.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 267/2016
23.03.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković, Gorana Čavline i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Medenicom kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog M.C.1, zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – advokata R.L., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi K br. 205/15 od 25.11.2015. godine i Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 2Kž1 br. 360/15 od 14.01.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 23. marta 2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.C.1 – advokata R.L., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi K br. 205/15 od 25.11.2015. godine i Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 2Kž1 br. 360/15 od 14.01.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi K br. 205/15 od 25.11.2015. godine, okrivljeni M.C.1 oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje delo mu je primenom odredaba člana 64, 65. i 66. KZ izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.
Istom presudom, okrivljeni je obavezan da sudu plati paušalne trškove krivičnog postupka u iznosu od 2.000,00 dinara, i da plati OJT Stara Pazova troškove krivičnog postupka u iznosu od 18.986,00 dinara, te da oštećenom M.C.2 plati troškove na ime nagrade za njegovog punomoćnika u iznosu od 34.125,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja.
Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 2Kž1 br. 360/15 od 14.01.2016. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog M.C.1 – advokata R.L., a presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi K br.205/14 od 25.11.2015. godine, potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog M.C.1 - advokat R.L., zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), konkretno zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1. i 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe za krivično delo iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ.
Ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbe člana 487. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:
Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).
Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, član 438. stav 1. tač. 1. i 4. i tačka 7. do 10. i stav 2. tačka 1, član 439. tačka 1. do 3. i član 441. st. 3. i 4. ZKP.
Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.
U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog M.C.1, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1.i 2. ZKP, pri čemu samo formalno označava ovu povredu, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, međutim ne konkretizuje u čemu se ova povreda sastoji, dok suštinski, u obrazloženju zahteva, ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu izvedenih dokaza, isticanjem da tokom prvostepenog krivičnog postupka nije dokazano da je okrivljeni izvršio predmetno krivično delo, da je pravnosnažna presuda zasnovana samo na osnovu iskaza oštećenog i njegove supruge, te na osnovu „uopštenog nalaza i mišljenja sudskog veštaka“ iz kog se ne može sa sigurnošću zaključiti da je oštećeni zadobio laku telesnu povredu na način opisan u izreci pravnosnažne presude.
Iz iznetih navoda, dakle, proizilazi da se nižestepene presude suštinski pobijaju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene dokaza, a što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.
Imajući u vidu da je u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona zbog koje podnošenje zahteva dozvoljeno, dok se suštinski ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP.
Sa svega izloženog, doneta je odluka kao u izreci.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Snežana Medenica , s.r. Nevenka Važić, s.r.
