Presudom Višeg suda u Valjevu Kž1 283/15 od 28.10.2015. godine usvojena je žalba punomoćnika privatnog tužioca Z.S., pa je preinačena presuda Osnovnog suda u Valjevu K 83/15 od 27.05.2015. godine samo u pogledu odluke o troškovima krivičnog postupka, tako što je Viši sud u Valjevu obavezao okrivljenog da pored pravilno utvrđenih troškova krivičnog postupka sudu i paušalnih troškova, plati na ime troškova krivičnog postupka privatnom tužiocu iznos od 149.130,00 dinara u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja, dok je žalba okrivljenog odbijena kao neosnovana, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno izjavio branilac okrivljenog M.R., advokat V.P. u smislu člana 485. stav 1. tač. 1) i 3) ZKP, a sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači ili ukine pobijane presude u smislu navoda iz zahteva.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano branilac okrivljenog M.R. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, jer je u konkretnom slučaju stvar već pravnosnažno presuđena, budući da se u predmetnom krivičnom postupku okrivljeni goni za iste radnje koje su navedene u tački dva izreke pravnosnažne presude Prekršajnog suda u Valjevu Pr 6645/14 od 26.05.2015. godine kojom je obustavljen prekršajni postupak protiv okrivljenog M.R. koji je vođen zbog prekršaja vređanja iz člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru.

Naime, u prekršajnom postupku protiv okrivljenog M.R., presudom Prekršajnog suda u Valjevu Pr 6645/14 od 26.05.2015. godine, pored ostalog, prema okrivljenom M.R. obustavljen je prekršajni postupak zbog sumnje da je dana 24.06.2014. godine oko 9,30 časova u blizini mesta koje vodi od pravca Lozničkog puta prema Sedlarima, u mestu Sedlari bb, grad Valjevo, narušio javni red i mir na taj način što je Z.S. rekao da je lopov i da je pokrao celo preduzeće, a čime bi okrivljeni M.R. izvršio prekršaj vređanja iz člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru.

Polazeći od navedenog, činjenični opis prekršaja iz člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru dat u presudi kojom je za navedeni prekršaj prema okrivljenom M.R. obustavljen prekršajni postupak, odnosi se na istog okrivljenog, isti životni događaj, sa istim životnim činjenicama, u pogledu vremena i mesta dešavanja i istim radnjama okrivljenog koje se odnose na upućivanje uvredljivih reči Z.S. „lopove jedan, pokrao si celo preduzeće“, a koje radnje su sadržane i u opisu krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni pobijanim pravnosnažnim presudama oglašen krivim.

Odredbom člana 4. stav 1. ZKP je propisano da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu i bitno istovetan činjenični opis prekršaja okrivljenog M.R. navedenog u izreci pravnosnažne presude Prekršajnog suda u Valjevu Pr 6645/14 od 26.05.2015. godine, kojim je prema okrivljenom za prekršaj vređanja iz člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru obustavljen postupak i radnju izvršenja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ koja je okrivljenom privatnom tužbom stavljena na teret i za koje je pravnosnažno osuđen u ovom krivičnom postupku, nižestepeni sudovi su bili dužni da prema okrivljenom odbiju optužbu. S tim u vezi, a kako prvostepeni i drugostepeni sud nisu prema okrivljenom odbili optužbu, to je po oceni ovog suda, pobijanim pravnosnažnim presudama na štetu okrivljenog učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je otklonio navedenu povredu zakona, preinačenjem pravnosnažnih presuda, tako što je prema okrivljenom M.R. na osnovu člana 422. tačka 2) ZKP odbio optužbu da je izvršio krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, jer u smislu člana 4. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda postupak pravnosnažno obustavljen.

Kako je prema okrivljenom M.R. optužba odbijena, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 265. stav 3. ZKP, odlučio da je privatni tužilac dužan da naknadi troškove postupka.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                 Predsednik veća - sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                                              Janko Lazarević,s.r.