Rešenjem Osnovnog suda u Subotici Kv 671/18 od 14.01.2019. godine žalba branioca okrivljene AA advokata Viktora Juhasa Đurića, izjavljena dana 03.10.2019. godine protiv presude Osnovnog suda u Subotici Kv 671/18 od 09.11.2018. godine odbačena je kao neblagovremena.

Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2-154/19 od 07.02.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Subotici Kv 671/18 od 14.01.2019. godine.

Protiv pravnosnažne presude Osnovnog suda u Subotici Kv 671/18 od 09.11.2018. godine i pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Subotici Kv 671/18 od 14.01.2019. godine (branilac okrivljenog pogrešno u Zahtevu označava da je od 09.11.2018. godine) i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2-154/19 od 07.02.2019. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA, advokat Viktor Juhas Đurić, zbog povreda zakona iz člana 485. stav 4. u vezi člana 74. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud presudu Osnovnog suda u Subotici Kv 671/18 od 09.11.2018. godine ukine i da okrivljenoj u ponovljenom postupku odlučivanja omogući da koristi svoja prava koja su joj zajemčena ZKP-om, odnosno da je u postupku brani branilac, te da bude održana javna rasprava kojoj bi prisustvovali okrivljena i njen branilac.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene u smislu odredbi člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je u smislu odredbe člana 490. ZKP održao sednicu veća, o kojoj, shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta i pravnosnažne odluke protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Viktora Juhasa Đurića ukazuje da je pobijanom pravnosnažnom presudom povređeno pravo na odbranu iz člana 74. stav 1. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljene AA pravnosnažnu presudu i pravnosnažna rešenja pobija zbog povrede zakona iz člana 74. stav 1. tačka 1) ZKP navodima da je okrivljenoj u postupku za izricanje jedinstvene kazne povređeno pravo na odbranu, na taj način što sud angažovanom braniocu okrivljene, po punomoćju koje se nalazi u spisima, nije dostavio prvostepenu presudu Osnovnog suda u Subotici Kv 671/18 od 09.11.2018. godine, a što je bio dužan da učini, obzirom da je okrivljena „slabo pismena i niskog stepena obrazovanja“, zbog čega je nesposobna da se sama brani, pa samim tim i da dâ izjavu sudu bez stručne pomoći branioca.

Odredbom člana 74. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da okrivljeni mora imati branioca ako je nem, gluv, slep ili nesposoban da se sam uspešno brani – od prvog saslušanja pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka.

Iz spisa predmeta se nesumnjivo utvrđuje da okrivljena nije nepismena, već da je završila osam razreda osnovne škole, a što je ne svrstava u kategoriju okrivljenih koji su nesposobni da se sami brane uspešno, a dodatno imajući u vidu da iz spisa predmeta proizilazi i da je okrivljena sama napisala na srpskom jeziku i potpisala žalbu na presudu Osnovnog suda u Subotici Kv 671/18 od 09.11.2018. godine.

Shodno iznetom, pravilan je zaključak iz pobijanih pravnosnažnih odluka da sud nije bio u obavezi da u postupku za izricanje jedinstvene kazne zatvora prema okrivljenoj AA odredi branioca okrivljene obzirom da se ne radi o licu iz člana 74. stav 1. tačka 1) ZKP, a navodi zahteva da je okrivljena nesposobna da se uspešno brani, jer je vrlo niskog stepena obrazovanja i slabo pismena, te da je stoga morala imati branioca predstavljaju ličnu procenu branioca.

Stoga neosnovano branilac u podnetom zahtevu ukazuje na povredu zakona iz člana 74. stav 1. tačka 1) ZKP.

Navodima zahteva kojima branilac ukazuje na način dostavljanja presude Osnovnog suda u Subotici Kv 671/18 od 09.11.2018. godine kao i ocenu blagovremenosti žalbe, branilac okrivljene, u stvari ukazuje, na povredu zakona iz člana 432. i člana 433. ZKP.

Takođe, branilac u zahtevu, iako ne numeriše povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3. ZKP, navodi da je sud prekršio odredbe o pozivanju branioca i okrivljene, na sednicu veća koja bi bila održana u smislu člana 554. stav 1. ZKP.

Međutim, povrede zakona iz člana 432. i člana 433. ZKP, kao i člana 438. stav 2. tačka 3. ZKP, u vezi člana 554. stav 1. ZKP, koje branilac okrivljene ističe u podnetom zahtevu, nisu zakonom dozvoljeni razlozi, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljena preko svog branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek - zahtev za zaštitu zakonitosti.

Shodno iznetom, u napred navedenom delu zahtev za zaštitu zakonitosti je odbačen kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, a na osnovu člana 491. tačka 1) ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                             Predsednik veća-sudija,

Irina Ristić,s.r.                                                                                                      Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić