Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-N-792/19 od 26.11.2019. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog Jovana Savovića i njegovog branioca, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Jovana Savovića, advokat Jovan Jovanović, zbog povreda zakona iz člana 439. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine obe pobijane ili samo drugostepenu presudu i spise predmeta vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da pobijane odluke preinači, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio predmetno krivično delo.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu pa je održao sednicu veća, o kojoj shodno članu 488. stav 2. ZKP nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu branioca okrivljenog, našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je za postojanje krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ neophodno da se usled primene nasilja, pretnje napadom na život i telo ili drskog i bezobzirnog ponašanja prouzrokuje ugrožavanje telesnog integriteta, spokojstva ili duševnog stanja člana porodice, s tim da osećaj ugroženosti kod oštećenog mora da ima kontinuirani oblik - nasilje u porodici predstavlja model ponašanja, a ne pojedinačan incident. Prema navodima zahteva izrekom presude nije opisano na koji način je izvršeno nasilje u porodici, a jedna kratkotrajna svađa ili sukob između dva člana porodice – oca i sina koji su živeli u zajednici u kojoj nije postojalo međusobno nasilje, ne može činiti biće krivičnog dela nasilje u porodici.

Iznete navode zahteva branioca okrivljenog kojima se ističe da delo okrivljenog za koje je oglašen krivim pravnosnažnom presudom nije krivično delo i da je time na štetu okrivljenog povređen zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Radnja izvršenja predmetnog krivičnog dela određena je trajnim glagolom, pa se u smislu odredbe člana 112. stav 30. KZ smatra da je delo učinjeno ako je radnja izvršena jednom ili više puta.

Po oceni ovoga suda, činjenični opis radnje izvršenja dat u izreci prvostepene presude sadrži sve činjenice i okolnosti koje predstavljaju zakonska obeležja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 4. u vezi st. 1. i 2. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom i to kako one koje se tiču radnje izvršenja koja se u konkretnom slučaju ogleda u primeni nasilja prema članu svoje porodice – ocu koja se sastoji u zadavanju više udaraca oštećenom drvenom oblicom u predelu glave, čime mu je okrivljeni naneo teške telesne povrede opisane u izreci prvostepene presude usled kojih povreda je kod oštećenog nastupila smrt, što je zajedno sa činjenicom da su se okrivljeni i oštećeni i ranije pre kritičnog događaja sukobljavali, imalo za posledicu ugrožavanje telesnog integriteta oštećenog kao člana porodice, tako i one koje se odnose na postojanje subjektivnih obeležja krivičnog dela.

Shodno tome, okrivljeni je suprotno navodima zahteva, na način opisan u izreci prvostepene presude, opisanim radnjama izvršenim u jednom događaju dana 24.11.2018. godine ugrozio telesni integritet člana svoje porodice, svoga oca, i time ostvario sva zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 194. stav 4. u vezi st. 1. i 2. KZ.

Stoga su navodi zahteva kojima se ukazuje da delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo i da je pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog povređen zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP, od strane ovog suda ocenjeni kao neosnovani.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu ističe i to da apelacioni sud nije cenio navode žalbe kojima je isticano da u radnjama okrivljenog nema zakonskih obeležja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 4. u vezi st. 1. i 2. KZ niti je odgovorio na pitanje zbog čega je okrivljeni osuđen na kaznu zatvora u trajanju od sedam godina, kojim navodima se ukazuje na povredu zakona iz člana 460. ZKP učinjenu od strane drugostepenog suda.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 460. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog Jovana Savovića u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                        Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                    Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić