Zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Jovana Štulića, advokat Marko Dimitrijević, pobijajući pravnosnažnu presudu Višeg suda u Jagodini K br. 58/19 od 21.10.2020. godine u stavu II i presudu Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-95/21 od 01.04.2021. godine u stavu III, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) Zakonika o krivičnom postupku i povrede zakona iz člana 451. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i ukine drugostepenu presudu u stavu III izreke i prvostepenu presudu u stavu II izreke i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u odnosu na bitnu povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku je neosnovan, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona koju numerički označava kao povredu iz člana 439. tačka 2) ZKP, međutim iz sadržine zahteva proizilazi da pravnosnažne presude pobija zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodima da tokom postupka nije na nesumnjiv način utvrđeno da li je kod maloletne oštećen kritičnom prilikom postojala psihička nemoć usled koje nije bila sposobna za otpor, te da u optužnici kao ni u osuđujućoj presudi nije navedeno da je okrivljeni znao da je maloletna oštećena nemoćno lice, zaostalo u duševnom razvoju, usled čega nije bila sposobna za otpor, i da je okrivljeni svesno iskoristio to stanje da izvrši obljubu, a takođe nije navedeno da je umišljajem okrivljenog obuhvaćena činjenica da je obljuba izvršena nad detetom tj. licem koje nije navršilo 14 godina, već je sud naveo samo da je umišljajem učinioca obuhvaćena činjenica da se radi o detetu sa posebnim potrebama.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Odredbom člana 179. stav 1. Krivičnog zakonika (KZ), propisano je da krivično delo obljuba nad nemoćnim licem čini onaj ko nad drugim izvrši obljubu ili sa njom izjednačen čin iskoristivši duševno oboljenje, zaostali duševni razvoj, drugu duševnu poremećenost, nemoć ili kakvo drugo stanje tog lica usled kojeg ono nije sposobno za otpor, dok je stavom 3. Propisan kvalifikovani oblik kada je usled dela iz stava 1. i 2. nastupila smrt lica prema kojem je delo izvršeno ili ako je delo učinjeno prema detetu.

U konkretnom slučaju prvostepenom presudom okrivljeni Jovan Štulić je oglašen krivim da je dana 28.06.2019. godine „... ovo delo izvršio iskoristivši zaostali duševni razvoj maloletne – oštećene, koje je dete sa posebnim potrebama i čiji duševni razvoj je u nivou donje granice lake mentalne zaostalosti, na nivou deteta od osam i po godina, usled čega ona nije bila sposobna da pruži otpor ni da mu se suprotstavi, niti je bila svesna samog polnog akta, na taj način što je... iako je znao da je ona dete sa posebnim potrebama, a bio je svestan radnje koju preduzima, hteo njeno izvršenje i nastupanje zabranjene posledice..“.

Po oceni ovog suda, činjenični opis radnje izvršenja dat u izreci prvostepene presude sadrži sve činjenice i okolnosti koje predstavljaju zakonska obeležja krivičnog dela obljuba nad nemoćnim licem iz člana 179. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom i to, kako one koje se tiču radnje izvršenja obljube nad detetom iskorišćavanjem zaostalog duševnog razvoja kod oštećene i nesposobnosti da pruži otpor i da se suprotstavi, tako i one koje se odnose na postojanje subjektivnih obeležja krivičnog dela (svestan radnje koju je preduzeo, hteo njeno izvršenje i nastupanje zabranjene posledice).

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se u radnjama okrivljenog opisanim u izreci prvostepene presude stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela obljuba nad nemoćnim licem iz člana 179. stav 3. u vezi stava 1. KZ, zbog čega su suprotni navodi branioca ocenjeni kao neosnovani.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je okrivljeni bio u stvarnoj zabludi, da nije znao da maloletna oštećena ima manje od 14 godina, niti da je lice sa smetnjama u razvoju, kao i da mu je povređeno pravo na odbranu jer mu nije omogućeno da raspravlja pred sudom i predlaže dokaze koji idu u njegovu korist, a pored toga osporio je i činjenice u pogledu toga da li maloletna oštećena može biti pasivni subjekt ovog krivičnog dela, kao i nalaz i mišljenje veštaka doktorke Snežane Stanojević i Gordane Stojanović u pogledu veštačenja maloletne BB, na koji način činjenično osporava zaključke suda u pogledu postojanja ovog krivičnog dela i daje sopstvenu ocenu izvedenih dokaza (član 440. ZKP).

Dalje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac je ukazao i da je drugostepenom presudom učinjena povreda zakona iz člana 451. stav 1. ZKP jer je nakon proteka roka za žalbu Apelacioni javni tužilac predložio da Apelacioni sud u Kragujevcu prvostepenu presudu preinači, a da to nije bio predlog u žalbi Višeg javnog tužioca u Jagodini, te je preinačenjem prvostepene presude bez takvog predloga javnog tužioca postupljeno suprotno napred navedenom članu.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, takasativno su nabrojane povrede zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom, a koje predstavljaju razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP i člana 451. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovim delovima ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić