Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 916/21 od 11.01.2022. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog Milivoja Milića, preinačena je presuda Višeg suda u Šapcu K 32/21 od 06.09.2021.godine, u delu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu, okrivljenog Milivoja Milića za krivično delo ubistvo u podstrekavanju iz člana 113. u vezi člana 34. stav 2. KZ, za koje je tom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od po 6 (šest) godina, u koje mu je uračunao vreme provedeno u pritvoru, dok su žalbe branilaca okrivljenog u preostalom delu, odbijene kao neosnovane, a presuda Višeg suda u Šapcu K 32/21 od 06.09.2021.godine, u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenog Milivoja Milića, advokat Slobodan Stašević, zbog povreda zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, da ukine prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovni postupak ili da preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe za navedeno krivično delo.

- branilac okrivljenog Milivoja Milića, advokat Nemanja Vasiljević, zbog povreda zakona iz člana 485. stav 3. u stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, da ukine prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovni postupak prvostepenom sudu ili da preinači pobijane presude tako što će okrivljenog oglasiti krivim za krivično delo dogovor za izvršenje krivičnog dela iz člana 345. KZ i osuditi ga u granicama kazne propisane za ovo krivično delo.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Milivoja Milića, advokata Slobodana Staševića je neosnovan, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Milivoja Milića, advokata Nemanje Vasiljevića neblagovremen.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Milivoja Milića, advokat Slobodan Stašević ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodima da se pravnosnažna presuda zasniva na dokazima na kojima se ne može zasnivati, te u tom smislu kao nezakonit dokaz označava CD sa narezanim audio snimkom i razmenjenim SMS porukama iz telefona.

U podnetom zahtevu, branilac navodi da je u konkretnom slučaju sud odbio da kao nezakonit dokaz iz spisa izdvoji CD sa narezanim audio snimkom i razmenjenim SMS porukama nalazeći da su ovi dokazi pribavljeni na zakonit način u smislu člana 118. i 121. ZKP, a koji zaključak suda je po nalaženju odbrane nezakonit i nepravilan. Branilac u zahtevu navodi da je policija bez naredbe izvršila pretres telefonskih aparata, imajući u vidu da je naredba Višeg suda u Šapcu Kpp Pov 245/20 od 28.12.2020. godine glasila samo na pribavljanje listinga telefonske komunikacije između navedenih telefona koji su bili u državini svedoka AA i okrivljenog, pa u tom smislu ni listing na CD, ni dva I2 čarta nisu zakoniti, jer nisu imali ovlašćenje za narezivanje CD sa audio snimcima i uvid u razmenjene poruke. Ovakvim protivzakonitim postupanjem policije navedeni dokazi su pravno kontaminirani, pa naknadna naredba za veštačenje tužilaštva ne može konvalidirati povrede zakonskih normi u smislu mogućnosti korišćenja istih kao dokaza. Pored toga audio snimci su pribavljeni na protivzakonit način, bez saglasnosti lica, i to okrivljenog kao učesnika razgovora, te se u konkretnom slučaju po navodima odbrane radi o krivičnom delu neovlašćeno prisluškivanje i snimanje iz člana 143. KZ. Navedeni audio snimci su nastali izvan krivičnog postupka, bez upliva državnih organa, uz učešće svedoka AA koji je imao komunikaciju sa okrivljenim. Branilac dalje ističe odredbu člana 16. ZKP koja propisuje da se sudske odluke ne mogu zasnivati na dokazima, koji neposredno ili posredno sami po sebi ili prema načinu pribavljanja su u suprotnosti sa Ustavom, Zakonikom o krivičnom postupku, drugim zakonom ili opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava. S obzirom da u konkretnom slučaju nema saglasnosti okrivljenog, kao učesnika u razgovoru, a snimci su sačinjeni izvan krivičnog postupka, nema osnovnog uslova za upotrebu snimaka.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Milivoja Milića se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Iz spisa predmeta proizilazi da je dana 28.12.2020. godine Viši sud u Šapcu Kpp Pov 245/20, na osnovu odredbe člana 286. stav 3. ZKP doneo naredbu o pribavljanju evidencije ostvarene telefonske komunikacije korišćenja baznih stanica i lociranje mesta sa kojih se obavljala komunikacija prema okrivljenom Milivoju Miliću i osumnjičenom NN licu, sa taksativno navedenih brojeva mobilnih telefona, bez uvida u njihov sadržaj i istom naredbom je naloženo utvrđivanje IMEI brojeva telefonskih aparata u kojima su se nalazile taksativno navedene SIM kartice i pribavljanje evidencije ostvarene telefonske komunikacije, korišćenja baznih stanica i lociranje mesta sa kojih se obavljala komunikacija sa telefonskih aparata utvrđenih IMEI brojeva, bez uvida u njihov sadržaj.

Nakon toga je naredbom Višeg javnog tužilaštva u Šapcu Kti 4721 od 26.01.2021. godine, na osnovu odredbe člana 118. u vezi člana 121. ZKP određeno veštačenje mobilnih telefonskih aparata, taksativno navedenih, a koji su privremeno oduzeti od BB iz ..., po potvrdi o privremeno oduzetim predmetima OKP Šabac KOP 10/21 od 20.01.2021. godine, a predmet veštačenja je bio utvrđivanje sadržaja svih komunikacija koji se nalaze na navedenim telefonima i audio zapisa, radi pronalaženja dokaza – tragova važnih za krivični postupak. Nakon toga je dana 29.01.2021. godine izvršen pregled tri mobilna telefona, taksativno navedena, kao prema Zapisniku o pregledu mobilnog telefona PU Novi Sad, OKP Odseka za operativnu forenziku broj 028-2021, kojom prilikom su primenjeni metodi elektronske i informatičke digitalne ekstrakcije podataka, koja je izvršena licenciranim uređajem, kao i elektronska i informatička digitalna analiza i pretraga ekstraktovanih podataka uz pomoć posebno navedenog licenciranog softvera, a koji podaci o prikupljenom sadržaju iz mobilnog telefona se nalaze u elektronskoj formi, na jednom prenosnom mediju, koji je dostavljen u prilogu izveštaja i dato je mišljenje da je utvrđeno postojanje memorisane komunikacije putem poziva i SMS poruka.

Odredbom člana 286. stav 1. ZKP propisano je da ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, policija je dužna da preduzme potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, da se učinilac ili saučesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, kao i da prikupi sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka, dok je stavom 3. istog člana propisano da po nalogu javnog tužioca policija može u cilju ispunjenja dužnosti iz stava 1. ovog člana pribaviti evidenciju ostvarene telefonske komunikacije, korišćenih baznih stanica ili izvršiti lociranje mesta sa kojeg se obavlja komunikacija.

Imajući navedeno u vidu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je tužilac blagovremeno zahtevao evidenciju ostvarene telefonske komunikacije korišćenja baznih stanica i lociranje mesta sa kojih se obavljala komunikacija u okviru predistražnog postupka, a sud u smilu citiranih navoda odredbe člana 286. stav 3. ZKP doneo naredbu o pribavljanju tražene evidencije, a što spada u ovlašćenja organa postupka u predistražnom postupku.

Postupanje tužioca u konkretnom predmetu predstavlja vođenje istrage, imajući u vidu da je naredba o sprovođenju istrage Višeg javnog tužilaštva u Šapcu od 25.01.2021. godine, a da je naredba VJT u Šapcu Kti 4721 kojom je određeno veštačenje mobilnih telefonskih aparata u smislu članova 118. i 121. ZKP i utvrđivanje sadržaja svih komunikacija koji se nalaze na navedenim telefonima i audio zapisa od 26.01.2021. godine, dakle nakon donete naredbe o sprovođenju istrage je usledilo veštačenje mobilnih telefona. Stoga, po nalaženju ovog suda veštačenje telefonskih aparata predstavlja zakoniti dokaz prema načinu pribavljanja.

Pored toga SMS poruke koje su se nalazile u memoriji telefona, su izdvojene u skladu sa odredbama člana 118. i 121. ZKP, na osnovu pregleda mobilnih telefona po naredbi organa postupka – tužilaštva i to licenciranim uređajem za ekstrakciju podataka i uz pomoć licenciranog softvera.

S druge strane, uvid u sadržaj telefonske komunikacije između svedoka AA i okrivljenog, a koje telefonske aparate je svedok BB kao vlasnik telefona, sam predao ovlašćenim policijskim službenicima, kao i činjenice da iz spisa predmeta proizilazi da su i on i sagovornik okrivljenog u toku istrage i na glavnom pretresu govorili o sadržaju telefonskih razgovora između okrivljenog Milivoja Milića i svedoka AA, ukazuje na to da i sama sadržina njihovog razgovora koji je snimljen telefonskim aparatom, predstavlja deo njihovog iskaza. Takav dokaz izveden na glavnom pretresu nije nezakonit, a njegova ocena spada u nadležnost suda u postupku donošenja odluke. Stoga uvid u razgovore, tonske zapise, po njihovoj sadržini, ne predstavlja nezakonit dokaz, kako se neosnovano u zahtevu ukazuje.

Kako su, dakle veštačenje telefonskih aparata i CD sa narezanim audio snimkom i razmenjenim SMS porukama koji je nastao pregledom mobilnog telefona, o čemu je sačinjen zapisnik u svemu u skladu sa odredbama ZKP zakoniti dokazi, to su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Milivoja Milića, advokata Slobodana Staševića, kojima se ukazuje da su pravnosnažne presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, neosnovani.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako nije podnet u roku iz člana 485. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, propisano je da zbog povreda tog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10), stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4.) učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred žalbenim sudom, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek. Ovaj rok važi i računa se isto i za branioca okrivljenog, s obzirom na odredbu člana 71. tačka 5) ZKP, kojom su prava branioca određena i ograničena sadržinom prava okrivljenog.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te činjenice da je okrivljeni Milivoje Milić presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 916/21 od 11.01.2022. godine, prema povratnici iz spisa predmeta primio dana 28.01.2022. godine, pa je poslednji dan za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti bio 28.02.2022. godine (ponedeljak), a da je njegov branilac, adv. Nemanja Vasiljević zahtev za zaštitu zakonitosti podneo dana 02.03.2022. godine Vrhovnom kasacionom sudu u Beogradu, dakle nakon proteka roka od 30 dana koji je propisan odredbom člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. Milivoja Milića ocenio neblagovremenim.

Iz svih iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Milivoja Milića, advokata Slobodana Staševića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u stavu I izreke presude i zahtev odbio kao neosnovan, a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Milivoja Milića, advokata Nemanje Vasiljevića a je odbacio na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP i odlučio kao u stavu II izreke presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Maša Denić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić