Istom presudom okrivljeni je obavezan na osnovu člana 196. stav 3. u vezi člana 193. stav 2. ZKP-a da sudu na ime troškova krivičnog postupka isplati iznos od 24.117,50 dinara, a na osnovu člana 194. stav 2. ZKP-a okrivljeni je obavezan da sudu plati troškove, o čijoj visini će sud doneti posebno rešenje, sve u roku od 15 dana, po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 3107/12 od 13.06.2013. godine odbijene su, kao neosnovane, žalbe Osnovnog javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici, okrivljenog D.J. i okrivljene S.Ž. i potvrđena presuda Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K 1877/10 od 20.06.2012. godine.

Branilac okrivljenog D.J., advokat V.Đ., je na osnovu člana 483. stav 3. u vezi stava 1. ZKP-a, protiv navedenih pravnosnažnih presuda podneo zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povreda zakona iz člana 485. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 439. tačka 2. ZKP-a, te povrede odredbe člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP-a, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i preinači pobijane presude tako što će okrivljenog D.J. oglasiti krivim zbog izvršenog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata V.Đ., Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP-a, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, u smislu člana 488. stav 2. ZKP-a, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, uz primenu člana 604. ZKP („Službeni glasnik RS“ br. 72 od 28.09.2011. godine) našao:

Deo zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.J, kojim ukazuje na povredu zakona iz člana 485. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 439. tačka 2. ZKP-a, sa obrazloženjem da je krivični zakon povređen jer je sud vezano za laku telesnu povredu koju je zadobila okrivljena S.Ž., odnosno vezano za teži oblik krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ morao utvrditi nehat okrivljenog D.J., Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovan.

Naime, ovaj sud nalazi da je prvostepeni sud na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio krivični zakon kada je radnje okrivljenog D.J. pravno ocenio kao krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ. Prvostepeni, a takođe i drugostepeni, sud je u redovnom krivičnom postupku pravilno utvrdio da je okrivljeni D.J krivično delo - nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ izvršio sa umišljajem.

Odredba člana 344. stav 2. Krivičnog zakonika predviđa teži oblik radnji izvršenja krivičnog dela nasilničko ponašanje i to alternativno u slučajevima: ako je delo izvršeno u grupi; ako je pri izvršenju dela nekom licu nanesena laka telesna povreda i ako je izvršenjem dela došlo do težeg ponižavanja građana. Kod težeg oblika nasilničkog ponašanja kojim je nanesena laka telesna povreda, bitno je da je laka telesna povreda nanesena u toku nasilničkog ponašanja, bez obzira da li je nanesena licu prema kome je vršeno nasilničko ponašanje ili nekom drugom licu. Kod takvog težeg oblika radnje izvršenja krivičnog dela nasilničko ponašanje, nanošenje lake telesne povrede je obuhvaćeno umišljajem okrivljenog i ne može se smatrati nastupanjem teže posledice kao na primer kod krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. u vezi člana 289. stav 1. i 2. Krivičnog zakonika kada se i primenjuju odredbe iz člana 27. Krivičnog zakonika. Dakle, prvostepeni i drugostepeni sud u redovnom krivičnom postupku nisu učinili povredu odredbe člana 439. tačka 2. ZKP-a, jer su u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenili zakon koji se može primeniti, pa su suprotni navodi u zahtevu branioca okrivljenog D.J. ocenjeni kao neosnovani.

Deo zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.J, kojim se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP-a, navodima da u pobijanim presudama nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama koje su predmet dokazivanja ... Vrhovni kasacioni sud je odbacio, jer članom 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP-a, ova povreda zakona nije predviđena kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog, preko izabranog branioca.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, člana 491. stav 1. ZKP-a i člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP-a, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                           Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov,s.r.                                                                                 Dragiša Đorđević,s.r.