Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, te je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP propisan je obavezan sadržaj zahteva tako da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog, iz člana 485. stav 1. ZKP, za njegovo podnošenje.

U vezi s`tim, odredba člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, koja je opšteg karaktera, načelno propisuje da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon. Nadalje, odredbom člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, je propisano zbog kojih povreda zakona u prvostepenom postupku i pred apelacionim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i te povrede su taksativno navedene: član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje na bitnu povredu odredbe krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. Odbrana nalazi: da sud ne navodi ni jedan konkretan dokaz za postojanje konkretne opasnosti da će okrivljeni ponoviti ili dovršiti krivično delo; da prvostepeno veće nije dalo dublje pravno obrazloženje niti dovoljne razloge u pogledu činjenice i okolnosti koje su od značaja kada je u pitanju mera pritvora; da je sud u obavezi da posebno obrazloži osnov za produženje pritvora, a ne samo da se prosto numerički pozove na odredbu člana 211. ZKP; da razlozi prvostepenog suda koji se odnose na opasnost da će okrivljeni ponoviti krivično delo ne stoje kao opravdani, jer sama obeležja krivičnog dela ne mogu biti razlog za pritvor, kao ni okolnost da je okrivljeni ranije osuđivan ...

Kako se podnetim zahtevom, kao što je to napred navedeno, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja predstavlja zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca, ali se u obrazloženju ne navodi na kojim se to konkretnim dokazima, na kojima se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati sudske odluke, zasnivaju pobijane pravnosnažne odluke, a Vrhovni kasacioni sud je prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog vezan iznetim razlozima, delom i pravcem pobijanja, u smislu člana 489. stav 1. ZKP, podneti zahtev je ocenjen kao nedozvoljen.

Takođe, podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti se ukazuje i na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i tačka 3) ZKP no kako iste ne predstavljaju zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, to je zahtev i u ovom delu odbačen kao nedozovljen.

Kod napred navedenog Vrhovni kasacioni sud je, postupajući u smislu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                   Olgica Kozlov, s.r.

Predsednik veća-sudija,                                                                                             Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić