Presudom Višeg suda u Jagodini Kž1 181/21 od 16.12.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a presuda Osnovnog suda u Jagodini K 260/20 od 16.07.2021. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Marko Radivojević, zbog povreda zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovni postupak ili da donese odluku kojom će utvrditi da je povređen krivični zakon u korist okrivljenog.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi člana 25. KZ. Prema navodima zahteva, pogrešan je stav prvostepenog suda da postoje svi bitni elementi krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, odnosno branilac ističe u zahtevu da u konkretnom slučaju nedostaje subjektivni element krivičnog dela, odnosno umišljaj kod okrivljenog. Branilac dalje navodi da bi postojalo krivično delo učinjeno sa umišljajem, učinilac mora da bude svestan svog dela i da hoće njegovo izvršenje, odnosno da bude svestan svih elemenata koji čine biće krivičnog dela, što ne podrazumeva samo radnju ili posledicu, već ističe da je pojam krivičnog dela znatno širi. Pored toga branilac je istakao da je i povodom žalbe na prvostepenu presudu drugostepeni sud ovakvu presudu potvrdio iako je povređena odredba člana 25. KZ.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani iz sledećih razloga:

Odredbom člana 14. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da je krivično delo ono delo koje je zakonom predviđeno kao krivično delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno.

Odredbom člana 22. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da krivica postoji ako je učinilac u vreme kada je učinio krivično delo bio uračunljiv i postupao sa umišljajem, a bio je svestan ili je bio dužan i mogao biti svestan da je njegovo delo zabranjeno.

Odredbom člana 25. Krivičnog zakonika propisano je da je krivično delo učinjeno sa umišljajem kad je učinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje ili kad je učinilac bio svestan da može učiniti delo pa je na to pristao.

U konkretnom slučaju time što je u izreci presude navedeno da je okrivljeni postupao u stanju bitno smanjene uračunljivosti, te da je usled bolesti zavisnosti – alkoholizma, njegova mogućnost shvatanja značaja svog dela i upravljanja svojim postupcima bila bitno smanjena, a bio je svestan svoje radnje, hteo njeno izvršenje i nastupanje zabranjene posledice, prvostepeni sud je obuhvatio sve komponente krivice, pa i direktni umišljaj definisan u smislu člana 25. KZ.

Prema odredbi člana 25. KZ svest o delu obuhvata sve bitne elemente bića krivičnog dela, radnju, posledicu i uzročnu vezu, a kako je to sve i uneto u izreku ove presude.

Imajući u vidu navedeno, ovaj sud smatra da se u opisanim radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, za koje je on optužen i pravnosnažno oglašen krivim, pa su stoga suprotni navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ocenjeni kao neosnovani.

Pored toga, branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva ističe protivrečnost izreke presude, čime ukazuje na povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Branilac u obrazloženju zahteva iznosi sopstvenu ocenu izvedenih dokaza i izvodi sopstvene zaključke u pogledu postojanja krivice kod okrivljenog, te izrečene mere bezbednosti lečenja alkoholičara, datog nalaza i mišljenja sudskog veštaka, na koji način branilac pravnosnažnu presudu pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno povrede zakona iz člana 440. ZKP, a koje povrede ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, pa se Vrhovni kasacioni sud u ocenu istih nije upuštao.

Pored toga, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti formalno opredeljuje bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, koja u smislu citirane odredbe člana 485 stav 4. ZKP, predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ali u navodima zahteva ne obrazlaže u čemu se konkretne povrede sastoje. Kako Vrhovni kasacioni sud pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje samo u smislu člana 489. stav 1. ZKP, zahtev branioca u ovom delu, u smislu člana 484. ZKP, nema zakonom propisan sadržaj.

Iz svih iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Marka Radivojevića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić