Istom presudom, na osnovu člana 262. u vezi člana 261. ZKP, okrivljeni su obavezani da solidarno plate na ime troškova krivičnog postupka OJT-u iznos od 96.400 dinara, a sudu iznos od 15.000 dinara, te da na ime sudskog paušala plate iznose od po 10.000 dinara svaki, kao i da solidarno plate oštećenom za zastupanje od strane punomoćnika – advokata Milice Vidić iznos od 90.750 dinara, sve u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude.

Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 1Kž1 broj 304/19 od 21.11.2019. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljnih, a presuda Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K broj 335/17 od 06.09.2019. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenog AA – advokat Biljana Višekruna, na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) i 9) ZKP i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati sudu na ponovni postupak i odlučivanje, ili da preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe;

- branilac okrivljenog BB – advokat Milutin Pavlović, na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. ZKP, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) i 9) ZKP i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijene presude i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje, ili da preinači pobijane presude tako što će okrivljenog BB osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio po primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda izloženih u zahtevima, našao:

Neosnovano se zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA i BB ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP. S tim u vezi, u oba zahteva se ističe da je pravnosnažnom presudom prekoračena optužba, obzirom da je Osnovni javni tužilac u Sremskoj Mitrovici podneo optužni predlog protiv okrivljenih zbog krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 3. u vezi člana 275. stav 5. KZ u saizvršilaštvu – u vezi člana 33. KZ, te da je sud okrivljene oglasio krivim da su svaki ponaosob izvršili predmetno krivično delo, ne dajući pri tome u obrazloženju presude razloge za izmenu pravne kvalifikacije.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. ZKP propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe, sadržane u podnetoj odnosno na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela koji je dat u optužnom aktu, dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne količine okrivljenog, na koji način se pogoršava njegov položaj u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

U konkretnom slučaju to nije učinjeno, imajući u vidu da je optužnim predlogom Osnovnog javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici okrivljenima stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti u saizvršilaštvu iz člana 288. stav 3. u vezi člana 278. stav 5. u vezi člana 33. KZ, te da su okrivljeni AA i BB oglašeni krivim da su svaki ponaosob izvršili krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 3. u vezi člana 278. stav 5. KZ.

Pored toga, činjenični opis iz optužnog akta, u pogledu okolnosti koje se odnose na postupanje okrivljenih kritičnom prilikom, nijednom rečju nije izmenjen izrekom pravnosnažne presude, odnosno nije povređen ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenih, obzirom da u konkretnom slučaju u odnosu na obojicu okrivljenih postoji istovetnost činjeničnog opisa radnji izvršenja predmetnog krivičnog dela iz izreke presude sa činjeničnim opisom radnje dela datog u optužnom aktu tužioca.

Pri tome činjenica da je prvostepeni sud okrivljene AA i BB oglasio krivim da su, svaki ponaosob, izvršili predmetno krivično delo, a ne u saizvršilaštvu, kako im je to stavljeno na teret, ne predstavlja prekoračenje optužbe, obzirom da okrivljeni ovom izmenom nisu dovedeni u nepovoljniji položaj.

Stoga su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih, kojima se ističe da je pravnosnažnom presudom prekoračena optužba i na taj način učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP ocenjeni neosnovanim.

Istim zahtevima ukazuje se i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a s tim u vezi, u oba zahteva se navodi da izreka prvostepene presude ne sadrži objektivne elemente bića predmetnog krivičnog dela, jer su okrivljeni oglašeni krivim što su „postupili suprotno odredbi člana 19. Pravilnika – opšteg akta o bezbednosti i zdravlju na radu i opšteg uputstva za bezbedan i zdrav rad pri rukovanju dizalicom...“, a u izreci prvostepene presude nije navedeno kojih se to odredbi Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu okrivljeni nisu pridržavali. Prema stavu branilaca, izreka prvostepene presude ne sadrži objektivne elemente bića krivičnog dela zbog kog su okrivljeni oglašeni krivim, budući da se radi o blanketnom krivičnom delu, a sud nije naveo materijalno-pravne propise koje su okrivljeni prekršili kritičnom prilikom, pa u njihovim radnjama nema bitnih elemenata predmetnog krivičnog dela.

Po oceni ovoga suda, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih kojima se ukazuje na nepostojanje bitnih elemenata predmetnog krivičnog dela u radnjama okrivljenih samo zbog okolnosti da u pobijanoj pravnosnažnoj presudi nije konkretno označen materijalno-pravni propis prekršen radnjama okrivljenih.

U izreci pravnosnažne presude jasno su opredeljene kako radnje okrivljenog BB, kao vezača tereta (koji nije propisno vezao lance za gredice) tako i radnje okrivljenog AA, kao vozača krana – dizalice (koji je prenosio tako nepropisano vezane gredice), te navedeno da su na ovaj način postupali suprotno odredbi člana 19. Pravilnika – opšteg akta o bezbednosti i zdravlju na radu preduzeća „...“i opšteg uputstva za bezbedan i zdrav rad pri rukovanju dizalicom, iako su bili svesni da usled toga može nastupiti zabranjena posledica, ali su olako držali da do toga neće doći, a usled čega je gredica pala na oštećenog VV, koji je zadobio teške telesne povrede kritičnom prilikom.

Kod ovako jasno u izreci presude opredeljenih radnji svakog od okrivljenih (koje su izazvale opasnost za život, odnosno telo ljudi), po oceni ovoga suda, nedostatak blanketne norme u izreci presude nije od uticaja na postojanje predmetnog krivičnog dela.

Stoga Vrhovni kasacioni sud nalazi da su u izreci pravnosnažne presude jasno opisani svi subjektivni i bitni elementi krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 3. u vezi člana 278. stav 5. KZ, zbog kog su okrivljeni AA i BB oglašeni krivim, pa su navodi izloženi u zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih, kojima se ističe da u radnjama okrivljenih, opisanim u izreci pravnosnažne presude, nema bitnih elemenata predmetnog krivičnog dela i da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni neosnovanim.

Iz istih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ocenio neosnovanim i navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, i s tim u vezi ističe da se radnje okrivljenog eventualno mogu kvalifikovati kao krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 4. u vezi stava 1. KZ, a ne kao krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 3. u vezi člana 278. stav 5. KZ.

Pored navedenog, u predmetnim zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih, ukazuje se i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, a u zahtevu branioca okrivljenog BB i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koje povrede predstavljaju zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca.

Međutim, branioci okrivljenih samo formalno označavaju navedene povrede zakona, dok u obrazloženju zahteva ne navode konkretno u čemu se ove povrede sastoje, pa kako se shodno odredbi člana 484. ZKP u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje, a što podrazumeva da je u podnetim zahtevima moralo biti navedeno na koji način su nižestepenim presudama učinjene ove povrede, imajući u vidu da u zahtevima to nije navedeno, to je Vrhovni kasacioni sud našao da u pogledu ovih povreda zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih nemaju zakonom propisan sadržaj.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem su zahtevi odbijeni kao neosnovani, te na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP u delu u kojem su zahtevi odbačeni jer nemaju zakonom propisan sadržaj, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                             Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić