Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 724/23 od 09.10.2023. godine, u stavu prvom, delimično je usvojena žalba OJT u Vrbasu pa je preinačena presuda Osnovnog suda u Vrbasu K 37/23 od 30.03.2023. godine, u delu pravne kvalifikacije i odluke o krivičnoj sankciji u odnosu na okrivljenog Senada Makaji, tako što su krivičnopravne radnje ovog okrivljenog, opisane u izreci prvostepene presude, za koje je tom presudom oglašen krivim, pravno kvalifikovane kao krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 2. Krivičnog zakonika, za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine, u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 26.03.2022. godine do 30.03.2023. godine, dok su u preostalom delu žalba OJT i žalba branioca okrivljenog Senada Makaji, odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena. U drugom stavu, odbijena je kao neosnovana žalba OJT izjavljena u odnosu na okrivljenog AA i prvostepena presuda je u odnosu na ovog okrivljenog, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Senada Makaji, advokat Dalibor Radović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, koju opredeljuje isticanjem povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, dok iz obrazloženja proizilazi da je zahtev podnet i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i preinači pobijane presude i okrivljenom izrekne kaznu zatvora u trajanju od 4 meseca ili da iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Senada Makaji, je neosnovan.

Neosnovano branilac okrivljenog Senada Makaji zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, koja je opšteg karaktera, ali se iz obrazloženja zahteva zaključuje da je isti, podnet zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP. Ovo, imajući u vidu da se u zahtevu navodi da je drugostepeni sud pogrešno primenio zakon pravno kvalifikujući radnje okrivljenog kao krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 2. Krivičnog zakonika i pored toga što je izrekom presude utvrđeno da je okrivljeni predmetnu opojnu drogu držao „za sopstvenu upotrebu“, što nije obeležje krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen presudom drugostepenog suda. Pri tome, drugostepeni sud je doneseći svoju odluku zanemario da je okrivljeni u vreme izvršenja krivičnog dela bio zavisnik i količinu droge tumačio odvojeno od okrivljenog i njegovih potreba kao zavisnika. Zbog svega navedenog, prema stavu branioca, u konkretnom slučaju, jedino može biti reči o krivičnom delu iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 246a. stav 2. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ broj 35/19) propisano je da krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga čini ko neovlašćeno drži u velikoj količini supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge.

Iz zakonskog opisa bića navedenog krivičnog dela jasno proizlazi da za postojanje ovog krivičnog dela nije od značaja svrha neovlašćenog držanja supstanci ili preparata koji su proglašeni za opojne droge, već njihova količina, odnosno da je reč o „velikoj količini“, što je faktičko pitanje koje sud procenjuje u svakom konkretnom slučaju.

Iz izreke pravnosnažne presude proizilazi da je okrivljeni Senad Makaji dana 26.03.2022. godine, na mestu bliže opisanom u izreci presude, u stanju bitno smanjene uračunljivosti, svestan svoga dela i njegove protivpravnosti, čije je izvršenje hteo, neovlašćeno držao u velikoj količini za sopstvenu upotrebu biljnu materiju zelene boje sastavljenu od osušenih delova biljke kanabis tzv. marihuanu, ukupne neto mase od 372,40 grama, koji sadrži THC u koncetraciji većoj od 0,3%, koja supstanca se nalazi na Spisku psihoaktivnih kontrolisanih supstanci Pravilnika o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci i preparata („Službeni glasnik RS“ broj 70/21 od 14.07.2021. godine).

Po nalaženju Vrhovnog suda, ovako opisane radnje okrivljenog, iz kojih proizlazi da je okrivljeni neovlašćeno držao u velikoj količini supstance koje su proglašene za opojnu drogu, sadrže sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 2. Krivičnog zakonika, za koje je oglašen krivim presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 724/23 od 09.10.2023. godine, a za koje krivično delo, suprotno navodima branioca, nije od značaja da li se drži za sopstvenu upotrebu, već je važna količina supstance proglašene za opojnu drogu, što je u izreci prvostepene presude jasno opisano.

Stoga su, prema nalaženju Vrhovnog suda, bez uticaja ukazivanja branioca izneta u zahtevu za zaštitu zakonitosti da izreka prvostepene presude sadrži opis neovlašćenog držanja opojnih droga „za sopstvenu upotrebu u velikoj količini“, što bi odgovaralo zakonskim obeležjima krivičnog dela iz člana 246a stav 1. KZ, jer je pravilno drugostepeni sud pravno kvalifikovao radnje okrivljenog kao krivično delo iz člana 246a. stav 2. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni i optužen optužnim aktom OJT u Vrbasu Kti 3/22 od 20.04.2022. godine.

Kako je, po nalaženju Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju od strane drugostepenog suda pravilno primenjen krivični zakon pravnom kvalifikacijom krivičnopravnih radnji okrivljenog Senada Makaji kao krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 2. Krivičnog zakonika, to se stoga neosnovanim ocenjuju navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u kojima ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na štetu okrivljenog.

Navode zahteva, iznete u pogledu povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP i usmerene u pravcu blažeg kažnjavanja okrivljenog, Vrhovni sud nije cenio i razmatrao, jer branilac ukazuje na odluku o krivičnoj sankciji vezujući je za svoju ocenu o pogrešnoj pravnoj kvalifikaciji krivičnog dela pa su u konkretnoj situaciji ovakvi navodi usmereni na nedozvoljene razloge iz člana 441. stav 1. ZKP.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić