Istom presudom prema okrivljenima S.M.1 i R.D. na osnovu člana 354. stav 1. tačka 3. ZKP odbijena je optužba da su izvršili po jedno krivično delo zagađenje životne sredine iz člana 263. stav 1. KZ zbog nastupanja zastarelosti krivičnog gonjenja.

Prvostepenom presudom okrivljeni su obavezani da solidarno na ime troškova krivičnog postupka plate iznos od 124.172,00 dinara kao i po 5.000,00 dinara na ime paušalnih troškova, u roku od 15 dana po prijemu presude pod pretnjom prinudne sudske naplate.

Presudom Kž1 5233/13 od 16.12.2013. godine Apelacioni sud u Kragujevcu je uvaženjem žalbe Osnovnog javnog tužioca u Požegi i delimičnim uvaženjem žalbi branioca okrivljenog S.M.1 i okrivljenog B.M., preinačio prvostepenu presudu u osuđujućem delu u pogledu pravne ocene dela i odluke o krivičnoj sankciji, tako što je taj sud radnje okrivljenog S.M.1 opisane u delu izreke pod stavom II tačka v) izreke, za koje je oglašen krivim i krivično-pravne radnje okrivljenog B.M. opisane pod stavom II tačka g) izreke, za koje je oglašen krivim, pravno kvalifikovao kao produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 1. KZ u vezi člana 61. KZ, pa je okrivljenom S.M.1 uzeta kao pravilno utvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine za izvršeno krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 1. KZ u vezi člana 278. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je prvostepenom presudom pod stavom II tačka a) izreke oglašen krivim, a za izvršeno krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 1. KZ u vezi člana 61. KZ utvrdio mu kaznu zatvora u trajanju od tri meseca, a okrivljenom B.M. utvrdio kaznu zatvora u trajanju od jedne godine za učinjeno krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 2. u vezi člana 278. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim u stavu II tačka a) izreke, a za izvršeno produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 1. u vezi člana 61. KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju od tri meseca, pa je osudio okrivljenog S.M.1 na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i dva meseca, okrivljenog B.M na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i dva meseca, okrivljene R.D, M.G. i M.A. za izvršeno po jedno krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 1. u vezi člana 278. stav 2. u vezi stava 1. KZ opisanih u stavu I tačka a, b, v i g izreke, za koje su oglašeni krivim prvostepenom presudom, na kazne zatvora u trajanju od po šest meseci, a okrivljenu LJ.D. za izvršeno krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 1. u vezi člana 278. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašena krivom u stavu II pod tačkom a) izreke na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine. Drugostepeni sud je okrivljenog B.M. na osnovu člana 423. tačka 1. ZKP oslobodio od optužbe da je izvršio jedno produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 61. KZ opisano pod stavom II tačka b) izreke pobijane presude.

Apelacioni sud u Kragujevcu je uvaženjem žalbe punomoćnika oštećenih S.M.2 i M.M. 2 prvostepenu presudu ukinuo u delu odluke o troškovima krivičnog postupka i u tom delu spise predmeta uputio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje u stavu IV izreke, dok su žalbe branioca okrivljenih S.M.1 i B.M. u preostalom delu kao i žalbe okrivljenog S.M.1, branioca okrivljene LJ.D., okrivljene LJ.D., branioca okrivljenog R.D. i branioca okrivljenog M.A., odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda je u nepreinačenom delu stava I i II potvrđena, a u stavu III izreke je ostala neizmenjena.

Protiv ovih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneo je:

-branilac okrivljenog S.M.1, advokat M.M.1, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 2. ZKP, sa predlogom da zahtev za zaštitu zakonitosti uvaži, utvrdi da je povređen zakon i ukine drugostepena presuda u odnosu na ovog okrivljenog a predmet vrati Apelacionom sudu u Kragujevcu na ponovno odlučivanje i to pred potpuno izmenjenim većem ili da se prvostepena i drugostepena presuda preinače tako što će ovaj okrivljeni biti oslobođen od optužbe za krivično delo za koje je pravnosnažno osuđen. U zahtevu je predloženo da se okrivljenom na osnovu člana 488. ZKP odloži izvršenje pravnosnažne presude kao i da branilac i okrivljeni budu prisutni na sednici veća jer je isto od značaja za donošenje odluke po predmetnom zahtevu;

-branilac okrivljenog B.M., advokat M.M.1, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 2. ZKP, sa predlogom da se zahtev za zaštitu zakonitosti uvaži, utvrdi da je povređen zakon i ukine drugostepena presuda u odnosu na okrivljenog B.M. a spisi predmeta vrate Apelacionom sudu u Kragujevcu na ponovno odlučivanje i to pred potpuno izmenjenim većem ili da se u odnosu na ovog okrivljenog prvostepena i drugostepena presuda preinače tako što će ovaj okrivljeni biti oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo za koje je pravnosnažno osuđen. Branilac je u zahtevu predložio da se odloži izvršenje pravnosnažne presude kao i da branilac i okrivljeni budu prisutni na sednici veća u smislu člana 488. ZKP;

-branilac okrivljenog M.A., advokat M.M.1, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaženjem zahteva za zaštitu zakonitosti ukine drugostepenu presudu i predmet vrati tom sudu na ponovno odlučivanje u potpuno izmenjenom veću ili da preinači prvostepenu i drugostepenu presudu tako što će ovog okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio krivično delo za koje je pravnosnažno osuđen. Branilac je predložio da se okrivljenom odloži izvršenje pravnosnažne presude kao i da u smislu člana 488. ZKP on i okrivljeni budu prisutni sednici veća što je od značaja za donošenje odluke po predmetnom zahtevu;

-branilac okrivljenog M.A., advokat M.M.1, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine prvostepenu i drugostepenu presudu i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje kao i da se okrivljenom odloži izvršenje kazne izrečene pravnosnažnom presudom do odluke po predmetnom zahtevu;

-branilac okrivljenog R.D., advokat M.M.1, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaži zahtev za zaštitu zakonitosti, utvrdi da je povređen zakon i ukine drugostepenu presudu u odnosu na ovog okrivljenog a predmet vrati Apelacionom sudu u Kragujevcu na ponovno odlučivanje i to pred potpuno izmenjenim većem ili da preinači prvostepenu i drugostepenu presudu tako što će ovog okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio krivično delo za koje je pravnosnažno osuđen. U zahtevu je predloženo da se okrivljenom R.D. odloži izvršenje pravnosnažne presude kao i da branilac i okrivljeni u smislu člana 488. ZKP budu prisutni na sednici veća što je od značaja za donošenje odluke po zahtevu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio zahteve za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih S.M.1, B.M., M.A. i R.D. Republičkom javnom tužiocu smatrajući da prisustvo Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, zbog čega ih nije obavestio o sednici veća u smislu člana 488. stav 2. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je po oceni navoda u zahtevima, uz primenu člana 604. ZKP u odnosu na prvostepenu presudu, našao:

Branilac okrivljenog M.A. u zahtevu za zaštitu zakonitosti pobija navedene presude zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP navodima da se u radnjama ovog okrivljenog opisanim u izreci prvostepene presude stiču zakonska obeležja krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ, pa je s obzirom na propisanu kaznu zatvora za to krivično delo u konkretnom slučaju nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja a u smislu odredbi čl. 103. i 104. KZ zbog čega je u redovnom krivičnom postupku trebalo donetu presudu kojom se optužba prema ovom okrivljenom odbija zbog apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su izneti navodi branioca okrivljenog M.A. kojima se ukazuje na citiranu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka neosnovani.

Ovo stoga, jer iz činjeničnog opisa datog u stavu I tačka a) izreke prvostepene presude proizlaze sva zakonska obeležja krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 1. u vezi člana 278. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje krivično delo je okrivljeni M.A. oglašen krivim pravnosnažnom presudom, pa imajući u vidu da je predmetno krivično delo izvršeno u periodu od oktobra 1996. do proleća 1997. godine i da je za to krivično delo propisana kazna zatvora od jedne do osam godina, to bi u smislu odredaba člana 103. tačka 4. KZ i člana 104. stav 6. KZ apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za ovo krivično delo nastupila u oktobru 2016. godine. Stoga se izneti navodi zahteva branioca ovog okrivljenog da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP, zasnovani na stavu da je radnje okrivljenog opisanim u izreci prvostepene presude trebalo pravno kvalifikovati kao krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ, ocenjuju neosnovanim.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su neosnovani navodi zahteva branioca okrivljenih S.M. 1, B.M., M.A. i R.D. da je nižestepenim presudama učinjena i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP sa obrazloženjem da je optužba prekoračena i povređen objektivni identitet između optužbe i presude time što je prvostepeni sud u izreku presude uneo odredbe Zakona o zaštiti na radu i Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu kao i činjenice koje nisu bile označene u optužnom aktu u pogledu kojih nisu izvođeni dokazi, a odnose se na lica koja su oštećena izvršenjem krivičnog dela iz člana 288. stav 1. u vezi člana 278. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje su ovi okrivljeni oglašeni krivim pravnosnažnom presudom.

Ove navode Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, a imajući u vidu da je ova povreda zakona neosnovano isticana u postupku po redovnom pravnom leku, ovaj sud prihvata razloge koje je dao Apelacioni sud u Kragujevcu na strani 8 i 9 obrazloženja drugostepene presude i na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Nadalje, branilac okrivljenih u zahtevima ističe da je za osnovni oblik krivičnog dela iz člana 278. stav 1. KZ neophodno da je izazvana opasnost za život individualno neodređenog broja lica ili pak određenog ali neograničenog kruga lica, a da su u konkretnom slučaju sva lica, prema kojima je eventualno postojala opasnost za život i telo individualno određena, a izvan tog kruga lica nije postojala opasnost za život i telo nekih drugih lica zbog čega se, prema navodima zahteva, u radnjama okrivljenog eventualno stiču zakonska obeležja krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ, a ne krivičnog dela iz člana 288. stav 2. u vezi člana 278. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje su okrivljeni oglašeni krivim.

Iznete navode zahteva kojima se prvostepena i drugostepena presuda pobijaju zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, jer iz činjeničnog opisa datog u izreci prvostepene presude proizlazi da su okrivljeni opisanim radnjama izazvali opasnost za život i telo ljudi postupajući kao odgovorna lica, pri čemu je kao posledica krivičnog dela nastupila opasnost za život ili telo ljudi i to u vidu teže posledice, što sve čini zakonska obeležja krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 1. u vezi člana 278. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje su okrivljeni oglašeni krivim pravnosnažnom presudom. Ovo posebno kada se ima u vidu da je u redovnom krivičnom postupku utvrđeno na osnovu medicinskog veštačenja da prilikom rada sa otpadnim olovnim materijama, koje imaju naročito izraženo toksično dejstvo, može doći do zagađivanja i drugih individualno neodređenih lica kao i da su pojedini radnici koji nisu neposredno obavljali poslove na prebiranju i sečenju otpadnih akumulatora, poput radnika vozača teretnih vozila i radnika koji su poslove obavljali na viljuškaru, imali povećane koncentracije olova u krvi.

Po nalaženju ovoga suda, neosnovano se zahtevima branioca okrivljenih S.M.1, B.M., M.A. i R.D. osporava svojstvo odgovornih lica koje su imali ovi okrivljeni prilikom izvršenja predmetnih krivičnih dela.

Naime, prema odredbi člana 112. stav 5. KZ, odgovornim licem u pravnom licu smatra se lice koje na osnovu zakona, propisa ili ovlašćenja vrši određene poslove upravljanja, nadzora ili druge poslove iz delatnosti pravnog lica, kao i lice kome je faktički povereno obavljanje tih poslova. Odgovornim licem smatra se i službeno lice kad su u pitanju krivična dela kod kojih je kao izvršilac označeno odgovorno lice, a u tom zakoniku nisu predviđena u glavi o krivičnim delima protiv službene dužnosti, odnosno kao krivična dela službenog lica.

Iz spisa predmeta proizlazi da su okrivljeni bili ovlašćeni da vrše određene poslove upravljanja, nadzora i druge poslove iz delatnosti pravnog lica organizovanjem procesa proizvodnje i angažovanjem radnika i to okrivljeni M.A., R.D. i S.M.1 kao osnivači svojih preduzeća a okrivljeni B.M. kao rukovodilac proizvodnje u poslovnoj jedinici preduzeća u kome je bio zaposlen, i da sledstveno tome oni imaju svojstvo odgovornog lica, pa je u konkretnom slučaju, na krivična dela koja su bila predmet optužbe, a nasuprot navodima zahteva branioca okrivljenih, primenjen zakon koji je trebalo primeniti.

Nadalje, iz spisa predmeta proizlazi da je drugostepeni sud nalazeći da je odredbu člana 234. stav 1. KZ koja je stupila na snagu nakon izvršenja krivičnih dela opisanih u stavu II tačka v i g izreke prvostepene presude blaža za okrivljene S.M.1 i B.M. u odnosu na odredbu člana 359. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, prema kojoj su radnje okrivljenih u citiranom delu izreke bile pravno kvalifikovane prvostepenom presudom, delimično uvažio žalbe branioca okrivljenih i u pogledu pravne ocene dela i odluke o krivičnoj sankciji preinačio prvostepenu presudu, primenom odredbe člana 5. KZ. Iz iznetog proizlazi da je drugostepena presuda preinačena u korist okrivljenih S.M.1 i B.M. i to delimičnim uvaženjem žalbe njihovog branioca, što je drugostepeni sud bio ovlašćen da učini, te da navedeno preinačenje nije učinjeno na njihovu štetu uvaženjem žalbe javnog tužioca kako se to neosnovano ističe u zahtevima branioca okrivljenih.

U zahtevu branioca okrivljenog M.A. pravnosnažne presude se pobijaju i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP navodima da se iste u pogledu odlučnih činjenica zasnivaju na pogrešnom uverenju suda i da u redovnom krivičnom postupku nije na nesumnjiv način utvrđeno da je teško narušeno zdravlje oštećenog O.T. delovanjem okrivljenog M.A., niti se iz presude vidi na osnovu kojih dokaza je utvrđena ta činjenica, a da nalaz i mišljenje veštaka, prema navodima zahteva, ne potkrepljuje zaključke suda u pogledu nastupele posledice krivičnog dela, kojim navodima se, po oceni ovoga suda, pobijane presude osporavaju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, što nije razlog zbog kog okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti na osnovu člana 485. stav 4. ZKP.

Branilac okrivljenih u podnetim zahtevima ističe da je prvostepenom i drugostepenom presudom učinjena povreda zakona iz člana 424. stav 1. tačka 1.) ZKP, da je drugostepenom presudom povređena odredba člana 447. ZKP čime je povređeno pravo na odbranu okrivljenog, da je izreka prvostepene presude nerazumljiva i da je time učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. ZKP kao i da je činjenično stanje u pogledu odlučnih činjenica nepotpuno utvrđeno, što, po nalaženju ovoga suda ne predstavlja razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca u smislu člana 485. stav 4. ZKP može podneti ovaj vanredni pravni lek, pa su zahtevi branioca okrivljenih S.M.1, B.M., M.A. i R.D., u ovom delu ocenjeni kao nedozvoljeni.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                             Predsednik veća sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                        Janko Lazarević,s.r.