Presudom Višeg suda u Šapcu 1Kž1 260/24 od 09.12.2024. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljene AA, advokata Vladimira Andrića i advokata Brane Stojčića i presuda Osnovnog suda u Šapcu 1K 163/21 od 13.09.2024. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljene AA, advokat Vladimir Andrić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, kao osnovan, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno članu 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Vladimira Andrića je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljene u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odnosno da se presude zasnivaju na nezakonitom dokazu. Kao nezakoniti dokaz branilac označava zapisnike o ispitivanju svedoka oštećene BB, svedoka VV (suprug okrivljene), svedoka GG (dever okrivljene) i svedoka DD (jetrva okrivljene), pri čemu u obrazloženju zahteva ukazuje samo na nezakonitost zapisnika o ispitivanju svedoka oštećene BB i svedoka DD i navodi da se nezakonitost ovih zapisnika o ispitivanju svedoka ogleda u činjenici da sud svedoke nije upozorio, shodno članu 94. Zakonika o krivičnom postupku, da su oslobođene od dužnosti svedočenja.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 94. ZKP u stavu 1. propisano je da je od dužnosti svedočenja oslobođeno lice sa kojim okrivljeni živi u braku, vanbračnoj ili drugoj trajnoj zajednici života (tačka 1), srodnik okrivljenog po krvi u pravoj liniji, u pobočnoj liniji do trećeg stepena zaključno, kao i srodnik po tazbini do drugog stepena zaključno (tačka 2) i usvojenik i usvojitelj okrivljenog. Stavom 3. istog člana propisano je da je organ postupka dužan da lice iz stava 1. ovog člana, pre ispitivanja ili čim sazna za njegov odnos prema okrivljenom, upozori da ne mora da svedoči, a upozorenje i odgovor se unose na zapisnik.

Iz spisa predmeta proizlazi da je oštećena BB na zapisniku sa glavnog pretresa od 26.10.2021. godine, upozorena da je oslobođena od dužnosti svedočenja, koje upozorenje je, kao i odgovor oštećene da želi da svedoči, unet u zapisnik u smislu člana 94. stav 3. ZKP. Samim tim zasnivanjem presude na zapisniku o ispitivanju oštećene BB nije učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2 tačka 1) ZKP, kako se to neosnovano navodi u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Osim toga, neosnovano je ukazivanje u podnetom zahtevu da je označena povreda zakona učinjena prilikom ispitivanja svedoka DD, s obzirom da ista, kao supruga brata od muža okrivljene, ne spada u krug lica oslobođenih od dužnosti svedočenja, te neupozoravanje svedoka, u smislu člana 94. ZKP, ne čini zapisnik o ispitivanju svedoka nezakonitim, pa su suprotni navodi branioca ocenjeni kao neosnovani.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome okrivljeni, na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP, može preko branioca podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog zakonika propisanih u članu 74., članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred Apelacionim sudom (drugostepenim sudom).

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac numeriše i obrazlaže da je pobijanim presudama učinjena i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, jer je izreka prvostepene presude nerazumljiva, protivrečna sama sebi i razlozima presude, a da osim toga nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama koje su predmet dokazivanja, a dati razlozi su nejasni i u znatnoj meri protivrečni, kao i povredu iz člana 428. stav 8. ZKP, navodima da sud suprotno ovoj odredbi nije izneo činjenice koje je utvrdio i iz kojih razloga ih uzima kao dokazane ili nedokazane i kojim razlozima se rukovodio prilikom utvrđivanja da je okrivljeni učinio ovo krivično delo.

Pored toga, u podnetom zahtevu branilac ukazuje da sud nije pravilno cenio odbranu okrivljene, ni iskaze ispitanih svedoka, kao ni činjenicu da oštećena vidljivih povreda nije imala, već osuđujuću presudu zasniva na iskazu svedoka oštećene BB, čiji iskaz, iako sud prihvata, okrivljenu oglašava krivom za odgurivanje otvorenim dlanom ruke, a ne za udarac pesnicom, kako je to oštećena navela, kojim navodima se dovodi u sumnju iskaz oštećene i utvrđeno činjenično stanje. Takođe, branilac osporava konstataciju ordinirajućeg lekara dr Aleksandra Petkovića, u pogledu postojanja bola kod oštećene i nalaz i mišljenje sudskog veštaka dr Slobodana Mirkovića, koji je sačinjen na osnovu konstatacije lekara da osećaj bola nije fingiran, kojim navodima ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako se, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti ne može podneti zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2 tačka 2) ZKP, člana 428. stav 8. ZKP i člana 440. ZKP Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene u ovim delovima ocenio kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je u smislu odredbe člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Miroljub Tomić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković