Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA - advokat Miloš Petrović, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom, odnosno apelacionom sudu na ponovno odlučivanje ili da preinači pobijane presude tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe za krivično delo koje joj se optužnim aktom stavlja na teret.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljene AA u podnetom zahtevu ističe da se u radnjama okrivljene ne stiču svi objektivni elementi bića krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ za koje je ona optužena i pravnosnažno oglašena krivom, već da se u konkretnom slučaju radi o prekršaju. Naime, imajući u vidu odredbe člana 27e stav 34. i stav 35. Zakona o budžetskom sistemu koji je važio u vreme zaključenja spornog Ugovora o radu, to je okrivljenoj AA, po stavu branioca, zapravo stavljeno na teret da je kao odgovorno lice korisnika javnih - budžetskih sredstava lokalne samouprave, na koji se Zakon o budžetskim sredstvima odnosi, zasnovala radni odnos sa novim licem radi popunjavanja slobodnog, odnosno upražnjenog radnog mesta, te da je time, pored povrede blanketne norme i to člana 44. stav 1. Zakona o kulturi, ujedno prekršila i odredbe člana 27e stav 34. i stav 35. Zakona o budžetskom sistemu, a za koje povrede član 103b stav 2. Zakona o budžetskom sistemu predviđa prekršajnu odgovornost i izricanje novčanih kazni odgovornim licima korisnika javnih sredstava, tako da je okrivljena optužena i oglašena krivom za radnje koje ne predstavljaju krivično delo, već prekršaj.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Osnovni oblik krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 121/2012 od 24.12.2012. godine, sa stupanjem na snagu dana 15.04.2013. godine), koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela i vreme presuđenja, čini službeno lice koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakvu korist, drugom nanese kakvu štetu ili teže povredi prava drugog.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, te imajući pri tome u vidu da iz spisa predmeta proizilazi da okrivljena AA u konkretnom slučaju nije ni optužena, a ni oglašena krivom da je svojim radnjama prekršila odredbe člana 27e stav 34. i stav 35. Zakona o budžetskom sistemu (kako to proizvoljno zaključuje branilac okrivljene), već da je u činjeničnom opisu krivičnog dela datom u optužnom aktu javnog tužioca i utvrđenom u izreci pravnosnažne presude navedeno da je okrivljena AA „... kao službeno lice, predsednik upravnog odbora ... „BB“ iz ..., iskorišćavanjem svog službenog položaja i prekoračenjem svog službenog ovlašćenja, pribavila korist VV u vidu zasnivanja radnog odnosa na neodređeno vreme ..., na taj način što je 01.07.2015. godine zaključila ugovor o radu broj 166 sa VV, na osnovu koga je ista zasnovala radni odnos na neodređeno vreme počev od 01.07.2015. godine u ... „BB“ u svojstvu direktora i to pre nego što je Skupština opštine ..., kao osnivač navedene ustanove, donela rešenje 01 broj 06-28-12/2015 o imenovanju VV za direktora navedene ustanove, a što je bio uslov shodno Statutu opštine ... da okrivljena zaključi predmetni ugovor, na koji način je postupila protivno članu 44. stav 1. tačka 11) Zakona o kulturi, jer je zaključila ugovor na neodređeno vreme sa licem koje nije bilo u stalnom radnom odnosu i protivno rešenju opštine ... ...“, a u vreme i mestu kako je to bliže označeno u izreci presude, to dakle, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz navedenog činjeničnog opisa krivičnog dela jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljene AA stiču sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ za koje je ona optužena i pravnosnažno oglašena krivom, a ne obeležja prekršaja kako to neosnovano u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe branilac okrivljene.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva u delu u kojem branilac okrivljene, ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i nepostojanje u radnjama okrivljene svih obeležja predmetnog krivičnog dela, ističe da u konkretnom slučaju nije nastupila posledica krivičnog dela za koje se okrivljena tereti i za koje je oglašena krivom, obzirom da okrivljena AA zaključenjem predmetnog ugovora o radu VV nije pribavila korist u vidu zasnivanja radnog odnosa na neodređeno vreme, jer VV nikada nije raspoređena na radno mesto na odeljenju „...“ prema ugovoru o radu, pošto joj je nakon njenog razrešenja sa mesta direktora shodno rešenju o razrešenju prestao radni odnos po sili zakona danom razrešenja.

Isti navodi istaknuti u žalbi branioca okrivljene AA - advokata Miloša Petrovića bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Nišu koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbi branioca okrivljene izjavljenoj protiv prvostepene presude Višeg suda u Nišu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K.PO.4br.27/18 od 16.04.2019. godine. Apelacioni sud u Nišu kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 3 stav dva i tri drugostepene presude Kž1 827/2019 od 06.11.2019. godine izneo razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, istaknuto je da sud nije utvrdio sa stepenom izvesnosti da je okrivljena kritičnom prilikom postupala sa umišljajem tj. u uverenju da zaključuje ugovor o radu sa VV pre donošenja odluke SO ... i u uverenju da istoj pribavlja korist u vidu zasnivanja radnog odnosa na neodređeno vreme, te da je stoga u slučaju sumnje sud morao da presudi u korist okrivljene branilac okrivljene, po nalaženju ovoga suda, u suštini osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza vezano za postojanje subjektivnog obeležja bića krivičnog dela, a što nije dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljene, odnosno njenog branioca u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, pa Vrhovni kasacioni sud ove navode zahteva nije ni razmatrao.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Miloša Petrovića, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljene odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                     Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić