Protiv navedenih presuda branilac okrivljenog B.G. adv. S.R., podneo je dva zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. u vezi stava 2. i stava 4. ZKP i to zbog povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tač. 1. i 2. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da se pobijane presude preinače i okrivljeni oslobodi od optužbe ili pak iste ukinu i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.G., adv. S.R., u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku dostavljeni su Republičkom javnom tužiocu, nakon čega je Vrhovni kasacioni sud održao sednicu veća, o kojoj nije u smislu člana 488. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća održanoj u smislu člana 490. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, uz primenu člana 604. ZKP (''Službeni glasnik RS'', broj 72/11 od 28.09.2011. godine) u odnosu na prvostepenu presudu, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su neosnovani.

Branilac okrivljenog B.G. u zahtevima za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP, jer je prvostepeni sud izmenom činjeničnog opisa iz optužnice narušio identitet optužbe i presude, s obzirom da je optužnicom nadležnog javnog tužioca navedeno ''da je okrivljeni obećao da navedeni postupak neće pokrenuti'', a da je oglašen krivim za sasvim drugu radnju ''da postupak neće inicirati“, a Vrhovni kasacioni sud ovakve navode ocenjuje neosnovanim.

Ovo sa razloga što jezički, reč „inicirati“ koja je latinskog porekla je sinonim za reč pokrenuti iz čega proizilazi da su navedene reči po značenju identične, a u konkretnom slučaju navođenje u optužnici da okrivljeni ''neće pokrenuti naknadne kontrole'', imaju potpuno isto značenje i opredeljuju istu radnju izvršenja krivičnog dela koja se okrivljenom stavlja na teret, a koji navodi su samo prilagođeni iskazu oštećenog S.R., pa se neosnovano zahtevom ukazuje da okrivljeni nije osuđen za istu radnju krivičnog dela za koju je optužen.

Imajući u vidu da se radi o istoj radnji, istom događaju o kome se sudi i da identitet optužbe nije izmenjen, to se neosnovano zahtevom branioca navodi da je na napred navedeni način sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP.

Navode zahteva branioca okrivljenog da je pobijanim presudama povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 1. i 2. ZKP, na štetu okrivljenog B.G. tj. da je sud pogrešno radnje okrivljenog kvalifikovao kao krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. Krivičnog zakonika, jer okrivljeni nije imao službena ovlašćenja da inicira naknadnu kontrolu zakonitosti rešenja, s obzirom da nije imao svojstvo službenog lica, pa stoga i da nema elemenata krivičnog dela koje se okrivljenom stavlja na teret, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog je isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude (na strani 4 i 5 obrazloženja) dao jasne razloge koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata u smislu člana 491. stav 2. ZKP, te na iste upućuje.

Ovo i sa razloga, što je i odredbom člana 112. stav 3. tačka 4. Krivičnog zakonika propisano da se službenim licem smatra i lice kojem je faktički povereno vršenje pojedinih službenih dužnosti ili poslova. Pri tome nije od značaja da li službenu dužnost vrši stalno ili povremeno, tj. pojam službenog lica obuhvata i faktički povremeno vršenje određenih službenih radnji.

Iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljeni B.G. kao referent Odseka za carinsko-upravni postupak obavljao sve poslove kao i drugi referenti u stalnom radnom odnosu, i da je bio ovlašćen za obradu predmeta, pripremu i izradu rešenja u prvostepenom carinsko-upravnom postupku u Odseku za carinsko-upravni postupak.

Dakle, i po oceni Vrhovnog kasacionog suda okrivljeni B.G. u smislu člana 112. stav 3. tačka 4. KZ imao je svojstvo službenog lica, i bio je ovlašćen da inicira naknadnu kontrolu zakonitosti rešenja, pa su suprotni navodi zahteva branioca okrivljenog ocenjeni neosnovanim.

Stoga i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda iz radnji krivičnog dela, za koje je okrivljeni B.G. oglašen krivim proizilaze svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ, pa suprotni navodi zahteva branioca okrivljenog su neosnovani.

Sa iznetih razloga, nalazeći, da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i stav 2. ZKP, zahtev odbio kao neosnovan i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                       Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                                                 Nevenka Važić, s.r.