Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Alekse Radu – advokat Danijela Andrijašević, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuje i na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, te na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da iste preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da radnje zbog kojih je okrivljeni oglašen krivim ne predstavljaju krivično delo iz člana 206. stav 1. KZ, obirom da iz izreke pravnosnažne presude ne proizilazi da je primenio silu u nameri oduzimanja tuđe pokretne stvari i radi sticanja protivpravne imovinske koristi, već je novac tražio prethodno, nakon čega je sledila upotreba sile, a zbog čega, prema stavu branioca, u konkretnom slučaju nedostaju radnje izvršenja krivičnog dela iz člana 206. stav 1. KZ, odnosno upotreba sile koja prethodi oduzimanju tuđe pokretne stvari.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim, iz sledećih razloga:

Krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ čini onaj ko upotrebom sile protiv nekog lica ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo, oduzme tuđu pokretnu stvar u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist.

Dakle, iz zakonskog teksta člana 206. stav 1. KZ, jasno proizilazi da je razbojništvo složeno krivično delo, koje se sastoji od krivičnog dela prinude i krivičnog dela krađe, tako da prinuda izvršena primenom sile ili pretnjom da će se neposredno napasti na život ili telo, prethodi krađi i predstavlja sredstvo njenog izvršenja.

Iz izreke pobijane prvostepene presude proizilazi da su okrivljeni Aleksa Radu i okrivljeni AA, prema kome je krivični postupak razdvojen, u vreme i na mestu opisanom u izreci, u stanju uračunljivosti, svesni svoga dela i njegove zabranjenosti, čije su izvršenje hteli, upotrebom sile protiv maloletnih oštećenih BB i VV pokušali da od njih oduzmu pokretne stvari – novac, u nameri da njihovim prisvajanjem sebi pribave protivpravnu imovinsku korist, na način bliže opisan u izreci presude (zadavanjem udaraca oštećenima, kojom prilikom je okrivljeni Aleksa Radu od oštećenog BB tražio da mu preda sve što ima), a usled čega je oštećeni BB zadobio lake telesne povrede u vidu nagnječenja u desnom jagodičnom predelu.

Po oceni ovoga suda, u izreci pravnosnažne presude, pored subjektivnih obeležja krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ – umišljaja i namere da okrivljeni prisvajanjem tuđih pokretnih stvari sebi pribave protivpravnu imovinsku korist, opisana su i sva objektivna obeležja ovog krivičnog dela, a među njima i prinuda – upotreba sile protiv oštećenih, koja je u konkretnom slučaju izvršena zadavanjem udaraca, obzirom da je okrivljeni Aleksa Radu udario oštećenog BB otvorenom šakom u predelu glave, dok je okrivljeni AA oštećenog VV udario jedan – dva puta zatvorenom šakom desne ruke u predelu glave.

Kako, dakle, izreka pravnosnažne presude sadrži sve bitne elemente, kako subjektivne, tako i objektivne krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. u vezi člana 30. i člana 33. KZ, zbog kog je okrivljeni Aleksa Radu oglašen krivim, to su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – da iz izreke presude ne proizilazi da je okrivljeni primenio silu u nameri oduzimanja tuđe pokretne stvari i sticanja protivpravne imovinske koristi, ocenjeni neosnovanim.

Stoga, suprotno navodima zahteva, Vrhovni sud nalazi da nižestepenim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Ukazujući na istu povredu zakona, branilac u podnetom zahtevu ističe i da je drugostepena presuda neobrazložena u pogledu vremena i mesta izvršenja krivičnog dela, obzirom da se u izreci prvostepene presude navodi ulica ... kao mesto izvršenja, dok se u obrazloženju presude za navedeno mesto ne daju razlozi, niti se bilo gde navodi na osnovu kog dokaza je utvrđeno mesto izvršenja dela. Dakle, u ovom delu se samo formalno ističe povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok se u suštini izloženim navodima zahteva ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Pored toga, branilac u zahtevu navodi da su prvostepeni i drugostepeni sud pogrešno označili oštećenog VV kao oštećeno lice, iako to ne proizilazi iz utvrđenog činjeničnog stanja, te da u toku postupka nije dokazano da je okrivljeni Aleksa Radu hteo da od oštećenog BB oduzme novčanik, a polemiše i sa postojanjem direktnog umišljaja kod okrivljenog da pribavi protivpravnu imovinsku korist koja prelazi iznos od 5.000,00 dinara, izvodeći sopstveni zaključak da se u konkretnom slučaju radi o krivičnom delu iz člana 206. stav 4. KZ, a ne o krivičnom delu iz člana 206. stav 1. KZ, zbog koga je okrivljeni oglašen krivim, a kojim navodima u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno na povredu zakona iz člana 440. ZKP,

Kako bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozovljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković