Presudom Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 259/24 od 07.10.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe OJT u Zrenjaninu i branilaca okrivljenih GG, AA, BB i VV i potvrđena presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu K.br.747/22 od 15.03.2024. godine.

Protiv navedenih pravosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenih AA, BB i VV, advokat Milan Milanov, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev kao osnovan, preinači pobijane presude i okrivljene AA, BB i VV oslobodi od optužbe da su izvršili krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ ili da ukine navedene presude i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP branilac okrivljenih AA, BB i VV, advokat Milan Milanov ističe da u radnjama okrivljenih nisu ostvareni elementi krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. KZ. Svoj stav branilac obrazlaže navodima da članovi domaćinstva okrivljenih ne mogu biti „građani“ čije je spokojstvo značajnije ugroženo, te da je za postojanje predmetnog krivičnog dela potrebno da postoji uznemirenost šire zajednice, a roditelji i deca okrivljenih to ne mogu biti jer nisu treća neutralna lica, nisu deo neodređenog broja ljudi i nisu deo šire javnosti. Pored navedenog, kritični događaj se nije odigrao na javnom mestu, što je suštinski element nasilničkog ponašanja, već ispred porodične kuće i u dvorištu okrivljenih, a radnja okrivljenih nije bila usmerena prema neodređenom krugu ljudi, već prema licima koja su sama inicirala kontakt, a to su bili oštećeni. Branilac još ističe da nedostaje i subjektivni element navedenog krivičnog dela, a to je umišljaj okrivljenih usmeren na značajnije ugrožavanje spokojstva građana.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA, BB i VV, advokata Milana Milanova, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Iz zakonskog opisa bića krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ proizilazi da su bitna obeležja dela kako radnja izvršenja, koja se može sastojati u preduzimanju neke od alternativnih radnji: grubom vređanju, zlostavljanju drugog, vršenju nasilja prema drugom, izazivanju tuče, drskom ili bezobzirnom ponašanju i tako i posledica, koja se može sastojati ili u značajnijem ugrožavanju spokojstva građana ili težem remećenju javnog reda i mira. Kvalifikovani oblik ovog krivičnog dela iz stava 2. istog člana, između ostalog, postoji kada je pri izvršenju osnovnog oblika iz stava 1. ovog člana nekom licu nanesena laka telesna povreda.

Krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. KZ je posledično krivično delo kod kojih se smatra da je krivično delo dovršeno kada su ostvarena oba elementa krivičnog dela, radnje izvršenja i posledica krivičnog dela, dakle, krivično delo nasilničko ponašanje je svršeno tek kada je nekom od zakonom navedenih radnji izvršenja značajnije ugroženo spokojstvo građana ili je teže remećen javni red i mir.

U konkretnom slučaju, pobijanom pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu K.br.747/22 od 15.03.2024. godine okrivljeni su oglašeni krivim da su dana 18.07.2021.godine, u ranim jutarnjim časovima, u Zrenjaninu, AA u stanju kada je mogao da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima, a GG, AA i BB u stanju kada su bili smanjeno sposobni da shvate značaj svog dela i da upravljaju svojim postupcima, ali ne do bitnog stepena, GG opšteopasnim sredstvom izazvao opasnost za život i telo ljudi, tako što je u neposrednoj blizini parkinga ugostiteljskog objekta „...“ u ulici ..., startovao putničko vozilo marke „...", reg. oznake ... i velikom brzinom počeo da se udaljava sa lica mesta, krećući se kolovozom navedene ulice, nakon čega je naglo skrenuo u levo i vozilom naleteo na oštećenog DD iz ... koji je stajao na trotoaru u blizini ugostiteljskog objekta „...", usled čega je oštećeni pao na leđa, nanevši mu laku telesnu povredu u vidu nagnječenja levog kolena i nagnječenja u predelu grudnog koša, nakon čega se udaljio sa lica mesta, a posle kraćeg vremena ponovo se vratio krećući se navedenim vozilom velikom brzinom, te je u jednom momentu iz vozila NN lice, koje je sedelo na zadnjem sedištu iza suvozača, palicom zadalo udarac oštećenom ĐĐ iz ... u predelu glave nanevši mu laku telesnu povredu u vidu razderno - nagnječne rane poglavine, tada su vozilo kojim je upravljao okrivljeni GG marke „...“, reg. oznake ..., uočili mlt. EE i oštećeni ŽŽ, obojica iz ..., pa su vozilom oštećenog ŽŽ marke „...“, reg. oznake ..., krenuli za istim kako bi upisali registarsku oznaku i prijavili policiji, pratili su vozilo naseljem ..., te kada su uočili navedeno vozilo parkirano ispred kuće u ulici ..., zaustavili su se i tada im je trčećim korakom prišlo šest lica, među kojima su se nalazili okrivljeni GG, AA, BB i VV, koji su vršenjem nasilja prema drugom, te drskim i bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrožavali spokojstvo građana, pri čemu je drugom nanesena laka telesna povreda, tako što su držeći u rukama štangle, metalne šipke i sekiru počeli da lupaju po vozilu ŽŽ marke „...“, reg. oznake ... i udaraju oštećenog ŽŽ, kojom prilikom ga je udarao okrivljeni BB i okrivljeni GG, koji je u više navrata udario oštećenog ŽŽ šipkom u predelu podlaktice leve ruke koju je oštećeni podigao kako bi zaštitio glavu za vreme dok je sedeo u vozilu na mestu vozača, nakon čega je pokušao da izvuče oštećenog iz vozila u čemu nije uspeo, kojom prilikom je oštećeni ŽŽ zadobio lake telesne povrede u vidu nagnječenja u predelu leve podlaktice i nagnječenja u predelu leve potkolenice, dok su okrivljeni AA i VV metalnom šipkom udarali vozilo ŽŽ i mlt. EE, koji se nalazio na zadnjem sedištu vozila, a što su sve čuli ZZ iz ... i II iz ..., koja je u rukama držala decu i koja su plakala i koji su se kritičnom prilikom uplašili, pri čemu su bili svesni svog dela, hteli njegovo izvršenje i bili svesni da je njihovo delo zabranjeno.

Po oceni ovog suda, činjenični opis dela u izreci prvostepene presude sadrži sva zakonska obeležja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje su okrivljeni oglašeni krivim pravnosnažnom presudom i to kako objektivna, koja se tiču radnje izvršenja, koja se sastoji u vršenju nasilja prema drugom i drskom i bezobzirnom ponašanju, zatim posledica dela koja se ogleda u značajnijem ugrožavanju spokojstva građana, kao i kvalifikatorna okolnost težeg oblika krivičnog dela iz člana 344. stav 2. KZ, a to je nanošenje lake telesne povrede oštećenom prilikom izvršenja osnovnog oblika iz stava 1., tako i subjektivna obeležja koja se odnose na uračunljivost i umišljaj okrivljenih, koji je obuhvatio i svest o zabranjenosti dela, uz tu razliku što je okrivljeni VV krivično delo izvršio u stanju uračunljivosti, a okrivljeni AA, BB i VV u stanju smanjene uračunljivosti, ali ne bitno.

Po nalaženju ovog suda, radnje koje su okrivljeni preduzeli kritičnom prilikom – ispred kuće u ulici ..., tako što su štanglama, metalnim šipkama i sekirom lupali po vozilu oštećenog ŽŽ i udarali oštećenog ŽŽ, kojom prilikom ga je udarao okrivljeni BB i okrivljeni GG, koji je u više navrata udario oštećenog ŽŽ šipkom u predelu podlaktice leve, kojom prilikom je oštećeni ŽŽ zadobio lake telesne povrede u vidu nagnječenja u predelu leve podlaktice i nagnječenja u predelu leve potkolenice, dok su okrivljeni AA i VV metalnom šipkom udarali vozilo ŽŽ i mlt. EE, koji se nalazio na zadnjem sedištu vozila, a što su sve čuli ZZ iz ... i II iz ..., koja je u rukama držala decu i koja su plakala i koji su se kritičnom prilikom uplašili, a što znači da su okrivljeni preduzetim radnjama prouzrokovali zabranjenu posledicu dela, a to je značajnije ugrožavanje spokojstva građana na javnom mestu i to tako što su prema oštećenima vršili nasilje i drsko i bezobzirno se ponašali.

Vrhovni sud nalazi da ne stoje navodi istaknuti u zahtevu branioca da se ugrožavanje spokojstva građana ne može odnositi na roditelje okrivljenih i njihovu decu. Da bi bilo ostvareno krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. KZ potrebno je da usled radnji koje je okrivljeni preduzeo prema oštećenima, dođe do ugrožavanja spokojstva građana, u koje ne spadaju sami oštećeni, a što ovde nije ni slučaj, jer okrivljeni prema licima ZZ i II nisu vršili nasilje i drsko i bezobzirno se ponašali. U konkretnom slučaju su radnje preduzete na javnom mestu, ispred kuće okrivljenih, a nižestepeni sudovi su u dokaznom postupku utvrdili da su se pored roditelja okrivljenih ZZ i II na licu mesta nalazile i druge žene koje su držale decu u rukama i stari ljudi, pa sve navedene činjenice zajedno govore u prilog tome da su okrivljeni prilikom vršenja nasilja i bezobzirnog ponašanja prema oštećenima ugrozili spokojstvo građana koji su se u tom trenutku nalazili u blizini mesta događaja, posebno imajući u vidu intenzitet nasilničkog ponašanja okrivljenih koje je podrazumevalo najpre udaranje po kolima oštećenih a zatim i nanošenje lakih telesnih povreda u vidu udaranja istih metalnom šipkom.

S toga su navodi izloženi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ističe da opis radnji izvršenja dela ne sadrži sve elemente predmetnog krivičnog dela, odnosno da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni neosnovanim.

Iako se branilac okrivljenih u zahtevu za zaštitu zakonisti poziva na odluku Vrhovnog suda Kzz 1697/24, navedena odluka je u skladu sa zaključcima iznetim u ovoj presudi, s obzirom da je u istoj iznet stav da se ugrožavanje spokojstva građana ne može odnositi na lice prema kome se vrši nasilje i da je usled radnji koje je okrivljeni preduzeo prema oštećenima došlo do ugrožavanja spokojstva građana, u koje ne spadaju sami oštećeni, a što je slučaj u ovom postupku.

Iako je branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti formalno označio povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljeni razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, u obrazloženju zahteva branilac ne konkretizuje u čemu se navedena povreda zakona sastoji, odnosno ne navodi na koji način je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti. Odredba člana 484. ZKP nalaže obavezu navođenja razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a što u slučaju isticanja povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), po nalaženju ovog suda, podrazumeva ne samo formalno opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji. S toga je Vrhovni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA, BB i VV, advokata Milana Milanova u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, pa se u razmatranje i ocenu ove povrede nije upuštao.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredaba člana 491. stav 1. ZKP doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković