Istom presudom prema okrivljenom je, na osnovu člana 297. stav 5. u vezi člana 86. KZ, izrečena mera bezbednosti zabrana upravljanja motornim vozilom „B„ kategorije u trajanju od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude, s tim da se vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora ne uračunava u vreme trajanja mere bezbednosti.

Pored toga, istom presudom, okrivljeni je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka plati sudu iznos od 114.363,63 dinara i na ime paušala iznos od 5.000,00 dinara, da OJT u Vladičinom Hanu plati iznos od 51.133,31 dinara, kao i na ime nužnih izdataka oštećenima BB i VV iznos od 176.343,75 dinara, sve u roku od 30 dana od prijema pravnosnažnosnažne presude, dok su oštećeni BB i VV radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućeni na parnicu.

Presudom Višeg suda u Vranju Kž1 72/24 od 16.07.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalba javnog tužioca OJT u Vladičinom Hanu i žalba branioca okrivljenog AA, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Miroslav Manasijević, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi člana 14. i 22. KZ, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev kao osnovan i ukine drugostepenu presudu, a predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno suđenje ili da usvoji podneti zahtev i preinači pobijanu drugostepenu presudu tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe za krivično delo.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koja je održana bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodeći da u konkretnom slučaju u izreci presude sud nije opisao element krivice – svest o zabranjenosti krivičnog dela, kao ni svest o protivpravnosti, sadržane u odredbama člana 14. i 22. KZ. S tim u vezi branilac navodi da je svest o protivpravnosti samostalni i nezavisni konstitutivni deo krivice i da nije obuhvaćen umišljajem. Samim tim, po navodima odbrane, kako u izreci presude nisu navedeni svi subjektivni elementi krivičnog dela, odnosno protivpravnost, to u konkretnom slučaju nema ni krivičnog dela, pa je okrivljenog trebalo osloboditi od optužbe za navedeno krivično delo.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Odredbom člana 289. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja vrši učesnik u saobraćaju na putevima koji se ne pridržava saobraćajnih propisa i time tako ugrozi javni saobraćaj da dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima, pa usled toga kod drugog nastupi laka telesna povreda ili prouzrokuje imovinsku štetu koja prelazi iznos od dvesta hiljada dinara. Stavom 3. je propisano kažnjavanje ukoliko je krivično delo iz stava 1. i 2. učinjeno iz nehata.

Članom 297. stav 3. Krivičnog zakonika propisano je da ako je usled dela iz člana 289. stav 3., 290. stav 3., 291. stav 2. i 295. stav 3. tog zakonika nastupila teška telesna povreda nekog lica ili imovinska šteta velikih razmera, učinilac će se kazniti zatvorom do četiri godine.

Odredbom člana 14. KZ propisano je da je krivično delo ono delo koje je zakonom predviđeno kao krivično delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno (stav 1.), a odredbom člana 22. KZ propisano je u stavu 1. da krivica postoji ako je učinilac u vreme kada je učinio krivično delo bio uračunljiv i postupao sa umišljajem, a bio je svestan ili je bio dužan i mogao biti svestan da je njegovo delo zabranjeno. Stavom 2. propisano je da je krivično delo učinjeno sa krivicom i ako je učinilac postupao iz nehata, ukoliko zakon to izričito predviđa.

Odredbom člana 26. KZ propisano je da je krivično delo učinjeno iz nehata kada je učinilac bio svestan da svojom radnjom može učiniti delo, ali je olako držao da do toga neće doći ili da će to moći sprečiti ili kad nije bio svestan da svojom radnjom može učiniti delo iako je prema okolnostima pod kojima je ono učinjeno i prema svojim ličnim svojstvima bio dužan i mogao biti svestan te mogućnosti.

U izreci presude je navedeno da je okrivljeni kritičnom prilikom upravljao teretnim motornim vozilom „Uaz“ državnim putem prvog B reda br.40, u stanju uračunljivosti, nepridržavajući se saobraćajnih propisa, ugrozio javni saobraćaj i doveo u opasnost život i telo ljudi, na taj način što je suprotno odredbama čl.35. st.1. i st.2. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, vozilom nije kretao desnom stranom kolovoza u smeru svog kretanja i isto nije držao što bliže desnoj ivici kolovoza i na tolikoj udaljenosti od nje da, s obzirom na brzinu kretanja vozila, uslove saobraćaja i na stanje i osobine puta, ne ugrožava druge učesnike u saobraćaju i ne izlaže sebe opasnosti, svestan da upravljajući vozilom na ovaj način može ugroziti javni saobraćaj i dovesti u opasnost život ili telo ljudi, ali je olako držao da do toga neće doći. Zatim je u toku vožnje u blagoj krivini prešao sa desne na levu stranu kolovoza, sa potpuno usmerenom pažnjom na pod vozila radi traženja plastične kugle ispale sa vrha poluge ručice menjača, kada mu je vozilo bilo u kretanju levom kolovoznom trakom i na velikoj udaljenosti od oko 4,80m od desne ivice kolovoza, u fazi neposrednog mimoilaženja sa putničkim motornim vozilom marke „...“, kojom prilikom je prednjim čeonim delom vozila udario u prednji čeoni deo putničkog vozila marke „...“, usled čega je putnik u vozilu marke „...“ ošt. BB koja je bila na mestu suvozača zadobila teške telesne povrede opasne po život, a ošt. VV, vozač putničkog vozila marke „...“, teške telesne povrede, svestan da usled ovakvog ugrožavanja javnog saobraćaja može nastupiti teška telesna povreda drugog učesnika u saobraćaju ali je olako držao da do toga neće doći.

Iz izreke prvostepene presude jasno proizlazi svest okrivljenog da svojom radnjom (nepridržavanjem propisa javnog saobraćaja i prelaskom sa desne na levu stranu kolovoza, sa potpuno usmerenom pažnjom na pod vozila) može učiniti delo, ali je olako držao da do toga neće doći, što čini svesni nehat okrivljenog, jer je okrivljeni bio dužan i mogao biti svestan da je njegovo delo zabranjeno. Opisom same radnje izvršenja obuhvaćena je i svest o protivpravnosti dela, jer je okrivljeni vozač sa važećom vozačkom dozvolom, svestan da je dužan pridržavati se saobraćajnih propisa, što u konkretnom slučaju nije činio, pri čemu njegova uračunljivost nije dovedena u pitanje, pa samim tim izreka presude pored opisa radnje krivičnog dela, sadrži subjektivne elemente krivičnog dela i element protivpravnosti.

Prema tome, po oceni Vrhovnog suda, u izreci presude su navedeni svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, pa su suprotni navodi branioca okrivljenog ocenjeni kao neosnovani.

Iz navedenih razloga, nalazeći da nižestepene presude nisu donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, Vrhovni sud je odbio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kao neosnovan i na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                        Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković