sud je za tu ocenu i za zauzeto pravilno pravno stanovište da krivično delo iz člana 110. stav 2. KZ RS za koje je okrivljeni optužen i oglašen krivim prvostepenom presudom nije dekriminalizovano (prestalo da postoji) donošenjem novog zakona – Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ br. 85/05), jer su radnje izvršenja tog dela sadržane u zakonskom opisu bića krivičnog dela silovanje iz člana 178. stav 3. Krivičnog zakonika i da taj zakon nije blaži za okrivljenog od krivičnog zakona (KZ RS) koji je bio na snazi u vreme izvršenja dela, u svojoj presudi (na strani 4 stav 2) izneo potpune i pravilne razloge koje u svemu prihvata Vrhovni kasacioni sud i na iste upućuje, bez njihovog detaljnog ponavljanja, a u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP.
Nalazeći, iz iznetih razloga, da prvostepenom ni drugostepenom presudom nije učinjena povreda zakona na koju se ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.
Zapisničar Predsednik veća-sudija
Nataša Banjac,s.r. Janko Lazarević,s.r.
