Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Stevana Stepančevića, advokat Marsel Gogić, zbog povrede zakona iz člana 438 stav 2 tačka 1) ZKP, člana 439. stav 1. tačka 2) i člana 405. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pravnosnažne presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak, kao i da se izvršenje pravnosnažne presude odloži.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2 ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP iz razloga što se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ovog zakonika ne može zasnivati, a s obzirom na druge dokaze, nije očigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda. Kao nezakoniti dokaz branilac okrivljenog označava poruke pribavljene iz mobilnog telefona, koje nisu nikada pročitane na glavnom pretresu, niti su predočene okrivljenom prilikom saslušanja pred Višim javnim tužiocem, niti je okrivljenom data prilika da se o istima izjasni. Takođe, branilac ukazuje i na nezakonito reprodukovanje dva DVD sa sadržajem telefonske komunikacije, čime je prvostepeni sud povredio odredbu člana 405. ZKP, shodno kojoj je sud dužan da na glavnom pretresu reprodukuje optički ili tonski snimak ili elektronski zapis, koji se koristi kao dokaz, tako da se prisutna lica mogu upoznati sa njegovim sadržajem, čime je po navodima branioca povređen zakon u postupku koji je prethodio donošenju presude (član 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. ZKP).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda branilac u podnetom zahtevu neosnovano ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. Okolnosti navedene u predmetnom zahtevu odbrana okrivljenog iznela je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i s tim u vezi u obrazloženju presude na strani 4, stav dva i tri, dao dovoljne i jasne razloge koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na te razloge upućuje.

Pored navedenog, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i povredu zakona iz člana 439. stav 1. tačka 2) ZKP, jer je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti, koja povreda zakona u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Međutim, obrazlažući navedenu povredu, branilac navodi da je u izreci presude naveden Pravilnik o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela („Sl. glasnik RS“, br. 59/17 od 16.06.2017. godine), ali i Pravilnik o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci koji nije važio u vreme presuđenja („Sl. glasnik RS“, br. 31/18 od 27.04.2018. godine), jer je u međuvremenu usvojen novi Pravilnik o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci („Sl. glasnik RS“, br. 38/19 od 31.05.2019. godine), pa po nalaženju branioca nije se moglo utvrditi da li su navedene supstance i dalje bile na listi zabranjenih supstanci, a ako jesu pod kojim brojem... čime u suštini branilac ukazuje na povredu člana 438. stav 1. tačka 11) odnosno ukazuje na nerazumljivost izreke presude.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana, predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim ili žalbenim sudom-član 74., član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka od 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka od 1) do 3), član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Iako branilac kao razlog podnošenja zahteva u ovom delu navodi povredu iz člana 439. stav 1. tačka 2) ZKP, u suštini osporava razumljivost izreke prvostepene presude, jer se iz izreke presude ne može sa sigurnošću utvrditi da li je pravi pravilnik primenjen, čime ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) koja u smislu napred navedene odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pa je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP zahtev u odnosu na povredu člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP odbio kao neosnovan, dok je u preostalom delu, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                        Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                            Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić