.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 276/2016
29.03.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Tatjanom Milenković, kao zapisničarem, u krivičnom postupku protiv okrivljenog M.T., zbog krivičnog dela prevare u saizvršilaštvu iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.T., advokata J.S., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu K br.798/13 od 27.03.2015. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.517/15 od 20.08.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 29.03.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.T., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu K br.798/13 od 27.03.2015. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.517/15 od 20.08.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu K br.798/13 od 27.03.2015. godine okrivljeni M.T. i okrivljeni S.D. oglašeni su krivim zbog izvršenja krivičnog dela prevare u saizvršilaštvu iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ za koje su osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po dve godine i na novčane kazne u iznosu od po 100.000,00 dinara, koje su obavezani da plate u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude i određeno da ukoliko okrivljeni ne plate novčane kazne u ostavljenom roku iste će se zameniti kaznom zatvora tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, a da kazna zatvora ne može biti duža od 6 meseci.
Navedenom presudom na osnovu člana 264. stav 1. ZKP, okrivljeni M.T. i S.D., obavezani su na plaćanje sudskog paušala u iznosu po 5.000,00 dinara, kao i da solidarno plate troškove postupka u iznosu od 2.000,00 dinara u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je na osnovu člana 258. stav 4. ZKP, oštećenom DOO „Z.“ M. dosuđen imovinsko pravni zahtev u visini od 1.688.560,00 dinara, pa su okrivljeni M.T. i S.D. obavezani da solidarno na osnovu člana 91. i 92. KZ oštećenom isplate navedeni iznos u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.517/15 od 20.08.2015. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog M.T. i njegovog branioca i žalba branioca okrivljenog S.D., a presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu K br.798/13 od 27.03.2015. godine je potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog M.T., advokat J.S., zbog ocene dokaza i utvrđivanja činjeničnog stanja u ovom krivičnom postupku na osnovu slobodnog sudijskog uverenja, sa predlogom da se pobijane presude preinače i da se okrivljeni oslobodi od odgovornosti za krivično delo koje mu je stavljeno na teret.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. i 487. ZKP odražo sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.T. je nedozvoljen.
Odredbom člana 485. ZKP propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane lica ovlašćenih za podnošenja zahteva (član 483. stav 1. ZKP), pa je između ostalih, u članu 485. stav 1. tačka 1. ZKP kao razlog predviđena povreda zakona.
Članom 485. stav 4. istog Zakonika propisano je da okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog taksativno nabrojanih povreda tog zakonika, učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.
Pravo okrivljenog za podnošenje zahteva zbog povrede zakona je po stavu Vrhovnog kasacionog suda shodno navedenoj zakonskoj odredbi, ograničeno na povrede koje su taksativno navedene u stavu 4. člana 485. ZKP. Prema tome, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda tog zakonika: član 74, član 438. stav 1. tačka 1.) i 4.) i tačka 7.) do 10.) i stav 2. tačka 1.), član 439. tačka 1.) do 3.) i član 441. st. 3. i 4. učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.
U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.T. koji je podnet u skladu sa odredbom člana 483. stav 3. ZKP, kao osnov podnošenja zahteva navedena je ocena dokaza na osnovu slobodnog sudijskog uverenja čime se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u prvostepenom i drugostepenom postupku.
Navedeno međutim, po stavu Vrhovnog kasacionog suda ne predstavlja zakonski razlog u okviru povreda nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP zbog koga bi okrivljeni, kao ovlašćeno lice, mogao podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a kako osim ovog razloga u zahtevu nije naveden nijedan drugi razlog koji bi mogao biti predmet pobijanja zakonitosti odluke u opsegu koji ZKP u članu 485. stav 4. taksativno nabraja, zahtev je ocenjen kao nedozvoljen.
Postupajući na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odbacio kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.T.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Tatjana Milenković, s.r. Dragiša Đorđević,s.r.
