Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da se prvostepena i drugostepena presuda zasnivaju na dokazu na kome se sudska odluka ne može zasnivati, čime je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP. Prema navodima zahteva obe presude zasnivaju se na zapisniku o prepoznavanju okr. V.M., sačinjenom u službenim prostorijama PU za Grad Beograd, UKP treće odeljenje od 27.04.2011. godine, kada je okr. N.M. vršio prepoznavanje okr. V.M., iako takvu dokaznu radnju Zakonik o krivičnom postupku važeći u vreme prepoznavanja nije predviđao, a na tom zapisniku nije sadržana pouka o pravima i obavezama okr. N.M. u smislu odredaba ZKP, što zapisnik čini pravno manjkavim zbog čega je morao biti izdvojen iz spisa.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da je okr. N.M. pre prepoznavanja okr. V.M., kao lica, od koga je nabavljao heroin, dana 27.04.2011. godine bio saslušan u svojstvu osumnjičenog u skladu sa odredbom člana 226. stav 9. Zakonika o krivičnom postupku važećeg u vreme preduzimanja te radnje, da je bio poučen o svim pravima u postupku, da je obavio poverljiv razgovor sa braniocem, adv. S.B., a sa svojim pravima u postupku bio je upoznat i prethodnog dana, 26.04.2011. godine, kada se branio ćutanjem. Prilikom saslušanja u svojstvu osumnjičenog dana 27.04.2011. godine okr. N.M. je izneo svoju odbranu u kojoj je, između ostalog ukazao na lice od koga je nabavljao heroin, opisao detalje vezane za njihove dogovore, količine i način preuzimanja heroina ... dajući, pri tome i fizički opis lica, a tada je izjavio i da je spreman da izvrši prepoznavanje lica od koga je nabavljao i za koga je prodavao heroin.

Tačno je da u Zakoniku o krivičnom postupku važećem u vreme preduzimanja navedene istražne radnje nije bilo predviđeno prepoznavanje okrivljenog od strane drugog okrivljenog, međutim, to ne umanjuje dokaznu snagu te procesne radnje, koju prvostepeni i drugostepeni sud pravilno tretiraju kao sastavni deo odbrane okrivljenog. Pravo svakog okrivljenog je da se brani na način koji smatra najboljim za sebe, posebno kada se ima u vidu odredba člana 246. stav 5. ZKP, koja propisuje da se može osloboditi od kazne učinilac krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ koji je otkrio od koga nabavlja opojnu drogu, te u tom smislu, ne postoji nijedna zakonska prepreka da okrivljeni u svojoj odbrani dobrovoljno ukaže na drugog saizvršioca i da ga eventualno i prepozna. Osim toga, prepoznavanje okr. V.M. od strane okr. N.M. nije jedini dokaz na kome je zasnovano činjenično stanje, jer je priznanje okr. N.M. iz predistražnog postupka potvrđeno i drugim dokazima izvedenim na glavnom pretresu i to potvrdama o privremeno oduzetim predmetima od 26.04.2011. godine, nalazom i mišljenjem NKTC br. 234-2-16841/11 od 27.04.2011. godine i nalazom i mišljenjem DNK centra za genetiku od 16.06.2011. godine, kao i iskazima saslušanih svedoka. Inače, prvostepeni sud se posebno bavio ocenom zapisnika o saslušanju okr. N.M. od 27.04.2011. godine i obavljenog prepoznavanja i o tome dao vrlo jasne i uverljive razloge.

Prema tome, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, prepoznavanje koje je obavio okr. N.M. ne može se smatrati nedozvoljenim dokazom, pa su neosnovani navodi zahteva o postojanju bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP. Osim toga, na navedenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka odbrana okr. N.M. ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome u obrazloženju presude na strani 7, u poslednjem stavu i na stranama 8 i 9 dao dovoljne i jasne razloge koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Ostalim navodima zahteva branilac okr. V.M. ukazuje na način lišenja slobode ovog okrivljenog i zadržavanje u policijskoj upravi odnosno na povrede odredaba Zakonika o krivičnom postupku, vezane za postupanje policije u pretkrivičnom postupku, koje ne opredeljuje konkretno. Međutim, povreda odredaba Zakonika o krivičnom postupku vezane za postupanje policije u pretkrivičnom postupku, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. V.M. ocenio neosnovanim i na osnovu odredbe člana 491.ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                             Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović, s.r.                                                                      Dragiša Đorđević, s.r.