Branilac okr. Ž.J., adv. M.B., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe da je učinio produženo krivično delo povreda prava po osnovu rada iz člana 163. stav 1. u vezi sa članom 61. KZ.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. Ž.J. je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva za zaštitu zakonitosti ističe da su sudovi pogrešno ocenili da je delo za koje je okrivljeni optužen krivično delo, jer ne sadrži subjektivne elemente-umišljaj i nameru niti opis povrede prava, uz pozivanje na odredbu člana 439. stav 1. tačka 1) ZKP i s tim u vezi ponavlja navode odbrane okrivljenog iz prvostepenog postupka o faktičkoj nemogućnosti bezgotovinskog plaćanja zarada i doprinosa pojedinim zaposlenim radnicima zbog nedostatka novca i blokade računa, kao dokazu o odsustvu umišljaja, odnosno namere okrivljenog da ošteti zaposlene, te ukazuje na propust suda da utvrdi ovu okolnost, usvajanjem dokaznih predloga okrivljenog. Na taj način, navodi zahteva o povredi krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, po pitanju da li je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo, svode se na osporavanje činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi kao pogrešno i nepotpuno utvrđenog, u pogledu činjenica koje čine subjektivna obeležja krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim. Pored toga, branilac okrivljenog ističe da se drugostepeni sud ni jednom rečju nije bavio primedbama okrivljenog iznetim u žalbi, vezano za navedeni propust prvostepenog suda, čime ukazuje na odsustvo razloga u drugostepenoj presudi za ocenu žalbenih navoda, odnosno na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Međutim, odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog u granicama prava koja u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, niti zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, zbog čega je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. Ž.J. ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                    Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                          Bata Cvetković,s.r.