.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 249/2020
14.05.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Dragana Aćimovića, Miroljuba Tomića, Jasmine Vasović i Veska Krstajića, članova veća, sa savetnikom Vesnom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nesavestan rad u službi iz člana 361. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Gvozdena Grgura, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K 1469/2017 od 20.03.2019. godine i Višeg suda u Novom Sadu Kž1 130/19 od 10.09.2019. godine, u sednici veća održanoj 14.05.2020. godine, jednoglasno je doneo
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K 1469/2017 od 20.03.2019. godine i Višeg suda u Novom Sadu Kž1 130/19 od 10.09.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K 1469/2017 od 20.03.2019. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela nesavestan rad u službi iz člana 361. stav 1. Krivičnog zakonika pa mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo. Okrivljeni je na osnovu člana 264. stav 1. ZKP obavezan da plati sudski paušal u iznosu od 5.000,00 dinara u roku od 30 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Presudom Višeg suda u Novom Sadu Kž1 130/19 od 10.09.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a prvostepena presuda je potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Gvozden Grgur, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud navedene presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.
Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, koga nije obavestio o sednici veća kao ni branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, pa je održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda u zahtevu našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.
Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP branilac okrivljenog AA u zahtevu ističe da se u radnjama okrivljenog ne stiču bitna obeležja krivičnog dela nesavestan rad u službi iz člana 361. stav 1. KZ navodeći da nije svako nesavesno postupanje u vršenju službene dužnosti krivično delo, već samo njegovi najgrublji oblici što u konkretnom slučaju nije u pitanju s`obzirom na to da je okrivljeni bez adekvatne obuke raspoređen na poslove registracije motornih vozila, a da se radi o policijskom službeniku, a ne o radniku upravnih poslova tako da je okrivljeni prema stavu branioca, u konkretnom slučaju postupao savesno i u skladu sa mogućnostima koje je imao.
Iznete navode zahteva branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:
Radnja izvršenja osnovnog oblika krivičnog dela nesavestan rad u službi iz člana 361. stav 1. Krivičnog zakonika sastoji se u očigledno nesavesnom postupanju u službi koje se može preduzeti na tri načina: kršenjem zakona, propisa ili opštih akata, zatim propuštanjem dužnosti nadzora kao i na neki drugi način. Za postojanje radnje nije dovoljno obično nesavesno postupanje, ono mora biti očigledno, tj. mora se raditi o višem stepenu nesavesnog postupanja, o grubljoj povredi službene dužnosti. Posledica krivičnog dela se ne sastoji u povredi, već u ugrožavanju, odnosno u mogućnosti nastupanja teže povrede prava drugog i imovinske štete.
Prema činjeničnom opisu krivičnog dela datom u izreci prvostepene presude naznačene su sve činjenice i okolnosti koje čine, kako objektivna obeležja krivičnog dela nesavestan rad u službi iz člana 361. stav 1. Krivičnog zakonika za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom koja se odnose na radnju izvršenja i posledicu krivičnog dela, tako i subjektivna obeležja, koja se tiču psihičkog odnosa okrivljenog prema izvršenom delu.
Radnja izvršenja se prema izreci prvostepene presude ogleda u tome što je okrivljeni kao službeno lice - policijski službenik MUP-a, očigledno nesavesno postupao u vršenju službe na taj način što je grubo zanemario svoju dužnost da vozilo proveri kroz sva tri kriterijuma pretrage, tj. preko broja motora, broja šasije i broja registarskih oznaka zbog čega je propustio da utvrdi da je u jedinstvenom informacionom sistemu Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije unet podatak o tome da je na snazi potraga za putničkim motornim vozilom istog pripadajućeg broja motora i registarskih oznaka ..., pa je tako izvršio registraciju vozila, iako isto zbog navedenog razloga nije moglo biti registrovano, koje postupanje je očigledno nesavesno, jer po svom intenzitetu prevazilazi očiglednu nemarnost imajući u vidu da je okrivljeni prethodno od svojih pretpostavljenih bio upozoren da obrati posebnu i dodatnu pažnju na svoj rad kao i samu odgovornost poverenog posla kojeg se okrivljeni prihvatio na sopstvenu saglasnost. Pored navedenog, u činjeničnom opisu dela iz izreke pravnosnažne presude proizlazi posledica dela - mogućnost nastupanja teže povrede prava drugog, koja je u konkretnom slučaju i nastupila na taj način što je oštećeni BB, vlasnik nestalog motora, usled propusta okrivljenog bio onemogućen da predmetni motor brže i efikasnije pronađe, iako su za to postojale tehničke mogućnosti, s`obzirom na to da je propust okrivljenog načinjen 21.07.2015. godine, a da je predmetni motor pronađen kasnije - 06.07.2016. godine, adekvatnom reakcijom referenata u Policijskoj upravi ... .
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da, nasuprot navodima zahteva branioca okrivljenog AA, pobijanim pravnosnažnim presudama nije povređen zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP, na štetu okrivljenog, zbog čega je zahtev branioca okrivljenog ocenjen kao neosnovan.
S`obzirom na izneto, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća - sudija
Vesna Veselinović, s.r. Bata Cvetković,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
