Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.3697/13 od 16.12.2014. godine povodom izjavljenih žalbi, a po službenoj dužnosti, kao i usvajanjem žalbi okrivljenog D.M. i njegovih branilaca u delu u kome se prvostepena presuda pobija zbog odluke o krivičnoj sankciji i žalbe punomoćnika oštećenog LJ.D., u delu u kome se prvostepena presuda pobija zbog odluke o troškovima krivičnog postupka, Apelacioni sud u Beogradu je preinačio presudu Višeg suda u Negotinu K br.14/2010 od 25.02.2013. godine, tako što je okrivljenog D.M., oglasio krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi člana 61. KZ, za koje ga je osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 18.11.2005. godine pa do 17.05.2006. godine.

Navedenom presudom obavezan je okrivljeni D.M. da sudu na ime paušala naknadi novčani iznos od 20.000,00 dinara kao i da na ime troškova krivičnog postupka pred Apelacionim sudom u Beogradu isplaćenih iz budžetskih sredstava suda naknadi iznos od 25.000,00 dinara i da plati troškove krivičnog postupka nastale pred prvostepenim sudom i troškove oštećenog LJ.D., čiju će visinu utvrditi prvostepeni sud posebnim rešenjem, u roku od 30 dana od pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Istom presudom, obavezan je okrivljeni D.M. da oštećenima na ime imovinsko pravnih zahteva naknadi novčane iznose bliže navedene u izreci drugostepene presude, u roku od 30 dana po pravnosnožsti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok su oštećeni doo C. S, D.B., N.R. i A.D. upućeni da svoj imovinsko pravni zahtev u odnosu na okrivljenog D.M. ostvaruju u parnici, dok su žalbe okrivljenog D.M. i njegovih branilaca i punomoćnika oštećenog LJ.D. u preostalom delu, kao i žalba javnog tužioca i Višeg javnog tužilaštva u Negotinu u celosti odbijene kao neosnovane.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog D.M., advokat I.R., zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi optužbe i krivične odgovornosti.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.M., je neosnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.M. ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP navodima da je, nakon što je tužilaštvo pre otvaranja pretresa pred drugostepenim sudom izmenilo optužnicu, okrivljeni drugostepenom presuom oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi člana 61. KZ koje nije bilo propisano zakonom u vreme izvršenja krivičnog dela, i da je budući da je krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi stava 3. i 1. u vezi člana 61. KZ za koje je okrivljeni oglašen krivim prvostepenom presudom prestalo da postoji u vreme donošenja drugostepene presude, pravilnom primenom zakona, okrivljenog trebalo osloboditi optužbe.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog D.M. isticao je u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge za postojanje pravnog kontinuiteta inkriminacije dela za koje je okrivljeni oglašen krivim (strana 35i 36 drugostepene presude) koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.M., kojima se ukazuje na nepravilnosti prilikom utvrđivanja činjenica u ovom krivičnom postupku iz obavljenog superveštačenja, kao i da su oštećeni u ovom krivičnom postupku obeštećeni u parničnom postupku, i u stečajnom postupku, Vrhovni kasacioni sud nije cenio, budući da se istima osporava utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim presudama, a što u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja razlog zbog koga bi okrivljeni mogao podneti ovaj vanredni pravni lek.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                    Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                              Dragiša Đorđević, s.r.