Istom presudom, okrivljenom je u izrečenu kaznu zatvora uračunato vreme provedeno u pritvoru od 05.01.2019. godine do 01.02.2019. godine i od 18.10.2019. godine pa nadalje, a na osnovu člana 63. KZ.

Istovremeno, na osnovu člana 84. KZ, prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti obaveznog lečenja alkoholičara i određeno da će se ova mera izvršavati u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu i da će trajati dok postoji potreba za lečenjem, ali ne duže od izrečene kazne zatvora, s tim da se vreme provedeno u ustanovi za lečenje uračunava u izrečenu kaznu zatvora.

Na osnovu člana 258. stav 1. i 4. ZKP maloletna oštećena BB upućena je na parnični postupak radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva, a na osnovu člana 264. stav 1. u vezi člana 261. stav 2. ZKP određeno je da troškovi postupka padaju na teret okrivljenog, s tim da će visinu istih sud utvrditi posebnim rešenjem, na osnovu člana 262. stav 2. ZKP.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 broj 585/20 od 22.09.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi K broj 1076/19 od 02.04.2020. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Nikola Jasika, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 438. i člana 439. ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da nižestepene presude pobija zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) i 9) ZKP i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude tako što će „doneti odbijajuću ili oslobađajuću presudu i okrivljenog osloboditi krivične odgovornosti“.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) i 9) ZKP i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ističe se da prvostepeni sud nije odlučio o radnji izvršenja krivičnog dela na dan 04.01.2019. godine, koja radnja je bila predmet optuženja, i u odnosu na koju radnju je prvostepeni sud prema stavu branioca morao da donese oslobađajuću presudu.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti, kojima se ukazuje da pravnosnažnom presudom nije potpuno rešen optužbe, odnosno na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, iz sledećih razloga:

Prema stanju u spisima, prvostepeni sud je u pogledu krivičnog dela iz člana 194. stav 5. KZ, koje je opisano pod tačkom jedan izreke presude, izostavio navode optužbe da je okrivljeni dana 04.01.2019. godine u alkoholisanom stanju vređao oštećenu VV, kao i da joj je dana 05.01.2019. godine govorio da je „kurva“, jer ovi navodi u toku postupka nisu dokazani, a za ovakav svoj stav izneo je jasne i dovoljne razloge na strani 15 stav 3. svoje odluke.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP postoji ukoliko presudom nije potpuno rešen predmet optužbe, pri čemu se o nepotpuno rešenom predmetu optužbe može govoriti samo u situaciji kada sud uopšte nije doneo odluku o nekoj tački optužbe.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pobijanom pravnosnažnom presudom u potpunosti je rešen predmet optužbe. Naime, u konkretnom slučaju je pravnosnažnom presudom odlučeno o svim tačkama optužbe, a izostavljanjem iz činjeničnog opisa krivičnog dela iz člana 194. stav 5. KZ, koje je opisano pod tačkom 1. izreke prvostepene presude, činjeničnih navoda jer je prvostepeni sud našao da oni nisu pouzdano dokazani, ne znači da nije rešen predmet optužbe i da je sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, kako to pogrešno smatra branilac okrivljenog. Ovo stoga što je sud ovlašćen da menja činjenični opis dela iz optužnog akta javnog tužioca i da ga upodobljava utvrđenom činjeničnom stanju u toku postupka, ukoliko pri tome ostaje u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja određenog krivičnog dela, kao što je učinjeno u konkretnom slučaju, pri čemu je navedena izmena izvršena u korist okrivljenog.

Iz navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u delu kojim se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, ocenjeni su neosnovanim.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP. S tim u vezi, u zahtevu se ističe da optužnim aktima OJT Stara Pazova okrivljenom AA nije stavljeno na teret da je prilikom izvršenja predmetnih krivičnih dela postupao sa umišljajem, te da je sud prekoračio optužbu kada je okrivljenog oglasio krivim da je prilikom izvršenja krivičnih dela postupao sa direktnim umišljajem.

Prema stanju u spisima, u optužnom predlogu Osnovnog javnog tužioca u Staroj Pazovi Kto. broj 519/19 od 12.12.2019. godine, kojim je okrivljenom stavljeno na teret krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 5. KZ, navedeno je da je okrivljeni kritičnom prilikom bio „svestan svog dela, čije izvršenje je hteo“ kao i da je „bio svestan zabranjenosti svog dela“, a u optužnici Kto. 449/19 od 14.11.2019. godine, kojom mu je stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ u sticaju sa krivičnim delom nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, navedeno je da je „bio svestan svog dela, hteo njegovo izvršenje, te da je bio svestan da je isto zabranjeno“.

Imajući u vidu da je u navedenim optužnim aktima jasno navedeno da je okrivljeni prilikom izvršenja predmetnih krivičnih dela bio svestan svog dela i da je njihovo izvršenje hteo, pri čemu je bio svestan zabranjenosti svojih dela, te da je u prvostepenoj presudi na identičan način opisan direktan umišljaj okrivljenog, to su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog da je na ovaj način pravnosnažnom presudom prekoračena optužba, odnosno da su nižestepene presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Najzad, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

S tim u vezi, u zahtevu se ističe da izreka prvostepene presude ne sadrži elemente krivice, dakle subjektivni element predmetnih krivičnih dela jer „OJT Stara Pazova nije okrivljenog optužio u smislu člana 22. KZ, da je postupio sa umišljajem“, a zbog čega je prema stavu branioca prvostepeni sud bio dužan da donese oslobađajuću presudu, jer delo za koje je okrivljeni optužen po zakonu nije krivično delo.

Suprotno izloženim navodima zahteva, kao što je već navedeno u ovoj odluci, prvostepeni sud je u izreci svoje presude i pod tačkom jedan i pod tačkom dva izreke jasno naveo da je okrivljeni prilikom izvršenja krivičnopravnih radnji koje su mu stavljene na teret bio svestan svog dela, da je hteo njihovo izvršenje i da je pri tome bio svestan da su njegova dela zabranjena, i to upravo onako kako mu je i stavljeno na teret optužnim aktima. Stoga su navodi zahteva kojima se ukazuje da izreka pravnosnažne presude ne sadrži subjektivni element krivičnog dela – umišljaj okrivljenog, te da je pobijanom presudom učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni neosnovanim.

U ostalom delu, zahtevom za zaštitu zakonitosti, ukazuje se na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, i s tim u vezi ističe da je izreka presude u suprotnosti sa obrazloženjem, obzirom da u izreci nije naveden stepen pijanstva okrivljenog, dok je u obrazloženju navedeno da je okrivljeni dana 18.10.2019. godine bio u stanju običnog srednje teškog pijanstva, kao i na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, isticanjem „da umišljaj okrivljenog nije bio da udari ćerku, već suprugu, i da je povređivanje ćerke slučajno“, a što sve ne predstavlja dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP. Stoga je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Nikole Jasike u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                            Predsednik veća-sudija,

Snežana Medenica, s.r.                                                                                        Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić