Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Aleksandra Sabo – advokat Nikola Đurić, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) i člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da preinači presude Višeg suda u Beogradu 17K.br.399/2016 od 22.06.2021. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 754/21 od 09.11.2021. godine tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili da ukine u celini navedene presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) ZKP, dok su u ostalom delu ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP).

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog Aleksandra Sabo u podnetom zahtevu ističe da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na dokazima na kojima se po odredbama ZKP ne može zasnivati i to pre svega na zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija od 21.01.2016. godine, a koji je sud kao nezakonito pribavljen dokaz shodno članu 16. stav 1. ZKP trebalo da izdvoji iz spisa predmeta. Kao razlog nezakonitosti navedenog zapisnika, branilac ističe da je isti rezultat nezakonito sprovedene dokazne radnje pretresanje stana i drugih prostorija, s`obzirom da je u konkretnom slučaju policija nasilno ušla u stan okrivljenog bez prethodne predaje naredbe, a pored toga okrivljenom nije omogućeno pravo da angažuje branioca koji bi prisustvovao navedenom pretresu.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo sa razloga jer zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija MUP-a RS DP PU za grad Beograd od 21.01.2016. godine i po svojoj sadržini i po načinu pribavljanja predstavlja zakoniti dokaz na kojem je sud mogao zasnovati pobijanu pravnosnažnu presudu. Naime, navedeni zapisnik je rezultat zakonito sprovedene dokazne radnje pretresanje stana koja je preduzeta od strane ovlašćenih službenih lica PU za grad Beograd, u prisustvu dva punoletna građanina kao svedoka, po naredbi za pretresanje sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu Kpp.Pov.br.61/16 od 20.01.2016. godine, koja je doneta na obrazloženi zahtev Višeg javnog tužioca u Beogradu KTR.br.237/16 od 20.01.2016. godine, a koja naredba glasi upravo na Aleksandra Sabo kao držaoca stana i na adresu na kojoj je izvršeno pretresanje - ..., ulica ..., a navedeni zapisnik je okrivljeni kao držalac stana potpisao, kao i prisutni svedoci pretresa, te ovlašćeno službeno lice i zapisničar. Inače, u samom zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija je na prvoj strani konstatovano da je okrivljeni prilikom predaje naredbe poučen da ima pravo da uzme advokata odnosno branioca koji može prisustvovati pretresanju, tako da se i u ovom delu kao neosnovani ocenjuju navodi branioca okrivljenog. Osim toga, i u slučaju da su tačni navodi zahteva branioca okrivljenog da su ovlašćena službena lica kritičnom prilikom nasilno ušla u stan okrivljenog bez prethodne predaje naredbe, a što inače ne proizilazi iz navedenog zapisnika već proizilazi da je navedena naredba u smislu člana 156. stav 1. ZKP pre početka pretresanja predata okrivljenom (okrivljeni istu svojeručno potpisao), i u tom slučaju bi navedena dokazna radnja pretresanje stana bila zakonita, s`obzirom da je odredbom člana 156. stav 3. ZKP predviđena mogućnost da se pretresanju može pristupiti i bez prethodne predaje naredbe, kao i bez prethodnog poziva za predaju lica ili predmeta i pouke o pravu na branioca, odnosno advokata, ako se pretpostavlja oružani otpor ili druga vrsta nasilja ili ako se očigledno priprema ili je otpočelo uništavanje tragova krivičnog dela ili predmeta važnih za postupak ili je držalac stana i drugih prostorija nedostupan, a što je inače predmet procene ovlašćenih službenih lica u svakom konkretnom slučaju, pri čemu je u konkretnom slučaju u naredbi sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu Kpp.Pov.br.61/16 od 20.01.2016. godine, po kojoj je vršeno pretresanje, navedeno da se naređuje pretres stana i drugih prostorija u ..., ulica ..., koje koristi osumnjičeni Aleksandar Sabo, kao i nasilni ulazak ukoliko korisnik neće dobrovoljno da otvori vrata.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi branioca okrivljenog u kojima kao nezakonit dokaz, na kojem je sud zasnovao pobijanu pravnosnažnu presudu, označava zapisnik o pregledu lica, isticanjem da je navedeni zapisnik nezakonito pribavljen iz razloga jer je pregled okrivljenog obavljen bez prisustva svedoka, jer su ovlašćena službena lica MUP RS okrivljenom prilikom pregleda pocepali majicu, oborili ga na pod, skinuli ga nagog i u njegovom donjem vešu pronašli opojnu drogu, a tome su prisustvovala njegova maloletna deca koja su se nalazila u stanu, čime je po stavu branioca okrivljeni prilikom pregleda podvrgnut ponižavajućem i omalovažavajućem postupanju od strane ovlašćenih službenih lica. Po stavu branioca okrivljenog, ovlašćena službena lica su na taj način postupila suprotno odredbama člana 9. ZKP i člana 91. stav 3. i 9. Zakona o policiji, kao i odredbama člana 56. stav 2. i 3. Pravilnika o policijskim ovlašćenjima kojima je propisan način vršenja pregleda lica.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su neosnovani, obzirom da iz spisa predmeta proizilazi da je pregled okrivljenog izvršen u svemu saglasno odredbama Zakona o policiji koje se odnose na radnju pregleda lica, kao i odredbama člana 56. stav 2. i 3. Pravilnika o policijskim ovlašćenjima, pri čemu za obavljanje radnje pregleda lica od strane ovlašćenih službenih lica nije neophodno prisustvo svedoka. Osim toga, netačni su navodi zahteva da je navedeni pregled okrivljenog vršen pred maloletnom decom okrivljenog, obzirom da iz odbrane okrivljenog proizilazi da su se deca nalazila u drugoj prostoriji, a ne u prostoriji u kojoj je vršen njegov pregled, tako da se u konkretnom slučaju ne može raditi ni o povredi odredbe člana 9. ZKP, vezano za ponižavajuće postupanje od strane ovlašćenih službenih lica prilikom pregleda okrivljenog. Dakle, imajući u vidu da je radnja pregleda okrivljenog od strane ovlašćenih službenih lica obavljena zakonito, to stoga i zapisnik o pregledu lica MUP-a RS DP PU za grad Beograd UKP Četvrto odeljenje od 21.01.2016. godine, kao rezultat ove zakonito preduzete radnje, predstavlja zakonit dokaz i sud ga je mogao koristiti kao dokaz i na njemu zasnovati pobijanu pravnosnažnu presudu.

Osim toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi branioca okrivljenog u delu u kojem ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, isticanjem da se u radnjama okrivljenog opisanim u izreci prvostepene presude ne stiču svi bitni elementi koji su nužni za postojanje krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ za koje je okrivljeni oglašen krivim, s`obzirom da pored zakonskih obeležja nije naveden propis kojim su pronađene supstance proglašene za opojnu drogu i to Pravilnik o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, a navedenu povredu krivičnog zakona je po braniocu učinio i drugostepeni sud potvrđujući prvostepenu presudu.

Krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, to, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne presude i to da je okrivljeni Aleksandar Sabo „dana 21.01.2016. godine u ..., u ulici ..., u stanju uračunljivosti, svestan svog dela i njegove zabranjenosti, želeći njegovo izvršenje, neovlašćeno radi prodaje držao supstance koje su proglašene za opojnu drogu, na taj način što kada su policijski službenici MUP RS UKP Četvrtog odeljenja sa naredbom suda ušli u navedeni stan, kod okrivljenog su u donjem vešu pronašli 5 pvc paketića sa ukupno 1,29 grama u kojima je detektovanno prisustvo opojne droge heroin, kofeina i paracetamola ... , a u fioci kuhinjskog elementa su pronašli 5 pvc paketića sa ukupno 1,26 grama u kojima je detektovano prisustvo opojne droge heroin, kofeina i paracetamola .... i jednu elektronsku vagicu za precizno merenje sa tragovima opojne droge heroina ...“, a na način bliže opisan u izreci presude, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog Aleksandar Sabo stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ za koje je on optužen i pravnosnažno oglašen krivim, tako da se kao neosnovani ocenjuju suprotni navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Stoji navod branioca okrivljenog da u izreci prvostepene presude nije naveden Pravilnik o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci kojim je pronađena psihoaktivna supstanca - heroin proglašena za opojnu drogu.

Međutim, imajući u vidu da to ne predstavlja bitno zakonsko obeležje bića krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, odnosno imajući u vidu da navođenje ovog propisa u izreci presude nije neophodno za postojanje predmetnog krivičnog dela, a kako je pri tome u izreci presude jasno navedeno da se radi o opojnoj drogi heroin i kako izreka presude sadrži sva bitna zakonska obeležja predmetnog krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim, to, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nenavođenje ovog propisa od strane suda u izreci prvostepene presude može ukazivati samo na nerazumljivost izreke prvostepene presude, a što bi predstavljalo bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, zbog koje podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti nije dozvoljeno okrivljenom i njegovom braniocu, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Aleksandra Sabo u ostalom delu je odbačen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva ističe da pobijane presude nemaju razloge o odlučnim činjenicama, a i oni razlozi koji su navedeni su nejasni i kontradiktorni, a posebno vezano za ocenu izvedenih dokaza i prisustvo svedoka radnji pregleda okrivljenog, dok drugostepena presuda nema razloge o žalbenim navodima branioca koji se tiču nečovečnog i ponižavajućeg ponašanja državnih organa prilikom preduzimanja službenih radnji, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Kako navedena povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom.

Međutim, kako branilac okrivljenog dalje u zahtevu uopšte ne navodi i ne obrazlaže koje konkretno zakonske odredbe je sud povredio odlukom o troškovima krivičnog postupka, već samo ističe da nižestepeni sudovi prilikom odlučivanja o troškovima krivičnog postupka nisu imali u vidu određene okolnosti koje su od značaja za donošenje ove odluke, to je stoga Vrhovni kasacioni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, s` obzirom da Vrhovni kasacioni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Osim toga, okrivljeni pravnosnažnom presudom nije ni obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka, već je na osnovu člana 264. stav 4. ZKP oslobođen dužnosti plaćanja troškova krivičnog postupka i određeno je da isti padaju na teret budžetskih sredstava suda i to upravo zbog onih okolnosti za koje branilac okrivljenog netačno u zahtevu navodi da ih sud nije imao u vidu prilikom odlučivanja o troškovima krivičnog postupka.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) ZKP na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Aleksandra Sabo – advokata Nikole Đurića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljenog u odnosu na navedene povrede zakona odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                      Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić