Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

-branilac okrivljenog M.M. – advokat M.P., zbog povrede zakona (član 485. stav 2. u vezi stava 1. tačka 1. ZKP), sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i ukine pobijane presude, a predmet vrati Osnovnom sudu u Boru na ponovno suđenje;

-branilac okrivljenog M.M. – advokat B.L., zbog povrede zakona - član 439. tačka 1. i 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan i preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, održanoj u smislu odredbe člana 487. stav 1. ZKP, nakon razmatranja spisa predmeta i navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog, našao:

Zahtev branioca okrivljenog – advokata M.P. je neblagovremen.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 i 121/2012), koji se primenjuje od 01.10.2013. godine, propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ukoliko nije podnet u roku iz člana 485. st. 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. istog zakonika, propisano je da zbog povreda tog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tač. 1. i 4. i tačka 7. do 10. i stav 2. tačka 1, član 439. tačka 1. do 3. i član 441. st. 3. i 4.) učinjenih u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim sudom, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek. Ovaj rok važi i računa se isto i za branioca okrivljenog, obzirom na odredbu člana 71. tačka 5. Zakonika o krivičnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 i 121/2012).

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te činjenicu da je okrivljeni M.M. presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.3411/2013 od 25.09.2013. godine, prema povratnici koja se nalazi u spisima, primio 24.10.2013. godine, a da je njegov branilac – advokat M.P. zahtev za zaštitu zakonitosti podneo dana 28.11.2013. godine, dakle nakon proteka roka od 30 dana koji je propisan odredbom člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – advokata M.P. na osnovu člana 487. stav 1. tačka 1. ZKP odbacio kao neblagovremen, obzirom da je podnet nakon zakonom propisanog roka.

Ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – advokata B.L. u smislu odredbe člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je ovaj zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Prema tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačak 1. ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog M.M. – advokat B.L., navođenjem kao razloga za podnošenje zahteva povredu zakona iz člana 439. tač. 1. i 2. ZKP, samo formalno označava ovu povredu, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, s tim što ne konkretizuje u čemu se ona sastoji, dok suštinski, u obrazloženju zahteva, osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnoj odluci i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, te povredu odredaba krivičnog postupka, što sve ne predstavlja razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Naime, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog – advokat B.L. navodi da je prvostepeni sud, u vezi sa krivičnim delom iz člana 323. stav 4. u vezi st. 3. i 1. KZ, opisano u stavu jedan izreke prvostepene presude pogrešno utvrdio da je okrivljeni izvršio predmetno krivično delo i da se oštećeni sam posekao, pokušavajući da okrivljenom izvuče iz ruku parče polomljenog ogledala, dakle, ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u vezi sa ovim krivičnim delom.

Takođe, i u odnosu na krivično delo iz člana 323. stav 3. u vezi stava 1. KZ, opisano u stavu 3. izreke prvostepene presude, ukazuje se na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, isticanjem da prvostepeni sud nije na pouzdan način utvrdio da je okrivljeni izvršio radnje zbog kojih je oglašen krivim, dok se u odnosu na krivično delo iz člana 23. stav 1. ZJRM, navodi da su razlozi dati od strane prvostepenog suda da je okrivljeni izvršio ovo krivično delo protivrečni spisima i provedenim dokazima jer nije navedeno na koji način je okrivljeni ometao službena lica i kojim radnjama, čime se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, a zbog kojih sve razloga podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, okrivljenom i braniocu nije dozvoljeno.

Kako je, dakle, u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, dok se suštinski ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje zahteva, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog M.M. – advokata B.L., na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                            Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                       Nevenka Važić, s.r.