Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Zlatan Kurtović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili ih preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, jer je presudom povređena odredba člana 453. ZKP. Naime, nakon ukidanja prve prvostepene presude usvajanjem žalbe okrivljenog izjavljene u njegovu korist, u ponovnom postupku postupajući tužilac je uređujući optužni akt okrivljenom dodao novu posledicu i novi predmet radnje izvršenja krivičnog dela iz člana 355. stav 2. KZ tako što je dodao „radi upotrebe, čiji obrasci nisu autentični, a u kojima se nalaze njegovi lični podaci“ i ujedno je okrivljenom stavio na teret izvršenje dva krivična dela iz člana 355. stav 2. KZ, umesto jednog krivičnog dela, kako je bilo u optužnom aktu pre ukidanja presude. Prvostepeni sud je, u ponovnom postupku prihvatajući izmenu optužnog akta zastupnika javne tužbe izmenio pravnu kvalifikaciju i činjenični opis krivičnog dela, na koji način je po stavu branioca došlo do povrede načela preinačenja na gore, odnosno na štetu okrivljenog, a što je drugostepeni sud samo delimično otklonio time što je izmenio pravnu kvalifikaciju i izrečenu kaznu te okrivljenog osudio za jedno krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ i jedno krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, te izrekao jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od sedam meseci. Međutim, po stavu iznetom u zahtevu za zaštitu zakonitosti, pravnosnažnom presudom je ipak učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP jer je povređena odredba o zabrani preinačenja na štetu okrivljenog time što je novom presudom okrivljeni oglašen krivim za veću kriminalnu količinu, dodavanjem nove radnje izvršenja time što je u izreci navedeno „radi upotrebe, čiji obrasci nisu autentični, a u kojima se nalaze njegovi lični podaci...“, a što nije sadržala prva presuda koja je ukinuta samo po žalbi branioca okrivljenog, pošto se javni tužilac žalio samo na krivičnu sankciju.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da je presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu K.br.1421/22 od 21.09.2023. godine okrivljeni AA oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ i krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ i osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od sedam meseci. Rešenjem Višeg suda u Beogradu Kž1 877/23 od 14.12.2023. godine, usvajanjem žalbe branioca okrivljenog ukinuta je presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu K.br.1421/22 od 21.09.2023. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Žalbu je, pored branioca okrivljenog izjavio i javni tužilac Drugog OJT u Beogradu u pogledu odluke o krivičnoj sankciji. Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu K br.5/24 od 17.05.2024. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja dva krivična dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ i krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ i osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine. Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 br.666/24 od 19.11.2025. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog, preinačena je presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu K br.5/24 od 17.05.2024. godine, u pogledu pravne kvalifikacije i odluke o kazni, tako što je Viši sud radnje opisane u izreci pobijane presude pravno kvalifikovao kao jedno krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ i krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, pa je okrivljenog osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od sedam meseci. U preostalom delu žalba branioca okrivljenog i žalba javnog tužioca Drugog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu su odbijene kao neosnovane.

Odredbom člana 453. ZKP, koja predviđa zabranu preinačenja na štetu okrivljenog, propisano je da, ako je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Po nalaženju Vrhovnog suda u konkretnom slučaju nije prekršena zabrana preinačenja na gore (reformatio in peius) propisana odredbom člana 453. ZKP, pre svega imajući u vidu da je u konkretnom slučaju drugostepeni sud delimičnim uvažavanjem žalbe branioca okrivljenog preinačio prvostepenu presudu tako što je umesto za dva krivična dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ istog oglasio krivim za jedno krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ i krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, te ga osudio na blažu krivičnu sankciju, jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od sedam meseci, a kako je bio osuđen i prvom prvostepenom presudom koja je bila ukinuta po žalbi branioca okrivljenog, pri čemu je bila izjavljena i žalba javnog tužioca na štetu okrivljenog, tako da je apsolutno jasno da pravnosnažna presuda nije izmenjena na štetu okrivljenog u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije. Po oceni ovog suda, u konkretnom slučaju, opisom radnji izvršenja krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ koji je sadržan u izreci presude okrivljenom nije dodata veća kriminalna količina nego što je to bilo opisano u prvoj prvostepenoj presudi, koja je ukinuta upravo zbog nejasne izreke tj. povrede odredbe člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Naime izreka prve prvostepene presude sadžala je u opisu radnje ovog krivičnog dela, između ostalog, da je okrivljeni nabavio i upotrebio javnu lažnu ispravu vozačku dozvolu br. ... i ličnu kartu broj ... na svoje ime i iste dostavio na uvid policijskim službenicima pri kontroli, pa je izmena učinjena u izreci pravnosnažne presude u smislu navođenja reči „radi upotrebe, čiji obrasci nisu autentični, a u kojima se nalaze njegovi lični podaci“ samo jezičko preciziranje, a ne dodavanje novih radnji.

Stoga su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti po oceni Vrhovnog suda kojima se ističe bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodeći da kod krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ u činjeničnom opisu izreke pobijane presude nisu navedeni subjektivni elementi krivičnog dela, odnosno krivica i nije navedena svest okrivljenog da je njegovo delo zabranjeno i oblik vinosti.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

U izreci pravnosnažne presude je navedeno da je okrivljeni u vreme i mestu bliže opisanom u izreci u stanju uračunljivosti, svestan svojih dela čije izvršenje je hteo i svestan zabranjenosti svojih dela...lažne javne isprave..., koje je ranije nabavio radi upotrebe... i istom prilikom neovlašćeno je držao u manjoj količini za sopstvenu upotrebu, supstancu koja je proglašena za opojnu drogu..., koje su od strane policijskih službenika pronađene kod okrivljenog prilikom pregleda lica, a koje se nalaze na spisku psihoaktivnih kontrolisanih supstanci.

Činjenični opis krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, opisan u izreci pravnosnažne presude sadrži sva bitna zakonska subjektivna (uračunljivost, umišljaj i svest o zabranjenosti dela) i objektivna obeležja krivičnog dela, za koje je, između ostalog, okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim, pa su suprotni navodi zahteva kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, od strane ovoga suda, ocenjeni kao neosnovani.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Zlatana Kurtovića, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković