O S U Đ U J E

na novčanu kaznu u određenom iznosu od 30.000,00 dinara, koju je dužna da plati u roku od 30 dana, računajući od dana dostavljanja ove presude, a ako okrivljena ne plati novčanu kaznu u ostavljenom roku, sud će istu zameniti kaznom zatvora, tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora.

II ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljene AA podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Aleksincu K 78/16 od 14.06.2016. godine i Višeg suda u Nišu Kž1 413/16 od 19.07.2016. godine, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku.

Prvostepena presuda u preostalom nepreinačenom delu u odnosu na okrivljenu AA ostaje neizmenjena.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Aleksincu K 78/16 od 14.06.2016. godine, okrivljena AA je, pored ostalih, oglašena krivom zbog dva krivična dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika (jedno prema privatnoj tužilji BB i drugo prema privatnom tužiocu VV), pa pošto joj je za svako krivično delo utvrđena novčana kazna u iznosu od 30.000,00 dinara, osuđena je na jedinstvenu novčanu kaznu u određenom iznosu od 60.000,00 dinara koju je dužna da plati u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude te je istovremeno određeno da će sud istu, ako je okrivljena ne plati u određenom roku zameniti kaznom zatvora, tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora. Okrivljena je obavezana da sudu na ime paušala plati iznos od 5.000,00 dinara u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudne naplate, a oštećeni VV i BB su upućeni na parnicu radi ostvarenja imovinskopravnog zahteva.

Presudom Višeg suda u Nišu Kž1 413/16 od 19.07.2016. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih VV, BB i AA, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv ovih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli branioci okrivljene AA, advokat Saša Miletić i advokat Snežana Miletić, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači tako što će prema okrivljenoj odbiti optužbu i privatne tužioce obavezati da okrivljenoj solidarno naknade troškove krivičnog postupka, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljene AA Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljene smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljene AA je delimično osnovan.

Osnovano branioci okrivljene u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuju da je pobijanim pravnosnažnim presudama, time što je okrivljena AA oglašena krivom za krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, izvršeno na štetu oštećene BB, učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, jer postoji okolnost koja trajno isključuje krivično gonjenje okrivljenog za navedeno krivično delo.

Naime, iz spisa predmeta Prekršajnog suda u Zaječaru – Odeljenja u Sokobanji, proizlazi da je okrivljena AA presudom tog suda Pr 4343/12 od 25.07.2012. godine, oglašena krivom zbog prekršaja iz člana 6. stav 3. ZJRM i osuđena na novčanu kaznu u iznosu od 10.000,00 dinara (koju novčanu kaznu je okrivljena platila pre pravnosnažnosti navedene presude dana 25.07.2012. godine), koja presuda je ukinuta presudom Višeg prekršajnog suda, Odeljenja u Nišu Prž 24320/2012 od 10.09.2012. godine. U ponovnom postupku Prekršajni sud u Zaječaru, Odeljenje suda u Sokobanji donelo je presudu Pr 6318/12 od 14.04.2014. godine, kojom je, pored ostalih, oglašena krivom i okrivljena AA, zbog prekršaja iz člana 6. stav 3. ZJRM i osuđena na novčanu kaznu od 10.000,00 dinara. Protiv ove presude branioci okrivljene su izjavili žalbu o kojoj nije odlučeno, a iz spisa proizlazi da odluka po izjavljenoj žalbi nije doneta, jer prvostepena odluka nije ni prosleđena drugostepenom prekršajnom sudu a u neprosleđenim spisima stoji konstatacija referenta prvostepenog prekršajnog suda da je nastupila apsolutna zastarelost dana 28.07.2014. godine.

Prema činjeničnom opisu prekršaja iz člana 6. stav 3. ZJRM u izreci presude Prekršajnog suda u Zaječaru, Odeljenja u Sokobanji Pr 6318/12 od 14.04.2014. godine, za koje je okrivljena AA oglašena krivom, ovaj prekršaj učinjen na taj način što je dana 24.07.2012. godine oko 20,00 časova na području Opštine ... u selu ..., u naselju „...“, došlo do narušavanja javnog reda i mira od strane okrivljene AA, tako što je ista vređala oštećenu BB i nazvala je „...“, čime je uznemirila prisutna lica.

Iz opisa radnje krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ izvršenog na štetu privatnog tužioca, oštećene BB, kojom je okrivljenoj AA stavljeno na teret u predmetnom krivičnom postupku privatnom tužbom privatnih tužilaca VV i BB od 16.04.2014. godine i istom saglasnog činjeničnog opisa dela u izreci pobijane prvostepene presude kojom je okrivljena pravnosnažno oglašena krivom za to krivično delo, proizlazi da činjenični opis krivičnog dela u pitanju odgovara činjeničnom opisu navedenog prekršaja iz člana 6. stav 3. ZJRM, jer se opis krivičnog dela odnosi na istu okrivljenu – AA i isti životni događaj koji se odigrao u istom vremenskom i prostornom okviru kao i na iste radnje izvršenja okrivljene prema istoj oštećenoj a koje su u bitnom opisane na istovetan način kao u navedenoj presudi Prekršajnog suda u Zaječaru, Odeljenja u Sokobanji.

Odredbom člana 4. stav 1. ZKP, propisano je da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Zabrana ponovnog suđenja o istoj stvari, odnosno zabrana gonjenja i kažnjavanja za isto delo, koja je kao osnovno načelo krivičnog zakonodavstva Republike Srbije sadržana u citiranoj odredbi člana 4. stav 1. ZKP, i kao nepovredivo pravo na pravnu sigurnost garantovano Ustavom Republike Srbije – članom 34. stav 4. i obavezujućim normama međunarodnog prava – članom 14. stav 7. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima i članom 4. Protokola 7, uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, podrazumeva nemogućnost pokretanja i vođenja kaznenog postupka protiv nekog lica za delo koje proizlazi iz istih činjenica ili činjenica koje su u suštini iste sa onima koje su osnov optužbe za kazneno delo u ranijem postupku protiv tog lica koji je pravnosnažno okončan.

Članom 84. stav 1. Zakona o prekršajima propisano je da se prekršajni postupak ne može pokrenuti niti voditi od kada protekne jedna godina od dana kada je prekršaj učinjen, a stavom 7. istog člana je određeno da pokretanje i vođenje prekršajnog postupka zastareva u svakom slučaju kad protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost, odnosno dve godine od učinjenog prekršaja.

Prema izreci presude Prekršajnog suda u Zaječaru, Odeljenja u Sokobanji od 14.04.2014. godine, prekršaj iz člana 6. stav 3. ZJRM za koji je okrivljena AA oglašena krivom tom presudom, učinjen je dana 24.07.2012. godine, tako da je, imajući u vidu odredbu člana 84. Zakona o prekršajima, dana 25.07.2014. godine nastupila apsolutna zastarelost vođenja prekršajnog postupka protiv okrivljene za navedeni prekršaj, što je prekršajni sud i konstatovao u spisima predmeta dana 28.07.2014. godine.

Dakle, po nalaženju ovoga suda stoji činjenica da prekršajni sud nije formalno doneo odluku o obustavljanju vođenja prekršajnog postupka protiv okrivljene AA za navedeni prekršaj zbog nastupanja apsolutne zastarelosti vođenja prekršajnog postupka. Međutim, u situaciji kada je apsolutna zastarelost faktički nastupila i to pre dve i po godine, a da prekršajni sud ni po proteku tog dugog roka od nastupanja zastarelosti vođenja prekršajnog postupka nije doneo odluku o obustavljanju prekršajnog postupka protiv okrivljene za navedeni prekršaj, imajući pri tom u vidu da je okrivljena novčanu kaznu u iznosu od 10.000,00 dinara na koju je osuđena prvobitnom presudom Prekršajnog suda u Zaječaru, Odeljenje u Sokobanji, Pr 4343/12 od 25.07.2012. godine, platila pre pravnosnažnosti te presude shodno članu 294. stav 1. tada važećeg Zakona o prekršajima, okrivljena po nalaženju ovoga suda ne može da trpi štetne posledice zbog nepostupanja državnog organa sa aspekta zaštite ljudskih prava, jer niko, zbog nezakonitog rada državnog organa, ne može da bude lišen svog nepovredivog prava koje proizlazi iz navedenih normi domaćeg i međunarodnog zakonodavstva.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se suprotno stavu nižestepenih sudova, u konkretnom slučaju radi o presuđenoj stvari koja okolnost trajno isključuje krivično gonjenje, bez obzira što nema formalne pravnosnažne odluke o obustavljanju ranijeg postupka protiv okrivljene za navedeno kazneno delo imajući u vidu da je odsustvo takve odluke koja je morala da se donese posledica nezakonitog rada državnog organa zbog čega je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, na koju se osnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljene.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljene i odlučio kao u stavu I izreke ove presude, tako što je otklanjajući učinjenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, preinačio pravnosnažne presude Osnovnog suda u Aleksincu K 78/16 od 14.06.2016. godine i Višeg suda u Nišu Kž1 413/16 od 19.07.2016. godine i na osnovu člana 422. tačka 2) ZKP, prema okrivljenoj AA odbio optužbu za krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, izvršeno na štetu oštećene BB.

U odnosu na krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, izvršeno na štetu privatnog tužioca oštećenog VV, za koje je okrivljena AA oglašena krivom pravnosnažnom presudom Vrhovni kasacioni sud nalazi da se ne radi o presuđenoj stvari imajući u vidu da činjenični opis prekršaja iz presude Prekršajnog suda u Zaječaru, Odeljenja u Sokobanji, Pr 6318/12 od 14.04.2014. godine, ne sadrži radnje okrivljene koje se odnose na upućivanje uvredljivih reči oštećenom VV.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud, okrivljenu AA za krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ izvršeno na štetu oštećenog VV, za koje je prvostepenom presudom oglašena krivom, osudio na novčanu kaznu u određenom iznosu od 30.000,00 dinara, koju je okrivljena dužna da plati u roku od 30 dana računajući od dana dostavljanja ove presude i istovremeno odredio da će se ova kazna, ukoliko je okrivljena ne plati u navedenom roku, zameniti kaznom zatvora tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, a pri odmeravanju visine zakonom propisane novčane kazne za ovo delo Vrhovni kasacioni sud je prihvatio kao pravilno utvrđene i ocenjene sve okolnosti iz pravnosnažne odluke koje utiču na visinu kazne.

Neosnovano se, po oceni ovoga suda, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljene ističe bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodima da prvostepeni sud na glavnom pretresu održanom 05.06.2015. godine, prilikom ispitivanja privilegovanog svedoka GG, kojoj je privatni tužilac VV, dever (drugi stepen tazbinskog srodstva), nije postupio u skladu sa odredbom člana 94. ZKP, jer nije uneo upozorenje da ista kao privilegovan svedok ne mora da svedoči niti odgovor ovog lica na navedeno upozorenje, što upućuje na zaključak da se radi o nezakonitom dokazu izvedenom suprotno imperativnim odredbama o pravilima krivičnog postupka na kome se presuda ne može zasnivati u smislu člana 16. stav 1. ZKP.

Iznete navode zahteva branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, jer iz spisa predmeta – zapisnika o glavnom pretresu od 05.06.2015. godine, proizlazi da je prvostepeni sud svedoka BB pre ispitivanja upozorio i opomenuo u smislu člana 94. i člana 95. ZKP, kao i to da je ona odgovorila da želi da svedoči, što je i ubeleženo u navedenom zapisniku, pa se sledstveno tome, a nasuprot navodima zahteva, ne radi o nezakonitom dokazu na kome se presuda ne može zasnivati.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su neosnovani navodi zahteva branilaca okrivljene da je pravnosnažna presuda doneta uz učinjenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                              Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                         Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić