Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 868/21 od 15.12.2021. godine, usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Zrenjaninu, prvostepena presuda je preinačena, tako što je drugostepeni sud okrivljenog Milićević Borislava, oglasio krivim, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ i osudio na kaznu zatvora u trajanju od tri godine i šest meseci u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 25.05.2018. godine do 12.06.2018. godine. Na osnovu člana 246. stav 7. KZ od okrivljenog su oduzeta dva najlonska paketića sa opojnom drogom amfetamin neto mase 5,90 grama, dva paketića od plastične kese sa opojnom drogom kanabis – konoplja, neto mase 9,59 grama, jedna ručno napravljena cigareta sa opojnom drogom kanabis – konoplja, neto mase 0,68 grama, jedna papirna kesa opojne droge kanabis – konoplja, neto mase 26,15 grama i jedna digitalna vaga, koji predmeti će se nakon pravnosnažnosti presude uništiti. Odlučeno je o troškovima krivičnog postupka kako je to bliže opredeljeno u izreci presude. Istom presudom, žalba branioca okrivljenog Borislava Milićevića je odbijena kao neosnovana.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog Borislava Milićevića, i to:

-advokat Vićentije Darijević, advokat Marina Milenković i advokat Željana Stanić, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da preinači drugostepenu presudu tako što će usvojiti žalbu branioca i okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ ili ga osuditi za krivično delo iz člana 246a KZ;

-branilac okrivljenog, advokat Zora Dobričanin Nikodinović, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1), tačka 2), tačka 3) i tačka 4) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači drugostepenu presudu, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili mu izreći po meri ili po vrsti blažu krivičnu sankciju, ili da ukine obe pobijane ili samo drugostepenu presudu i predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu, ali drugom veću, na ponovno suđenje, kao i da okrivljenog i branioca obavesti o sednici Vrhovnog kasacionog suda u smislu člana 488. stav 2. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerke zahateva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevima, našao:

Branilac okrivljenog Borislava Milićevića, advokat Zora Dobričanin Nikodinović u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanom pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, sa obrazloženjem da je drugostepeni sud prekoračio optužbu time što je u izreku presude neovlašćeno dodao navode koje optužba ne sadrži, tako što je u dispozitivu optužnice gde je bila navedena reč „konoplja“ umesto te reči u izreku presude uneo tekst „cannabis – konoplja koja u sebi sadrži THC u masenom udelu većem od 3%“, a kako „konoplja“ za koju je okrivljeni optužen nije supstanca proglašena za opojnu drogu, odnosno nije na Spisku psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, drugostepeni sud je unošenjem navoda, koje optužnica ne sadrži a koji predstavljaju objektivni uslov kažnjivosti i bitan element predmetnog krivičnog dela, učinio navedenu povredu zakona.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP, propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, iz citirane zakonske odredbe proizlazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Po nalaženju ovoga suda, navedenom izmenom činjeničnog opisa krivičnog dela i dispozitiva optužnog akta Višeg javnog tužioca u Zrenjaninu Kto 72/18 od 22.11.2018. godine, izmenjenom na glavnom pretresu dana 15.09.2020. godine i 07.06.2021. godine, drugostepeni sud nije prekoračio optužbu, odnosno nije povredio objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog Borislava Milićevića.

Naime, stoji činjenica da su u izreci drugostepene presude prilikom navođanja naziva opojne droge kod reči „konoplja“ preciziranjem dodate reči „cannabis-konoplja, koja u sebi sadrži THC u masenom udelu većem od 0,3%“ koje nisu bile sadržine u izmenjenom optužnom aktu. Međutim po nalaženju ovog suda, drugostepeni sud nije povredio objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog, već je na navedeni način činjenični opis dela upodobio činjeničnom stanju utvrđenom na osnovu dokaza izvedenih na glavnom pretresu pred prvostepenim sudom, odnosno na pretresu održanom pred tim sudom – nalazu i mišljenju veštaka Nacionalnog kriminalističko-tehničkog centra, AA, diplomiranog hemičara, iz kog, između ostalog, jasno proizlazi da ispitivani uzorci sadrže delove biljke cannabis – konoplje, koja u sebi sadrži THC u masenom udelu većem od 0,3%, koja je proglašena za opojnu drogu po Zakonu o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama i Pravilniku o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, koji su bili na snazi u vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela.

Dakle, iz iznetog proizlazi da je sud na navedeni način samo precizirao naziv opojne droge koju je okrivljeni neovlašćeno prodavao i držao radi prodaje, imajući pritom u vidu da i sam optužni akt upućuje na Pravilnik o utvrđivanju spiska kontrolisanih psihoaktivnih supstanci („Sl. glasnik RS“, br.31/18, 49/18, 96/18, 28/19, 38/19), kojim je kanabis koji u sebi sadrži THC u masenom udelu većem od 0,3% proglašen psihoaktivnom kontrolisanom supstancom i koja se kao takva smatra opojnom drogom.

Iz iznetog proizlazi da je činjenični opis u izreci pravnosnažne presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz koje proizlaze zakonska obeležja krivičnog dela, neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, zbog čega su ocenjeni kao neosnovani navodi zahteva branioca okrivljenog, advokata Zore Dobričanin Nikodinović, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Imajući u vidu izneto, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Zore Dobričanin Nikodinović, da je pravnosnažnom presudom učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, u pitanju da li je delo za koje se optuženi goni krivično delo.

Naime, po nalaženju ovoga suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela datog u dispozitivu optužnog akta i to da je okrivljeni Borislav Milićević, neovlašćeno prodavao i držao radi prodaje supstance proglašene za opojnu drogu i to amfetamin i konoplju (u kojoj je veštačenjem detektovano prisustvo delova biljke cannabis (konoplja), koja u sebi sadrži THC u masenom udelu većem od 0,3%, a kom veštačenju je drugostepeni sud upodobio izreku presude na napred naveden način), koji se nalaze na Spisku psihoaktivnih kontrolisanih supstanci Pravilnika o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, a u vreme, u mestu i na način kako je to bliže opisano u dispozitivu optužnice, jasno proizlazi da se u opisanim radnjama okrivljenog stiču zakonska obeležja krivičnog dela, za koje je okrivljeni optužen i pravnosnažnom presudom oglašen krivim, tako da sud nije učinio povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Zore Dobričanin Nikodinović.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branioci okrivljenog Borislava Milićevića, advokat Vićentije Darijević, advokat Marina Milenković i advokat Željana Stanić, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističu da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na nezakonitom dokazu i to na materijalu (transkriptima presretnutih razgovora i SMS porukama) prikupljenom primenom posebnih dokaznih radnji tajni nadzor komunikacije i tajno praćenje i snimanje na osnovu Naredbe sudije za prethodni postupak Višeg suda u Zrenjaninu Kpp Pov 45/18 od 22.02.2018. godine, sa obrazloženjem da je okrivljenom stavljeno na teret da je predmetno krivično delo izvršio u vremenskom periodu od 05.03.2018. godine do 23.05.2018. godine, a da je Naredba za preduzimanje navedenih posebnih dokaznih radnji doneta pre tog perioda – dana 22.02.2018. godine, tako da, prema stavu odbrane nije bio ispunjen osnovni uslov za preduzimanje posebnih dokaznih radnji, jer nije postojao „osnov sumnje“ da je okrivljeni izvršio krivično delo iz člana 162. ZKP, niti je u toku postupka utvrđeno na koji način je okrivljeni „pripremao izvršenje krivičnog dela“, što je uslov za donošenje naredbe pre nego što je krivično delo izvršeno u smislu člana 161. stav 2. ZKP.

Branioci okrivljenog su iznete navode već isticali u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani 6, u četvrtom stavu i na strani 7, u prvom stavu obrazloženja presude dao jasne i dovoljne razloge koje u svemu prihvata Vrhovni kasacioni sud i na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Prema navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Zore Dobričanin Nikodinović, pravnosnažna presuda je doneta uz učinjenu povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa obrazloženjem da izveštaj iz KE na kome je žalbeni sud zasnovao svoju presudu kojom je okrivljenom pooštrena kazna, predstavlja dokaz koji je sam po sebi suprotan zakonu i na kome se presuda nije mogla zasnivati, s obzirom na to da sadrži podatke o osudama u odnosu na koje je nastupila zakonska rehabilitacija, pa se okrivljeni pravilnom primenom krivičnog zakona morao smatrati neosuđivanim licem. U vezi sa tim, branilac se u zahtevu poziva na odredbu člana 102. stav 6. KZ, kojom je imperativno propisano da se podaci o brisanoj osudi ne mogu nikom dati i iznosi stav da izvod iz KE na kome se zasniva presuda predstavlja nezakonit dokaz, jer je po svojoj sadržini izričito zabranjen citiranom zakonskom odredbom. Sledstveno iznetom, ocena ranije osuđivanosti okrivljenog kao otežavajuće okolnosti od strane drugostepenog suda je, prema stavu branioca neprihvatljiva i u suprotnosti sa zakonom, te je zasnovana na dokazu na kome se presuda ne može zasnivati, što ujedno predstavlja i povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, u pitanju da li je odlukom o krivičnoj sankciji povređen zakon.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda branilac okrivljenog, advokat Zora Dobričanin Nikodinović, iznetim navodima ne osporava označeni dokaz niti po formi, niti prema načinu pribavljanja, već osporava dokaznu vrednost istog, te stoga, Vrhovni kasacioni sud ove navode ocenjuje neosnovanim, budući da je predmetni dokaz – isprava (izvod iz KE) izveden u toku dokaznog postupka u svemu u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku.

Odredbom člana 2. stav 1. tačka 26) ZKP, propisano je da je „isprava“ svaki predmet ili računarski podatak koji je podoban ili određen da služi kao dokaz činjenice koja se utvrđuje u postupku (član 83. stav 1. i 2).

Imajući u vidu navedeno, kao i činjenicu da je sud u toku dokaznog postupka navedeni izvod cenio kao pisani dokaz pojedinačno i u vezi sa ostalim izvedenim dokazima, izvod iz KE za okrivljenog predstavlja ispravu koja je u smislu člana 2. stav 1. tačka 26) ZKP, podobna da se koristi kao dokaz u krivičnom postupku. Po nalaženju ovoga suda, pitanje ispunjenosti uslova za brisanje osuda navedenih u izvodu iz KE, na šta branilac u zahtevu ukazuje, može biti predmet razmatranja u posebnom postupku za rehabilitaciju, a ne u predmetnom krivičnom postupku, dok sadržina same isprave, predstavlja činjenično pitanje, koje branilac zahtevom osporava, polemišući sa činjeničnim utvrđenjima drugostepenog suda, a vezano za odluku o krivičnoj sankciji koja je izrečena okrivljenom pobijanom drugostepenom presudom.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Zore Dobričanin Nikodinović, neosnovano ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Iako se branilac okrivljenog u navedenom delu zahteva formalno poziva i na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac okrivljenog iznetim navodima u suštini ističe da su nižestepeni sudovi na osnovu sadržine izveštaja iz KE pogrešno utvrdili činjenicu da je okrivljeni osuđivano lice, koja je zatim cenjena kao otežavajuća okolnost prilikom odmeravanja kazne okrivljenom i time ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Prema navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Zore Dobričanin Nikodinović, pobijanom pravnosnažnom presudom, povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, učinjena je i na taj način što se presuda zasniva na iskazima privilegovanih svedoka – BB (supruge okrivljenog), VV (majke okrivljenog) i GG (oca okrivljenog), sa zapisnika o glavnom pretresu od 28.11.2019. godine, koji iskazi su pročitani suprotno odredbi člana 406. stav 2. ZKP i to od strane prvostepenog suda na glavnom pretresu od 07.06.2021. godine, a od strane drugostepenog suda na pretresu dana 15.12.2021. godine, a na koje pretrese privilegovani svedoci nisu bili pozvani.

Odredbom člana 94. stav 1. tačka 2) ZKP, propisano je da od dužnosti svedočenja oslobođeno lice koje je srodnik okrivljenog po krvi u pravoj liniji, u pobočnoj liniji do trećeg stepena, zaključno, kao i srodnik po tazbini do drugog stepena zaključno.

Odredbom člana 406. stav 2. ZKP, propisano je da se zapisnici o ranijem ispitivanju lica koja su oslobođena dužnosti svedočenja (član 94. stav 1) ne smeju izvesti u skladu sa odredbama tog člana, ako ta lica nisu uopšte pozvana na glavni pretres ili su na glavnom pretresu izjavila da neće da svedoče.

Prema stanju u spisima predmeta, prvostepeni sud je na glavnom pretresu održanom dana 28.11.2019. godine, u dokaznom postupku na saglasan predlog i bez primedbi stranaka pročitao iskaze svedoka BB, supruge okrivljenog i GG, oca okrivljenog, sa zapisnika o glavnom pretresu od 28.11.2019. godine dok iskaz svedoka VV, majke okrivljenog, sa glavnog pretresa 28.11.2011. godine nije pročitan, te da se drugostepeni sud na pretresu održanom pred tim sudom dana 15.12.2021. godine vršenjem uvida upoznao sa sadržinom dokaza izvedenih u prvostepenom postupku koji su pobrojani na stranama 4, 5, 6. i 7. obrazloženja prvostepene presude, dakle i sa iskazima svedoka BB i GG sa zapisnika o glavnom pretresu od 28.11.2019. godine.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama tog zakona ne može zasnivati, osim ako je s obzirom na druge dokaze očigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda.

Međutim, prvostepeni sud je u obrazloženju svoje presude naveo da nije prihvatio iskaze svedoka BB, VV i GG, nalazeći da su isti kao bliski srodnici, odnosno roditelji i supruga, zainteresovani za povoljan ishod postupka, koji se vodi prema okrivljenom, dok drugostepeni sud iskaz ovih svedoka uopšte nije cenio, pa se, sledstveno iznetom, na ovim dokazima stav nižestepenih sudova o krivici okrivljenog za predmetno krivično delo i ne zasniva.

Dakle, iako stoji činjenica da su navedeni dokazi izvedeni suprotno odredbi člana 406. stav 2. ZKP, sud na istima ne zasniva pravnosnažnu presudu, pa kako bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP postoji samo u situaciji kada se presuda zasniva na nezakonitom dokazu, što u konkretnom slučaju nije u pitanju, to pobijanom pravnosnažnom presudom nije učinjena navedena povreda zakona, zbog čega su suprotni navodi zahteva branioca okrivljenog advokata Zore Dobričanin Nikodinović, ocenjeni kao neosnovani.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branioci okrivljenog, advokati Vićentije Darijević, Marina Milenković i Željana Stanić, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističu da činjenični opis dela dat u izreci pravnosnažne presude ne sadrži sve bitne elemente krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, jer je označena samo uopštena zakonska formulacija da je okrivljeni neovlašćeno prodavao i držao radi prodaje supstance koje su proglašene za opojne droge, dok je bliže određivanje ove radnje izvršenja krivičnog dela izostalo. U vezi sa tim branioci u zahtevu ukazuju da je u pogledu preciziranja radnje „neovlašćeno držanje opojne droge radi prodaje“ u izreci navedena samo količina opojne droge koja je pronađena kod okrivljenog, koja činjenica, prema stavu odbrane, ne dokazuju da je predmetna opojna droga bila namenjena daljoj prodaji, čemu u prilog govori i to da je u činjeničnom opisu dela označeno da je okrivljeni bio smanjeno sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima usled korišćenja opojne droge kao i da je kod njega pronađena jedna ručno pravljena cigareta sa kanabisom, te da ni u pogledu radnje izvršenja neovlašćene prodaje opojne droge u izreci presude nije navedeno na koji način je ista preduzeta, već se samo uopšteno navodi da se okrivljeni putem telefona čuo sa licima nabrojanim u izreci presude. Sledstveno iznetom, iz navedenog činjeničnog opisa, odnosno navođenja postojanje zavisnosti od upotrebe opojne droge na strani okrivljenog i nabrajanja predmetne opojne droge, prema navodima zahteva, proizlaze samo bitna obeležja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojne droge iz člana 246a stav 1. KZ.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Krivično delo iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, čini onaj ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge.

Radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ, sadrži veći broj alternativno postavljenih radnji i može se sastojati u proizvodnji, preradi, prodaji ili nuđenju na prodaju opojnih droga kao i u kupovanju, držanju ili prenošenju radi prodaje opojnih droga, a učinilac mora postupati neovlašćeno.

Prema činjeničnom opisu radnje izvršenja datom u izreci drugostepene presude okrivljeni Borislav Milićević je kritičnom prilikom, usled korišćenja opojne droge smanjeno sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, ali ne do bitnog stepena, neovlašćeno prodavao i držao radi prodaje supstance proglašene za opojnu drogu tako što je cannabis – konoplju koja u sebi sadrži THC u masenom udelu većem od 0,3% i amfetamin, donosio u kuću u ulici ..., vagom za precizno merenje razmeravao i prepakivao u manje najlonske pakete na koji način ih je pripremio za dalju prodaju, te je, nakon što se putem mobilnog telefona dogovorao o mestu, vremenu i količini prodaje droge, istu prodavao licima označenim u izreci presude, da bi 23.05.2018. godine policijski službenici MUP-a RS u Zrenjaninu prilikom pretresanja kuće pronašli i uz potvrdu privremeno oduzeli rasutu po stolu cannabis-konoplju neto mase 26,15 grama, dva najlonska paketića sa amfetaminom ukupne neto mase 5,90 grama, dva najlonska paketa sa cannabis – konopljom neto mase 9,59 grama, digitalnu vagu za precizno merenje sa tragovima amfetamina, kokaina i tetrahidrokanabinola, ručno pravljenju cigaretu sa cannabis konopljom neto mase 0,68 grama, a cannabis – konoplja koja u sebi sadrži THC u masenom udelu većem od 0,3%, amfetamin i kokain se nalaze na Spisku psihoaktivnih kontrolisanih supstanci Pravilnika o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci („Sl. glasnik RS“, br.31/18, 49/18, 96/18, 28/19, 38/19) pri čemu je bio svestan svog dela, njegove zabranjenosti i hteo njegovo izvršenje.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da iz činjenica i okolnosti označenih u izreci drugostepene presude proizlaze sva zakonska obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom i to kako objektivna obeležja koja se odnose na radnju izvršenja koja se sastoji u neovlašćenoj prodaji i držanju radi prodaje supstanci koje su proglašene za opojnu drogu uz jasno određivanje načina izvršenja svake od navedenih radnji, tako i subjektivna obeležja koja se tiču uračunljivosti (smanjena ali ne do bitnog stepena) i umišljaja okrivljenog koji obuhvata svest o zabranjenosti svog dela.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovane navode zahteva branilaca okrivljenog, advokata Vićentija Darijevića, Marine Milenković i Željane Stanić, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Sledstveno iznetom, neosnovani su i navodi zahteva kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, isticanjem da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se nije mogao primeniti i da se u radnjama okrivljenog stiču bitna obeležja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ.

Branilac okrivljenog, advokat Zora Dobričanin Nikodinović u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, navodima da je okrivljeni pobijanom drugostepenom presudom oglašen krivim da je neovlašćeno prodavao i držao radi prodaje supstance proglašene za opojnu drogu koje se nalaze na Spisku psihoaktivnih kontrolisanih supstanci Pravilnika o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci („Sl. glasnik RS“, br.31/18, 49/18, 96/18, 28/19, 38/19), koji Pravilnik je u trenutku donošenja pobijane drugostepene presude prestao da važi, tako da je navedena presuda doneta primenom tog nevažećeg propisa, čime je učinjena navedena povreda zakona na štetu okrivljenog. Pored navedenog, branilac u zahtevu navodi i to da se prema sada važećem Pravilniku o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci („Sl. glasnik RS“, br.70/2021), koji je stupio na snagu 21.07.2021. godine, cannabis nalazi na Listi 1 – opojne droge koje se koriste u terapijske i naučno istraživačke svrhe što je bitno kod činjenice da je okrivljeni prema izreci pobijane presude delo izvršio usled korišćenja opojne droge smanjeno sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenio je kao neosnovane.

Prema odredbi člana 112. stav 15. KZ, opojnim drogama smatraju se supstance i preparati koji su zakonom i drugim propisom zasnovanim na zakonu proglašeni za opojne droge i ostale psihoaktivne kontrolisane supstance.

Na osnovu člana 8. stav 1. Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama („Sl. glasnik RS“, br.99/10), donet je Pravilnik o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela koje se okrivljenom stavlja na teret, a koji je prestao da važi donošenjem Pravilnika o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci („Sl. glasnik RS“, br.70/21), koji je stupio na snagu 21.07.2021. godine i bio važeći u vreme donošenja pobijane drugostepene presude. Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je neosnovan navod zahteva branioca okrivljenog da je drugostepeni sud u činjeničnom opisu dela u izreci presude pogrešno označio Pravilnik o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela s obzirom na to da se u oba pravilnika dakle, i u Pravilniku o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci koji je stupio na snagu nakon izvršenja krivičnog dela („Sl. glasnik RS“, br.70/21), amfetamin i kanabis koji u sebi sadrži THC u masivnom udelu većem od 0,3% nalaze na spisku psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, a koje se shodno odredbi člana 112. stav 15. KZ smatraju opojnom drogom.

Dakle, Pravilnik o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci („Sl. glasnik RS“, br.70/21), na koji se branilac poziva u zahtevu, a koji je stupio na snagu nakon izvršenja krivičnog dela, i bio važeći u vreme donošenja drugostepene presude, nije povoljniji za okrivljenog, jer isti ne izostavlja predmetne opojne droge sa Spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, pri čemu se cannabis u oba Pravilnika, pa i u Pravilniku koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela nalazi na Listi 1 – opojne droge koje se koriste u terapijske i naučno istraživačke svrhe, pod tačkom 47 Spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, zbog čega su ocenjeni kao neosnovani navodi zahteva branioca okrivljenog Zore Dobričanin Nikodinović da je drugostepeni sud pogrešno primenio propis – Pravilnik o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci koji je važio u vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane navode zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Prema navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog, advokata Vićentija Darijevića, Marine Milenković i Željane Stanić, pobijanom pravnosnažnom presudom učinjena je povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, na štetu okrivljenog, i u vezi sa tim ukazuje da je poslednjim izmenama Krivičnog zakonika izmenjena odredba člana 42. KZ, tako što je u stavu 4. toga člana propisan još jedan osnov svrhe kažnjavanja – ostvarivanje pravednosti i srazmernosti između učinjenog krivičnog dela i težine krivične sankcije, zbog čega je, imajući u vidu da je u vreme izvršenja krivičnog dela važio raniji, po okrivljenog blaži Krivični zakonik, koji navedeni osnov nije propisivao, a da je u vreme donošenja pobijane presude na snazi važeći Krivični zakonik koji sadrži predmetnu odredbu, te da je okrivljeni osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri godine i šest meseci kojom će se po mišljenju suda, ostvariti svrha kažnjavanja iz člana 42. KZ, prema stavu odbrane, nejasno koji krivični zakonik je u konkretnom slučaju primenjen. Iznetim navodima zahteva, po oceni ovoga suda, branioci okrivljenog, iako se formalno pozivaju na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, u suštini ukazuju da su razlozi nižestepenih presuda u pogledu primene krivičnog zakona, nerazumljivi, koji nedostatak presude je propisan kao povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog, advokat Zora Dobričanin Nikodinović, ukazuje i to da su nižestepene presude zasnovane na iskazima svedoka koji su ispitani suprotno odredbama člana 95. člana 96. člana 98. stav 1. člana 390. stav 1. i člana 400. stav 1. ZKP, koje propisuju pravila za ispitivanje svedoka, kao i da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 4) ZKP, tako što su povređene odredbe o uračunavanju pritvora u izrečenu kaznu.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2), člana 440, člana 439. tačka 4), člana 95, člana 96, člana 98. stav 1., člana 390. stav 1. i člana 400. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je zahteve branilaca okrivljenog u navedenom delu ocenio kao nedozvoljene.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                          Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                      Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić