.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 259/2016
22.03.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević Dičić, Maje Kovačević-Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Draganom Vuksanović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okr. M.B., zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti okrivljenog M.B. i njegovog branioca adv. M.I., podnetim protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K 1793/14 od 02.11.2015. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1514/15 od 12.01.2015. godine, u sednici veća održanoj 22.03.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJU SE zahtevi za zaštitu zakonitosti okrivljenog M.B. i njegovog branioca adv. M.I., podneti protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K 1793/14 od 02.11.2015. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1514/15 od 12.01.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K 1793/14 od 02.11.2015. godine, okrivljeni M.B. oglašen je krivim zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od dve godine.
Odlučujući o žalbama okrivljenog, njegovog branioca i punomoćnika maloletne oštećene I.B., Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Kž1 1514/15 od 12.01.2015. godine, odbio žalbe okrivljenog i njegovog branioca i prvostepenu presudu potvrdio dok je žalbu punomoćnika maloletne oštećene odbacio kao nedozvoljenu.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su okrivljeni M.B. i njegov branilac adv. M.I., bez navođenja zakonskih razloga, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahteve usvoji, obe presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da iste preinači u skladu sa zahtevima okrivljenog.
Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta sa zahtevima za zaštitu zakonitosti, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog adv. M.I. nema zakonom propisan sadržaj.
Zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog M.B. je nedozvoljen.
Odredbom člana 484. ZKP koja propisuje obavezan sadržaj zahteva propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (485. stav 1.) a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2. i 3. tog zakonika mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava. S tim u vezi, odredba člana 484. ZKP, obavezuje podonsioca zahteva da kada je u pitanju sadržaj zahteva označi zakonske odredbe kao razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka i da u zahtevu istaknute povrede zakona obrazloži.
U predmetnom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog adv. M.I., nije označio povrede zakonskih odredbi zbog kojih podnosi zahtev niti je obrazložio u čemu se povrede sastoje. U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac je samo naveo „da tekst zahteva za zaštitu zakonitosti nije još uvek dobio od okrivljenog te da će ga dostaviti naknadno“.
Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud je našao da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nema zakonom propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.
Odredbom člana 483. stav 1. ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a stavom 3. istog člana propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.
Imajući u vidu navedeno, te da je u konkretnom slučaju zahtev za zaštitu zakonitosti napisao lično okrivljeni, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je zahtev okrivljenog M.B. nedozvoljen.
Okolnost da je zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog M.B. branilac dostavio Vrhovnom kasacionom sudu uz propratni dopis koji je naslovio kao zahtev za zaštitu zakonitosti – dopuna - ne ukazuje da je zahtev okrivljenog podnet preko branioca, u smislu odredbe člana 483. stav 1. ZKP, s obzirom na to da zahtev za zaštitu zakonitosti treba da bude sačinjen i potpisan od strane branioca okrivljenog. Ovo, posebno, kada se ima u vidu odredba člana 483. stav 3. ZKP, kojom je propisano da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca, a čiji je smisao u tome da je potrebno da pred najvišim sudom u postupku u kojem se raspravlja o povredi zakona okrivljeni bude zastupan od strane pravno kvalifikovanog lica, što podrazumeva i to da branilac okrivljenog sačini zahtev za zaštitu zakonitosti, a ne da nadležnom sudu dostavi zahtev za zaštitu zakonitosti koji je okrivljeni lično napisao i potpisao.
Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 3. u vezi člana 484. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 483. stav 3. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar - savetnik Predsednik veća-sudija
Dragana Vuksanović, s.r. Dragiša Đorđević, s.r.
