Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Aleksandar Bukvić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da preinači pobijane presude ili samo odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen, odnosno nema zakonom propisan sadržaj. Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da se pobijane presude zasnivaju na dokazima na kome se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati, i u tom smislu kao nezakonit dokaz označava zapisnike o saslušanju maloletnog VV 13Kt broj 44/18 od 25.06.2018. godine i zapisnik o saslušanju oštećene BB 13Kt broj 44/18 od 19.02.2018. godine.

Prema stavu branioca, zapisnik o saslušanju maloletnog VV je sačinjen nezakonito, obzirom da nije doneto rešenje o određivanju posebnog statusa svedoka prema ovom maloletniku, shodno odredbi člana 103. stav 2. ZKP, niti je rešenje dostavljeno braniocu, pa je sud bio u obavezi da donese rešenje o izdvajanju iz spisa predmeta ovog zapisnika.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, obzirom da je iz spisa predmeta vidljivo da je rešenjem Osnovnog javnog tužilaštva u Nišu 13Kt broj 44/18 od 16.05.2018. godine svedoku – oštećenom maloletnom VV određen status posebno osetljivog svedoka, te određeno da će se ovaj svedok ispitati u posebnoj prostoriji uz pomoć psihologa upotrebom tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka bez prisustva stranaka i drugih učesnika u postupku.

Imajući u vidu navedeno, to su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog da u konkretnom slučaju nije doneto rešenje o određivanju posebnog statusa svedoka prema maloletnom VV, obzirom da je nadležni javni tužilac postupio u svemu u skladu sa odredbom člana 103. stav 2. ZKP, a činjenica da ovo rešenje nije dostavljeno braniocu nije od uticaja na zakonitost ovog dokaza, obzirom da ni jednom odredbom Zakonika o krivičnom postupku nije propisana obaveza javnog tužioca da rešenje o određivanju posebnog statusa svedoka dostavi braniocu okrivljenog.

Kada je u pitanju zapisnik o saslušanju oštećene BB, u zahtevu se navodi da je ovaj dokaz nezakonit, obzirom da branilac nije bio pozvan da prisustvuje saslušanju oštećene, na koji način je direktno povređeno pravo na odbranu okrivljenog, a branilac onemogućen da aktivno učestvuje u postupku.

Međutim, po oceni ovoga suda, iako stoje navodi da branilac okrivljenog nije prisustvovao saslušanju svedoka – oštećene BB, imajući u vidu da je oštećena u svojstvu svedoka saslušana na glavnom pretresu održanom dana 04.12.2018. godine, na kom pretresu su bili prisutni i okrivljeni AA i njegov branilac – advokat Aleksandar Bukvić, a na koji način je obezbeđena kontradiktornost, odnosno mogućnost okrivljenom i braniocu da postavljaju pitanja oštećenom i ispoštovano pravo na odbranu okrivljenog, pri činjenici da je presuda i zasnovana na iskazu oštećene sa glavnog pretresa, a ne na zapisniku o saslušanju oštećene od 19.02.2018. godine, to su neosnovani navodi zahteva kojima se ukazuje da je pravnosnažna presuda zasnovana na nezakonitom dokazu.

Iz iznetih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odbijen je kao neosnovan.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi se i da u konkretnom slučaju u radanjama okrivljenog nema elemenata izvršenja predmetnog krivičnog dela, što bi predstavljalo povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje povrede je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljena okrivljenima preko branilaca. Međutim, s tim u vezi, u zahtevu se ističe da kritičnom prilikom ni na koji način nije ugroženo spokojstvo oštećene, odnosno da od strane nadležnog suda nije utvrđeno da je primenom nasilja, pretnjom da će se napasti na život ili telo, odnosno drskim ili bezobzirnim ponašanjem, ugroženo spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje oštećene, uz sopstveni zaključak branioca da telefonski poziv kao i SMS poruka ni na koji način nisu uznemirili oštećenu, niti su joj ugrozili spokojstvo, te da „jedna nespretna reč – odraću te, ne može biti osnov za osuđujuću presudu“.

Kako se izloženim navodima zahteva u suštini pobija prvostepenom presudom utvrđeno činjenično stanje i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, iz kog razloga shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to je zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Pored toga, u zahtevu se navodi da su razlozi izneti u pobijanoj presudi potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni, te da „sud nije dao razloge na navode odbrane, niti obrazloženje svojih sudijskih uverenja“, kojim navodima ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a zbog koje povrede u smislu člana 438. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima preko branilaca zbog povrede zakona.

Najzad, u zahtevu se navodi i da je pobijanom presudom učinjena povreda člana 32. Ustava Republike Srbije i člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Imajući u vidu da branilac okrivljenog uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđeno da je okrivljenom povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo i sloboda zajamčena odredbama člana 32. Ustava Republike Srbije, odnosno članom 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, nalazeći da zbog toga zahtev u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP, to je zahtev branioca okrivljenog i u ovom delu odbačen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu kojim je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu kojim je zahtev odbačen kao nedozvoljen, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen jer nema zakonom propisan sadržaj, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić