Istom presudom, okrivljeni AA, između ostalih, na osnovu člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP, oslobođen je optužbe da je izvršio produženo krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. u vezi člana 61. KZ.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 15/23 od 25.04.2023. godine, je između ostalog, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog AA, preinačena je presuda Višeg suda u Čačku K 31/21 od 07.10.2022. godine, u osuđujućem delu u odnosu na okrivljenog AA, samo u delu odluke o kazni, tako što je okrivljeni osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru, koja će se izvršiti tako što će je okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje uz primenu elektronskog nadzora. Žalba VJT u Čačku, žalba branioca okrivljenog AA, u preostalom delu, kao i žalbe branilaca okrivljenih BB, VV, GG odbijene su kao neosnovane i prvostepene presude u nepreinačenom delu potvrđene.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenih AA i BB – advokat Živorad Lekić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovane podnete zahteve, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje;

- branilac okrivljenih VV, GG i BB - advokat Ivan Ćalović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili ih preinači i okrivljene oslobodi od optužbe.

Vrhovni sud je, nakon ispitivanja podnetih zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih u smislu odredbi člana 487. ZKP, dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima branilaca okrivljenih, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB - advokata Živorada Lekića i branioca okrivljenih VV, GG i BB - advokata Ivana Ćalovića su neosnovani u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postuku, a zahtevi branioca okrivljenih AA i BB - advokata Živorada Lekića i u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenih AA i BB u podnetim zahtevima ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodeći da se presude zasnivaju na nezakonitom dokazu i to na posebnim dokaznima radnjama odnosno na audio i video zapisima sačinjenim unutar službenog vozila preko kamera instaliranih u službenom vozilu marke „...“, klasik, reg.oznake ..., na deonici puta Ugrinovci Preljina i deonici Ibarske magistrale Gornji Milanovac – Katrga i Preljina – Ovčar Banja. Navedeni dokaz je nezakonit iz sledećih razloga:

-od trenutka preduzimanja poslednje dokazne radnje prema okrivljenom BB do donošenja naredbe o sprovođenju istrage proteklo je više od devet meseci, a u odnosu na okrivljenog BB više od osam meseci;

-javni tužilac je inicirao tajno praćenje i snimanje 24.02.2016. godine, a tek 08.12.2016. godine je upoznat sa sadržinom materijala koji je prikupljen posebnim dokaznim radnjama, dakle 10 meseci nakon podnošenja predloga za donošenje naredbe o primeni posebnih dokaznih radnji;

-snimanja su vršena u dva različita vozila, od čega za jedno službeno vozilo nije postojalo odobrenje za postavljanje i instaliranje kamera; -naredba sudije za prethodni postupak Višeg suda u Čačku Kpp. Pov. 20/156 od 24.02.2016. godine ne sadrži u sebi ovlašćenje za ulazak i postavljanje tehničkih uređaja za snimanje i praćenje a nema ni konkretno definisanog načina sprovođenja ove mere, već stoji konstatacija da će naredbu sprovesti Služba za specijalne istražne metode MUP RS i policijski službenici Sektora unutrašnje kontrole. Kako takvih ovlašćenja u naredbi nije bilo, postavljanje uređaja za tajno snimanje učinjenio je suprotno odredbi člana 172. stav 2. ZKP; -u spisima predmeta ne postoje dnevni izveštaji o tajnom praćenju i snimanju koji se, shodno odredbi člana 173. ZKP, moraju dostaviti sudiji za prethodni postupak i javnom tužiocu.

Branilac okrivljenih VV, GG i BB - advokat Ivan Ćalović takođe u zahtevu ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodeći da se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ovog zakonika ne može zasnivati i kao takav dokaz označava posebnu dokaznu radnju tajno praćenje i snimanje. Ovo sa razloga što odredbe kojima su regulisane posebne dokazne radnje moraju se tumačiti na vrlo restriktivan način, što znači da se snimanjem i audio praćenjem više ograničavaju prava građana nego samo snimanjem, a u konkretnom slučaju sud je u odluci o primeni tajnog nadzora i snimanja opravdao istovremenu primenu dve posebne dokazne radnje – video i audio snimanje, a da pri tom nije razmotrio opravdanost njihove istovremene primene.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Odredbom člana 163. stav 1. ZKP propisano je da ako javni tužilac ne pokrene krivični postupak u roku od šest meseci od dana kada se upoznao sa materijalom prikupljenim korišćenjem posebnih dokaznih radnji ili ako izjavi da ga neće koristiti u postupku, odnosno da protiv osumnjičenog neće zahtevati vođenje postupka, sudija za prethodni postupak će doneti rešenje o uništenju prikupljenog materijala. Stavom 3. istog člana, propisano je da ako je pri preduzimanju posebnih dokaznih radnji postupljeno suprotno odredbama Zakonika ili naredbi organa postupka, na prikupljenim podacima se ne može zasnivati sudska odluka, a sa prikupljenim materijalom se postupa u skladu sa članom 84. stav 3. ZKP.

Dakle, prema citiranoj zakonskoj odredbi, rok od šest meseci iz stava 1. člana 163. ZKP, počinje teći od dana kada se javni tužilac upoznao sa materijalom prikupljenim na osnovu sprovedenih posebnih dokaznih radnji što je mogao učiniti tek po dostavljanju navedenog materijala. Shodno iznetom, kako iz spisa predmeta proizlazi da je materijal nastao primenom posebne dokazne radnje tajno praćenje i snimanje Višem javnom tužiocu u Čačku dostavljen dana 08.12.2016. godine, a da je Viši javni tužilac u Čačku naredbu o sprovođenju istrage doneo dana 27.12.2016. godine, to proizlazi da je javni tužilac pokrenuo krivični postupak u okviru roka od šest meseci od dana kada mu je dostavljen, a kada je i upoznat sa materijalom prikupljenim korišćenjem posebne dokazne radnje tajno praćenje i snimanje.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB u delu u kojem ukazuje da su snimanja vršena u dva različita vozila, od čega za jedno službeno vozilo nije postojalo odobrenje za postavljanje i instaliranje kamera. Ovo stoga što je naredbama sudije za prethodni postupak Višeg suda u Čačku Kpp.br. 15/16, Kpp.br. 18/16, Kpp.br. 20/16 i Kpp.br. 21/16, sve od 24.02.2016. godine naloženo tajno praćenje i snimanje policijskih službenika saobraćajne policijske ispostave Čačak, okrivljenih DD, ĐĐ, AA i EE, u službenom putničkom motornom vozilu marke „...“, registarskih oznaka ..., broj šasije ..., broj motora ..., na javnim mestima na području tzv. „Ibarske magistrale“ i putnim pravcima Ugrinovci – Preljina, Preljina – Katrga i Preljina – Ovčar Banja i na glavnom pretresu je kao dokaz korišćen samo materijal prikupljen na osnovu navedene naredbe,snimljen upravo u vozilu opisanom u naredbi.

Nadalje, neosnovani su i navodi branioca okrivljenih AA i BB da naredba sudije za prethodni postupak Višeg suda u Čačku Kpp. Pov. 20/156 od 24.02.2016. godine ne sadrži u sebi ovlašćenje za ulazak i postavljanje tehničkih uređaja za snimanje i praćenje a nema ni konkretno definisanog načina sprovođenja ove mere, pa kako takvih ovlašćenja u naredbi nije bilo, postavljanje uređaja za tajno snimanje učinjenio je suprotno odredbi člana 172. stav 2. ZKP. Izneti navodi su neosnovani, jer navedena naredba sudije za prethodni postupak sadrži podatke o osumnjičenom protiv koga je određena posebna dokazna radnja tajnog praćenja i snimanja, zakonski naziv krivičnog dela, razloge na kojima se zasniva sumnja, označenje prevoznog sredstva odnosno da će se posebna dokazna radnja sprovesti u službenom putničkom motornom vozilu marke „...“, registarskih oznaka ..., ovlašćenje da će naredbu sprovesti Služba za specijalne istražne metode MUP RS i policijski službenici Sektora unutrašnje kontrole MUP RS, te način sprovođenja, obim i trajanje posebne dokazne radnje.

Neosnovani su i navodi branioca okrivljenih AA i BB da je mera tajnog praćenja i snimanja sprovedena nezakonito jer ne postoje dnevni izveštaji o tajnom praćenju i snimanju koji se shodno odredbi člana 173. ZKP moraju dostaviti sudiji za prethodni postupak i javnom tužiocu. Po stavu Vrhovnog suda, izveštaj o komunikaciji pribavljen merom tajnog nadzora i snimanja komunikacija, kao i transkripti koji su vezani za te komunikacije, ne predstavljaju nezakonite dokaze u smislu navoda iz zahteva. Ovo iz razloga što je odredbom člana 170. ZKP propisano da se posebni izveštaj sudiji za prethodni postupak dostavlja po završetku tajnog nadzora komunikacije, dok je odredbom člana 168. ZKP propisano da se o provođenju tajnog nadzora komunikacije sačinjavaju dnevni izveštaji koji se, zajedno sa prikupljenim snimcima komunikacije, pismima i drugim pošiljkama koje su upućene osumnjičenom i koje on šalje, dostavljaju sudiji za prethodni postupak i javnom tužiocu, ali samo na njihov zahtev, što znači da obaveza sačinjavanja dnevnih izveštaja, ne predstavlja i obavezu svakodnevnog dostavljanja istih javnom tužiocu i sudiji za prethodni postupak.

Pored navedenog, neosnovani su i navodi branioca okrivljenih VV, GG i BB - advokata Ivana Ćalovića da je sud u konkretnom slučaju u odluci o primeni tajnog nadzora i snimanja opravdao istovremenu primenu dve posebne dokazne radnje – video i audio snimanje a da pri tom nije razmotrio opravdanost njihove istovremene primene, imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o jednoj a ne dve posebne dokazne radnje jer dokazna radnja tajnog praćenja i snimanja iz člana 171. ZKP nije ograničena samo na video snimanje, već zakonom propisano snimanje odnosi se kako na video tako i na audio snimanje. Pored toga, u naredbama sudije za prethodni postupak Višeg suda u Čačku kojima je naloženo tajno praćenje i snimanje jasno je navedeno da bi dokazivanje krivičnih dela zbog kojih se vodi krivični postupak izazvalo nesrazmerne teškoće, pri tome se po pravilu eventualna primopredaja novca obavlja bez svedoka, te je jasno da je zbog nemogućnosti pribavljanja materijalnih dokaza na drugi način, sud našao da su ispunjeni uslovi iz člana 161. ZKP za određivanje posebne dokazne radnje, a da se isti rezultat ne bi mogao postići na način kojim se manje ograničavaju prava građana.

Branilac okrivljenih AA i BB u podnetim zahtevima ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ali iz obrazloženja zahteva proizilazi da suštinski ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Prema navodima zahteva, bitan element krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ je službena radnja koju bi okrivljeni morao da izvrši, a to je podnošenje prijave za saobraćajni prekršaj. Naime, po stavu branioca nužno je i neophodno da je saobraćajni policajac zatekao učesnika u saobraćaju u vršenju određenog prekršaja odnosno da je siguran u to da je prekršaj učinjen. Ista situacija je kod krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ. Preduslov za postojanje predmetnih krivičnih dela jeste postojanje saobraćajnih prekršaja učesnika u saobraćaju, pa ukoliko ne postoji saobraćajni prekršaj, onda neće postojati ni krivično delo. Branilac ističe i da nije određeno lice od koga je okrivljeni BB dobio novčanicu od 10 evra, nije naveden prekršaj koje je to lice učinilo, već je navedeno da je u pitanju NN vozač. Sve navedeno dovodi u pitanje postojanje predmetnih krivičnih dela.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. Krivičnog zakonika vrši službeno lice koje neposredno ili posredno zahteva ili primi poklon ili drugu korist ili koje primi obećanje poklona ili druge koristi za sebe ili drugog da u okviru svog službenog ovlašćenja ili u vezi sa svojim službenim ovlašćenjem izvrši službenu radnju koju ne bi smelo izvršiti ili da ne izvrši službenu radnju koju bi moralo izvršiti.

Krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika vrši službeno lice koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakvu korist, drugom nanese kakvu štetu ili teže povredi prava drugog,

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ, to, po nalaženju Vrhovnog suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog izrekom prvostepene presude i to da su okrivljeni AA i BB, između ostalih, „ u vremenskom periodu od 27.02.2016. godine do 25.05.2016. godine, na području..., u uračunljivom stanju i svesni da čine zabranjene radnje koje predstavljaju krivično delo, što su i hteli, postupajući kao službena lica – saobraćajni policajci ..., prilikom vršenja službenih zadataka navedenih u Nalozima za izvršenje službenih zadataka za koje su koristili službeno motorno vozilo marke „...“, registarskih oznaka ......., vlasništvo MUP R.Srbije, od više učesnika u osabraćaju koje su uočili u izvršenju saobraćajnih prekršaja zahtevali i primili poklon kako u okviru svog službenog ovlašćenja ne bi izvršili službenu radnju koju bi morali izvršiti, a uočene prekršaje i primenjena policijska ovlašćenja nisu evidentirali u Zapisnike o izvršenoj kontroli učesnika u saobraćaju, na taj način što su: okrivljeni AA..., dana 16.04.2016. godine, ... zbog uočenog prekršaja da vozač u toku vožnje nije koristio sigurnosni pojas, zaustavljaju vozilo..., kojem je upravljao ŽŽ..., kada iz džepa bermuda vadi jednu novčanicu od 10 eura koje spušta pored nogu okrivljenog ZZ, a koji je potom vozaču vratio vozačku i saobraćajnu dozvolu, nakon čega..., vozaču ... nije pisana prekršajna prijava za prekršaj iz člana 333. stav 1. tačka 7. u vezi člana 30. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, ... dana 09.04.2016. godine, ... zbog uočenog prekršaja da vozač putničkog vozila..., kojim je upravljao II ... nije koristio sigurnosni pojas u toku vožnje, zaustavio navedeno vozilo, ... , pa pošto ga je II molio da mu ne piše prijavu, to mu je okrivljeni AA vratio dokumenta, nakon čega nije preduzeo službene ranje kako bi se navedeni vozač sankcionisao podnošenjem prekršajne prijave za učinjeni prekršaj, na koji način je postupajući protivno odredbi člana 5. stav 2. Pravilnika..., je II pribavio korist u vidu stvaranja pogodnosti da se protiv istog ne pokreće prekršajni postupak, dana 08.04.2016. godine..., kao službeno lice..., nevršenjem svoje službene dužnosti, drugom fizičkom licu pribavio korist a naneo štetu budžetu.., uočio da iz suprotnog smera vozač putničkog vozila..., kojim je upravljao JJ, vrši preticanje na neisprekidanoj liniji..., nakon čega postupajući protivno odredbi člana 5. stav 2. Pravilnika..., vozilo nije upisano u nalog kao kontrolisano, a vozaču ... nije pisana prijava za prekršaj iz člana 333. stav 1. tačka 10. u vezi člana 55. stav 3. tačka 15. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, dana 21.03.2016. godine, ... komentariše koliko vozača u toku vožnje koriste mobilne telefone, pa uočava da to čini i vozač džipa ... zaustavljaju vozilo kojim je upravljao KK ..., sa kojim okrivljeni GG razgovara i predočava mu da je učinio navedeni prekršaj, nakon čega se vraća u službeno vozilo držeći u ruci novčanicu od 1.000,000 dinara ..., nakon čega navedeno vozio nije upisano u nalog kao kontrolisano, a vozaču... nije pisana prijava za prekršaj iz člana 333. stav 1. tačka 6. u vezi člana 28. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, okrivljeni AA i BB, dana 19.03.2016. godine..., okrivljeni BB uočava vozača koji pretiče na neisprekidanoj liniji..., nakon čega okrivljeni BB zaustavlja vozilo marke ... crne boje i dolazi do patrolnog vozila sa NN vozačem u crnoj jakni starosti oko 40 godina,... potom vozač vadi novčanice koje stavlja kod instrument table..., pa po njegovom odlasku okrivljeni BB uzima navedeni novac, ... a potom u toku vožnje okrivljeni BB vadi iz džepa novčanicu od 10 evra..., nakon čega navedeno vozilo nije upisano u nalog kao kontrolisano, vozač nije identifikovan i istom nije pisana prijava za prekršaj iz člana 333. stav 1. tačka 10. u vezi člana 55. stav 3. tačka 15. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima...“, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja produženog krivičnog dela primanje mita u saizvršilaštvu iz člana 367. stav 1. u vezi člana 33. i 61. KZ i produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. u vezi člana 61. KZ, a u radnjama okrivljenog BB stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela primanje mita u saizvršilaštvu iz člana 367. stav 1. u vezi člana 33. KZ, za koja su optuženi i pravnosnažno oglašeni krivim. Dakle, u izreci pravnosnažne presude detaljno su opisane radnje koje čine prekršaje koja su vršila treća pri tom odrediva lica, kao i službene radnje koje je okrivljeni trebalo da preduzmu, a u konkretnom slučaju to nisu učinili, kao što je, vezano za događaj od 19.03.2016. godine, u pitanju odrediv učesnik u saobraćaju a ne nepoznato lice, u odnosu na koga su okrivljeni morali da preduzmu službenu radnju, što nisu učinili.

Stoga su, od strane Vrhovnog suda kao neosnovani ocenjeni navodi branioca okrivljenih AA i BB kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih VV, GG i BB - advokata Ivana Ćalovića je u preostalom delu nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenih u ostalom delu zahteva navodi da su branioci okrivljenih osporili verodostojnog pribavljenih dokaza u vidu materijala pribavljenog posebnom dokaznom radnjom, a sud u toku postupka nije izveo dokaz veštačenjem od strane veštaka odgovarajuće struke, kao što nije utvrdio identitet lica koja su zaista i vodila sporne razgovore, niti je utvrđeno postojanje drugih dokaza na osnovu kojih bi se mogla doneti presuda.

Iznetim navodima zahteva branilac okrivljenog suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog koga je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima i njihovom braniocu zbog povrede zakona, pa je Vrhovni sud u ovom delu zahtev branioca okrivljenih VV, GG i BB ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona navedene u izreci presude na koje se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA i BB - advokata Živorada Lekića i branioca okrivljenih VV, GG i DD - advokata Ivana Ćalovića, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahteve odbio kao neosnovane, dok je u preostalom delu zahtev branioca okrivljenih VV, GG i BB odbacio kao nedozvoljen, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić