Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. ZKP održao sednicu veća u kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Branilac okrivljenih u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim prvostepenim rešenjem povređen član 213. ZKP, jer u izreci rešenja nije naveden zakonski osnov za određivanje pritvora i krivično delo za koje se lica koja se pritvaraju terete, te da su oba nižestepena suda povredili član 211. ZKP, budući da se rešenje o pritvoru ne može zasnivati na pretpostavkama sudije za prethodni postupak, već na osnovu realne mogućnosti da će okrivljeni uticati na svedoke.

Branilac ističe i da je pobijanim rešenjima učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, jer činjenice koje su navedene u obrazloženjima pobijanih rešenja ne odgovaraju pravom stanju stvari niti sadržini datih iskaza i sprovedenih dokaza, a što se može zaključiti uvidom u zapisnike sačinjene o istim. Nadalje, branilac ističe i da su pobijanim rešenjima povređeni čl. 15. i 16. ZKP, jer Osnovni javni tužilac nije naveo nijednu konkretnu okolnost koja ukazuje na to da će okrivljeni uticati na sam tok postupka, već je samo citirao zakonsku odredbu, da bi potom sudija za prethodni postupak sam utvrdio određenu hipotezu i objasnio način na koji okrivljeni mogu uticati na svedoke, a što je drugostepeni sud prihvatio i još dodao razloge u cilju potkrepljivanja odluke prvostepenog suda, zanemarujući da je teret dokazivanja na tužiocu.

Pored toga, branilac okrivljenih ističe i da drugostepeni sud u pobijanom rešenju nije cenio sve žalbene navode, na koji način je došlo do povrede čl. 451. i 460. ZKP. Takođe, po oceni branioca, pobijanim rešenjima je povređen i član 210. ZKP, s obzirom na to da nižestepeni sudovi nisu razmatrali mogućnost da se prema okrivljenima izrekne neka druga blaža mera, što je branilac predlagao, kojom se postiže ista svrha kao i sa određivanjem pritvora. Branilac okrivljenih u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i to da je tokom postupka povređen i član 251. stav 2. u vezi stava 1. ZKP, jer je tužilac dao kopiju zapisnika i celokupnih spisa predmeta punomoćniku oštećenog V.R. koji još nije saslušan u predmetnom krivičnom postupku.

Nadalje, u zahtevu se navodi da prilikom određivanja pritvora prema okrivljenima nisu cenjene sve okolnosti, kao što su: težina krivičnog dela koje im se stavlja na teret, mala sredina, uticaj policije na pravosudne organe, a iz kojih okolnosti bi se, po oceni branioca, moglo zaključiti da ne stoje razlozi za određivanje pritvora prema okrivljenima N.J. i N.A. Iznetim navodima, po nalaženju ovog suda, branilac ukazuje da je u pobijanim rešenjima pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz čl. 15, 16, 210, 211, 213, 251. stav 2, 438. stav 2. tačka 2), 451. i 460. ZKP, kao ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnom rešenju, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenih, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar - savetnik                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                              Janko Lazarević,s.r.